Одговор на колумну Орхана Драгаша „Компромис око Косова – једино што нисмо пробали”, „Блиц”, 30. октобар 2021. 

       Пре свега желео бих да се захвалим г. Орхану Драгашу што је неколико мојих теза у вези са одбраном Косова и Метохије у саставу Србије, као најважнијим националним и државним питањем, искористио као повод за своју нову колумну, јер сматрам да нам аргументована јавна расправа недостаје у нашем друштву и медијима. Осећам дужност да одговорим и понудим контрааргументе његовим тврдњама које су веома опасне и воде у правцу спремности на признање лажне државе Косово. А то се заправо крије иза свих лажних фортификација попут приче о „компромису који једино нисмо пробали”, у чему Орхан Драгаш није усамљен већ је управо на трагу главног тока мисли не само другосрбијанске интелигенције која би то одавно завршила да може некако да се докопа власти већ и владајућег режима који је донедавно заговарао разграничење, које опет није могуће док не признате независност Косово. Јер, не заборавимо то, да би се две државе разграничиле, оне морају прво да буду независне.
         
Моју тезу да нам је потребна руска војна база у Србији ради баланса међународног односа снага на Балкану и како би Србија у будућности била равноправнији преговарач о КИМ него што је то сада, Драгаш доводи у питање тако што у томе види призивање стране војне силе и кршење нашег суверенитета. Да ли исто тако кршење нашег територијалног суверенитета и интегритета види и у окупацији КиМ од стране НАТО-а и албанских терориста? Зашто не примећује да је на територији наше државе већ постоји једна страна војна база – америчка база Бондстил на КиМ? Како му та база не смета, а руска би му сметала? Драгаш ме чак због идеје „инсталирања руске војне базе у Србији” назива квислингом, али он и његови истомишљеници никада неће сопствено служење интересима западних великих сила назвати квислинштвом или слугерањством. Да овде не образлажемо важну чињеницу да је Русија наш историјски савезник који нас никада није бомбардовао и до дана данашњег инсистира на томе да је КиМ саставни део Србије.
         
Посебно је занимљиво да Драгаш негира Резолуцију 12 44 СБ УН која предвиђа повратак до 1000 припадника српског државног особља на простор АП КиМ, што нити једна српска власт до сада није тражила да буде испуњено јер на то имамо право по овом међународном документу. Његов аргумент против ове вишегодишње иницијативе Двери је да је то немогуће зато – пазите сад – што се са тим не би сагласио командант КФОР-а на КиМ. Дакле, он не поставља питање зашто командант КФОР-а не би спровео обавезу која произилази из једне важеће резолуције СБ УН већ оправдава и сматра свршеним чином такво кршење међународног права. Том логиком гледано, г. Драгаш више брине о интересима КФОР-а и НАТО-а него државе Србије. 

Заиста не знам зашто бисмо се одрекли дела своје државне територије, који притом сматрамо светом земљом? Да ли би то у миру урадио било који народ на свету, или се то намеће једино нама? Ако је Косово независно, као што тврде на Западу, зашто толико траже наше признање? Управо зато што никада ова лажна држава неће постати независна док то Србија не призна. Да ли је садашњи председник нешто обећао странцима који су га подржали да дође на власт у Србији и већ пуну деценију подржавају његов лични режим са недемократском и криминалном позадином, или он купује време на разне начине и себи неће дозволити да у историји остане уписан као издајник Косова – време ће показати. Свакако навијамо за овај други сценарио јер не бисмо волели не само да дође до признања лажне државе Косово већ ни да било који Србин на свом породичном презимену носи одговорност за то.

Не знам да ли је Орхан Драгаш написао поменуту колумну у Вучићево име, као близак сарадник актуелног режима, не само у политичким већ и у пословним шемама и комбинацијама. Надам се да поента колумне није у дегутантном хваљењу политике председника Србије јер то онда не би требало објављивати у простору за колумне већ за поезију и панегирике. Или је у питању неко ново испитивање терена пред наступајуће активности западних центара моћи који нису одустали од притиска на Србију да призна лажну државу Косово? А тако нешто што још нисмо пробали и што ми делује да је на уму г. Драгаша и Вучићеве власти не би било само кршење Устава Србије и издаја наших националних и државних интереса већ би директно водило ка стварању Велике Албаније као највеће безбедносне претње у региону, што би г. Драгаш морао да зна боље од мене. 

 

Аутор је председник Српског покрета Двери