У Србији тренутно не постоји нормалан политички живот тако да нема основа ни за какав међустраначки дијалог. Једино има смисла организовати преговоре између представника уједињене власти и представника уједињене опозиције око услова за слободне и поштене изборе, каже за Данас лидер Двери Бошко Обрадовић.

– То је одавно требало урадити и једна суверена земља не треба да дозволи мешање странаца у наша унутрашња питања. Међутим, с обзиром да имамо посла са једном недемократском и криминалном влашћу – таквог дијалога нема. Немам ништа против посредовања делегације Европског парламента ако долазе са добром вољом да Србија изађе из стања одсуства елементарних демократских вредности, за шта су и они криви због своје вишегодишње подршке актуелном режиму. Али не бих волео да се њихова мисија заврши као прошле године тако што ће признати Вучићеве лажне изборе као демократске из њима знаних интереса односно заједничких шема и комбинација са нашом влашћу, истиче Обрадовић у писаним одговорима на наша питања.
 
Он је причао између осталог и о томе како види наредне разговоре са влашћу уз посредовање европских посланика, као међустраначки дијалог или преговоре.
 
У петак, протекле недеље, Драган Ђилас и Вук Јеремић поново нису успели да се договоре око тога да ли ће на те састанке с влашћу ићи нестраначки заступници партија, како предлажете Јеремић и ви, или да се не треба око тога унапред обавезивати док се не зна формат састанака, како мисли Ђилас. Мислите ли да је договор ипак могућ?
 
– Не видим другу логику осим да наступимо јединствено, са заједничком платформом и заједничком делегацијом коју би предводила два нестраначка стручњака од јавног угледа. То је управо оно што је предложила Скупштина слободне Србије, а што су Народна странка и Српски покрет Двери прихватили. То је једини лек против фингираног дијалога и циркуса који власт припрема са 50 учесника и 15 платформи. Заиста не могу да разумем зашто ово не би прихватили сви из опозиције без обзира да ли су бојкотовали прошлогодишње изборе или не. То је једини начин да покваримо игру власти и заиста нешто урадимо на тим преговорима.
 
Да ли је ово тренутак да и Јеремићу и Ђиласу поручите, као што сте Тадићу, да се повуку из политике, будући да су и они репрезенти прошлог режима одговорног за успон СНС?
 
– Јесу, али постоји значајна разлика. Тадић је био прва и најодговорнија личност бившег режима. Не бих тако реаговао да није претерао са давањем савета, а показало се да грађани Србије у другом кругу председничких избора 2012. нису гласали за Томислава Николића већ против Тадића који им се смучио јер је сав овај коруптивни и псеудодемократски систем, чији болесни врхунац данас живимо, направљен у његово време, а зачет још у време досманлија. Огорчени народ (на Тадића) довео је Вучића на власт и то је наша трагедија. Двери су биле међу реткима који су бојкотовали други круг председничких избора те године. Ни тада ни данас не желимо да бирамо између садашњег и бившег режима, већ смо за нешто треће и ново, а то значи промену комплетног корумпираног политичког система који овде влада већ 30 година без обзира на смене на власти. Моја порука гласи да можемо сарађивати, али да нема повратка на бивши режим.
 
Постоји ли могућност да се Двери повуку из међустраначког дијалога око изборних услова и који би разлози за то били?
 
– Свакако нећемо бити део циркуса. Међутим, постоји могућност да се Двери повуку и из овакве опозиције и да правимо нову, ако се настави свеукупна неозбиљност. Ми морамо да сарађујемо у борби за смену актуелне власти, али не желим више да будем део пропуштених шанси као што је највећи опозициони митинг 13. априла 2019. када није требало да се разилазимо испред Скупштине или прошлогодишњи штрајк глађу када је било довољно да и други народни посланици и лидери опозиције седну на степениште испред Дома Народне скупштине и да тако мирно спречимо недемократске и противуставне изборе.
 
Очекујете ли изборе до краја године и које?
 
– Од владајућег режима очекујем све најгоре по Србију. Међу реткима сам који стално наглашава да нам је потребна промена изборног система и да коначно грађани добију могућност да гласају за кандидате за народне посланике и одборнике по имену и презимену. Такође, као што је бесмислена републичка скупштина без опозиције – исти је случај и са покрајинском и локалним парламентима. Зато је неопходно да имамо ванредне изборе на свим нивоима, али је пресудно да пре тога барем шест до девет месеци на слободним медијима може да се чује глас опозиције и другачије мишљење уопште.
 
Питате се зашто није ухапшен Небојша Стефановић. Да ли сте помислили да ће и он бити сачуван, био ухапшен или не, будући да се његова одговорност и умешаност у прљаве послове није разматрала ни у случају Крушик који је пљачкан годинама уназад?
 
– Сви режимски медији на насловним странама цртали су фоторобота који је неодољиво подсећао на Небојшу Стефановића када су говорили о онима који стоје иза криминалног клана Вељка Беливука, прислушкивања председника државе и његове породице, као и покушаја државног удара и његове ликвидације. Сада су се одједном ућутали, што ми говори да је пало помирење између два главна криминална клана у СНС: Небојшиног и Андрејевог. Израчунали су да су већ превише открили јавности колико је врх власти огрезао у криминал и корупцију и да би их даљи сукоб скупо коштао. А и како ухапсити Небојшу Стефановића, Дијану Хркаловић или Славишу Кокезу када превише знају о свему што је радио противнички клан, а у много чему су учествовали и заједно.
 
Чини се да се опозиција пеца на све афере које власт креира, па и на наводну борбу државе против мафије и прислушкивање, а не инсистира на онима које су од већег јавног значаја и које утичу на живот радника у предузећима из којих се годинама извлачи новац у приватне џепове?
 
– Ако се не варам, једини сам опозициони политичар у Србији који је на ту тему написао читаву књигу, која носи назив: „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС“, а поднео сам и више кривичних пријава против Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића, Бранка Стефановића, директора Полиције Владимира Ребића и републичког јавног тужиоца Загорке Доловац. Тамо се налази све од фалсификоване факултетске дипломе Небојше Стефановића, преко 12 нерасветљених великих афера (тетка из Канаде, прање пара преко изборних рачуна СНС, Лончар и Земунски клан,…), до преко 40 питања која сам поставио Тужилаштву а на која никада нисам добио одговор у вези са Крушиком, ГИМ-ом, Бранком Стефановићем, Слободаном Тешићем и другим трговцима оружјем и донаторима СНС, Дијаном Хркаловић, Гораном Папићем, Јовањицом, Мегатрендом и новим приватним Факултетом за друштвене науке, Југоимпорт СДПР-ом…
 
Кажете да нисте ни ваксер ни антиваксер него да бирате средњи, опрезнији пут, а ипак се још нисте вакцинисали пошто немате поверење у вакцине. Шта би вас уверило у то да нека од постојећих вакцина није штетна?
 
– Само детаљно и поуздано вишегодишње тестирање, како је то било уобичајено за сваку нову и непроверену вакцину до сада. Нисам противник вакцинације, сматрам да је то важна цивилизацијска тековина у борби против заразних болести, али разумем људе који не желе да се вакцинишу страним, на брзину направљеним и још брже одобреним вакцинама. Сви ти људи нису никакви антиваксери већ забринути грађани који имају право на сумњу и бригу о своме здрављу. Колико год био велики ризик од нове заразне болести – ризик је и вакцинисање непровереним вакцинама. Зато постоји уставна слобода избора и да свако од нас изабере који од ова два несумњива ризика жели да прихвати.

 

*Извор: Данас.рс