То је био једини формално-правни (иако противуставни) начин да се о свему пита и на медијима појављује искључиво Александар Вучић.
Уместо противуставно проглашеног ванредног стања, које се иначе уводи само када постоји јавна опасност по опстанак државе и народа, требало је прогласити ванредну ситуацију прописану Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама. Ванредну ситуацију проглашава и укида Влада Републике Србије, на предлог Републичког штаба за ванредне ситуације, што нема никакве везе са председником државе. Можда се у томе крије и објашњење зашто ово није урађено.
Према поменутом закону (члан 42, став 1) командант Републичког штаба за ванредне ситуације је министар унутрашњих послова, а не непостојећи „врховни командант“, како министар одбране и поједини генерали Војске Србије погрешно и незаконито ословљавају председника Републике! У том случају не би било правног основа да се председник државе појављује у било каквој активности у вези са овом ванредном ситуацијом.
Републички штаб за ванредне ситуације управљао би ванредном ситуацијом, док би се ограничења права и слобода која су неопходна у новонасталим околностима могла спроводити применом Закона о заштити становништва од заразних болести, који се бави управо овом материјом. Све ово значи да Александар Вучић не би имао никакву суштинску, а посебно не медијску улогу у борби против нове заразне болести, док би се на месту команданта Републичког штаба за ванредне ситуације нашао Небојша Стефановић (који је очито „на леду“ и одавно га нема у јавности). Да се то не би догодило морао је бити прекршен Устав Републике Србије.
Да би се Александру Вучићу отворио простор за саморекламирање, свакодневну личну промоцију и предизборну кампању до бесвести, као и да место „Шефа“ не би преузео Небојша Стефановић, који припада другом главном криминалном клану у мафијашкој организацији која се крије иза СНС, Устав је бачен под ноге, Народна скупштина укинута и противуставно уведено ванредно стање. Једино је тако било могуће да о свему одлучује председник Владе уз супотпис председника државе. Дакле, највиши државни правни акт згажен је да би се спречио конкурент из исте странке да дође у први план и сва власт и медијска пажња била додељена само једном човеку.
Бошко Обрадовић
Народни посланик и
председник Српског покрета Двери