У дебати о будућности Европе, која је недавно започела, глас партија привржених слободи нација и традицијама европских народа, не сме да недостаје.
Бурна историја Европе, посебно у прошлом веку, донела је са собом бројне несреће. Нације које су браниле своју сувереност и територијални интегритет против агресора, прошле су кроз незамисливе патње. После Другог светског рата, поједине европске земље морале су да се још боре деценијама против доминације совјетског тоталитаризма, како би опет задобиле независност.
Ова независност, која представља атлантску везу ЕУ и НАТО, као и мир између нација које међусобно сарађују, представљају велика достигнућа за значајан број Европљана, и дају им осећај перманентне сигурности и стварања оптималних услова за развој.
Међутим, серија озбиљних криза које потресају ЕУ последњих десет година показује да се рад на европској сарадњи ближи крају, јер нације осећају да полако бивају лишене права да врше своје легитимне суверене моћи.
Европској унији је потребна једна дубока реформа, јер она данас, уместо да штити Европу и њено наслеђе, уместо да омогући слободан развој европских нација, она сама постаје извор проблема, стрепње и неизвесности.
ЕУ постаје све више и више средство у рукама одређених радикалних снага које желе да изведу једну цивилизацијску трансформацију Европе, и коначно реализују једну конструкцију Европе без нација, а све желећи да створе једну европску супер-државу, уништавајући или поништавајући европске традиције, у намери да трансформишу основне друштвене институције и моралне принципе.
Кориштење политичких структура и правних средстава за стварање једне европске супер-државе и нових форми социјалне структуре, манифестација су једног опасног и инвазивног социјалног инжењеринга прошлости, који захтева легитиман отпор.
Морализаторска хиперактивност којој присуствујемо последњих година у институцијама ЕУ резултирала је једном опасном тенденцијом наметања једног идеолошког монопола.
Ми смо убеђени да сарадња између европских народа треба да буде заснована на традицији, на поштовању култура и историје европских нација, на поштовању јудео-хришћанског наслеђа Европе и заједничким вредностима које чине да се наше нације уједињавају, а не уништавају.
Ми изнова износимо наше уверење да је породица основа наших нација. У време када се Европа суочава са озбиљном демографском кризом, са ниском стопом наталитета и старењем становништва, развијање породичне политике треба да буде адекватан одговор на кризу, пре него нека масовна имиграција. Уверени смо да истински суверени у Европи јесу и биће нације и народи Европе.
Ови народи створили су Европску унију да би постигли циљеве који могу бити ефикасније реализовани кроз Унију, него што би то могле саме државе чланице. Међутим, границе надлежности Уније постављене су принципом атрибуције (поверавања надлежности) – све надлежности које нису додељене Унији остају да припадају државама чланицама, уз поштовање принципа супсидијарности.
Једном суштинском реинтерпретацијом Уговора од стране институција Европске уније последњих деценија дошло је до значајних померања граница ових надлежности, на штету националних држава. Ова ситуација је неспојива са основним вредностима Европске уније и доводи до неповерења европских народа и грађана у ове институције.
Да би се овај тренд зауставио и преокренуо неопходно је створити, поред постојећег принципа поверавања надлежности, једну листу неприкосновених надлежности држава чланица Европске уније, као и одговарајући механизам њихове заштите уз учешће националних уставних судова или других еквивалентних тела.
Сви покушаји да се европске институције трансформишу у тела која имају примат над националним уставним институцијама стварају хаос, подривају смисао Уговора, доводе у питање основну улогу устава држава чланица. Сукоби око надлежности који на тај начин настају решавају се бруталним наметањем воље политички јачих ентитета над слабијима. Тиме се уништава функционисање европске заједнице као заједнице слободних народа.
Сматрамо да консензус мора остати основно средство за постизање заједничких ставова унутар Уније. Недавни покушаји заобилажења ове процедуре или јављање идеја које иду ка његовом укидању прете да ће потпуно искључити одређене земље из утицаја на доношење одлука, а Унија на тај начин бива трансформисана у одређени облик олигархије.
То би могло да доведе до фактичког онеспособљавања националних уставних тела, укључујући владе и парламенте, који би били сведени на функцију пуког одобравања одлука које су други већ донели.
У државама чланицама и даље постоји велика спремност на сарадњу, и дух заједништва и пријатељства прожима и даље земље и друштва нашег континента. То је један велики капитал. Једна реформисана унија ће моћи да користи тај капитал, док Унија која одбија да се реформише ће га проћердати.
Због тога се овим документом данас обраћамо свим партијама и групама које деле наша гледишта, као основом за заједнички културни и политички рад, поштујући улогу актуелних политичких група.
Реформишимо заједно Унију за будућност Европе!
2. јул 2021.