Пред наступајући дијалог између власти и опозиције, који председник лажне и нелегитимне скупштине Ивица Дачић стално одлаже, још увек није постављено неколико суштинских питања. Нема сумње да је дијалог једино мирно решење актуелне политичке кризе у Србији настале након прошлогодишњих лажних избора и да треба да почне што пре. У том смислу је све јаснија Дачићева улога да опструише почетак дијалога и што више потроши време до избора како се ништа не би променило на боље по питању изборних услова. Међутим, није довољан дијалог ради дијалога већ и његов квалитет и које све теме ће бити на дневном реду.
Значајније од самог садржаја платформе са којом ће опозиција наступити на тим преговорима са влашћу јесте да то буде заједничка платформа комплетне опозиције која је бојкотовала изборе на свим нивоима прошле године и да је заступа заједничка делегација, а у томе им се могу придружити и други из опозиције који су на лажне изборе излазили.
Сасвим начелно, а не само због тога што Александар Вучић константно злоупотребљава тренутни изборни систем да себе постави за носиоца изборних листи на свим нивоима избора од републичког до месних заједница, тако нешто би морало бити забрањено и уведена нова законска и изборна пракса да носилац изборне листе може бити само онај ко је истовремено и кандидат за посланика, одборника или члана савета МЗ и који има пребивалиште на територији на којој се одржавају избори. Дакле, Александар Вучић нити било који будући председник државе или политичке партије или нека друга личност не може да буде носилац изборне листе на којој се не кандидује и у изборној јединици у којој не живи.
Српски покрет Двери је за сада остао усамљен у једном веома драгоценом захтеву за будућност српске демократије, а то је да се у будући дијалог између власти и опозиције уврсти и предлог за промену садашњег веома мањкавог изборног система. То, пре свега, значи да бирачи у Србији коначно добију могућност да директно бирају народне представнике тако што би могли да гласају и за кандидате по имену и презимену, а не само за затворене (блокиране) изборне листе, на којима је унапред одређен редослед оних који ће постати народни посланици или одборници у зависности од броја гласова које изборна листа освоји.
Оно око чега више дефинитивно нема дилеме јесте да најважнији заједнички захтев опозиције у будућем дијалогу са влашћу треба да буду гаранције да ће оно што се договоримо заиста бити и примењено. Једине гаранције су то да представници опозиције учествују у спровођењу договореног и контроли комплетног предизборног и изборног процеса. Међутим, до сада у нашој јавности нису разматрана три већ виђена могућа модела како до тога да дођемо: један је прелазна, техничка влада нестраначких стручњака (по узору на Аустрију), други су ко-министри из редова опозиције у кључним министарствима за спровођење изборног процеса (по узору на Црну Гору), а трећи је заједничка комисија састављена од представника власти и опозиције (по узору на Северну Македонију).
Опозиција треба да буде спремна и за онај негативан сценарио да власт неће прихватити опозиционе захтеве и да ћемо за њих морати да се изборимо на улици. То је, такође, демократски начин борбе против једног недемократског режима и у том смислу су сва мирна и ненасилна средства, попут демонстрација и грађанске непослушности, дозвољена. Властима које не разумеју језик дијалога и демократије морамо се онда обратити на језику који разумеју да би нас саслушали и уважили.
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс