Након што је постало очито да њихов свемогући шеф, који би требало да буде председник свих грађана, а не само СНС привилеговане касте, нема довољно супермоћи да покрије све афере које се брзином светлости отварају једна за другом, инвентивни и удворички могули нишког СНС долазе на генијалну идеју. Организоваће протест против опозиције. Браниће свог председника до последњег места у јавном предузећу, до последње функције у локалној самоуправи, до последњег намештеног тендера и до последњег опљачканог ЕУ фонда.

     Последњи пут су овакву паланачко-удворичку креативност показали 12.априла ове године. Након што је на нишком протесту најављен говор председника СП Двери Бошка Обрадовића, дошли су на луцидну идеју да се закључају у Скупштини Града, из наводног страха од насиља. Овакво локал полтронство и удвориштво полит-централама није виђено још од нишког СПС предлога да се Слободан Милошевић кандидује за Нобелову награду за мир. Да није понижавајуће за интелигенцију Нишлија, било би комично. Нишки театар политичког бешчашћа и полтронства има високе домете. Протест напредњака у недељу 1. децембра може да се кандидује за Гран при.

      Шта је била тема протеста власти против „фашистичке и насилне опозиције“ која је мајстор да сама себи разбије главе металним шипкама, или да сама себе пребије у кабинетима СНС градоначелника, на пример у Житорађи? Требало је да се брани и одбрани (као некада мостови од НАТ-а) марљиви и мартирски  председник од свих злочинаца за које је утврђено да му раде о глави. Од Јајинаца, преко бројних информеровско-пинковских ријалити државних удара, да се брани од невидљивог атентатора који је председника вребао са насловне странице аутоцензурисаног недељника, да се брани и одбрани од Кораксове карикатуре, да се брани и одбрани од злог тајкуна Ђиласа који је, како се већ зна,  Весићу подметнуо погрешне коцке за београдски трг, који је подметнуо министру Стефановићу лажну диплому, који је натерао министровог оца да се бави шверцом оружја, а и даље , треба да се брани председник  и од Бошка Обрадовића и од Двери  који због опсаде зграде РТС-а овом јавном сервису не дозвољавају већ 52 недеље да објективно извештавају са протеста „1од5милиона“, да се брани и одбрани председник од свих лоших и злих, издајника, фашиста и тајкуна који су се намерачили да осујете председника да доврши претварање Србије у привредно најразвијенију а демократијом, слободом и благостањем најбогатију земљу, бар у Европи.

„Сви председникови људи из Ниш“ наравно, знају да њиховим председнику а, заправо, њиховим функцијама, радним местима, привилегијама, комбинацијама , злоупотребама и лоповлуцима много тога срећу квари. Они су ту несрећу на својим банерима назвали „Ђилас“ и „крвави сценарио“ . Истина је, међутим, да они знају да сваки сан, па и овај предуги СНС сан има свој крај. А крај је близу. Знају да је ПОСЛЕ већ почело.

Овај надреални протест власти у економски прегаженом и опљачканом Граду Нишу, у коме су актери  људи уцењени радним местима у јавном сектору и нишка  псеудоелита која зна да сат откуцава је још једно бацање прашине и покушај замагљивања  стварности, која за владајућу странку постаје сурова, јер се афере отварају као рупе распараној чарапи.

     Заустављање преговора о придруживању ЕУ компензовано је ингениозном идејом о „Малом Шенгену“ (другим именом за „Велику Албанију“); скандал са фалсификованом „Сега Мега Интернешнл конзорцијум лимитид“ факултетском лондонском дипломом министра полиције, покривен је трагикомичном министровом изјавом да је предавања слушао у Сава центру; ову аферу убрзо сустиже међународни скандал о дугогодишњем шверцу оружја уз економско уништење државне фабрике оружја „Крушик“  од стране фирме ГИМ, а у којој је један од власника, све до избијања афере у септембру, био отац др Неше, министра полиције, потом је хапшење и кућни притвор Александра Обрадовића који је узбунио јавност, прекривено  причом о мајци узбуњивача као главном кривцу што је багателно купљено оружје тајним каналима коришћено против деце у Јемену и руских снага у Украјини; на то се надовезује проглашење доктората министра финансија Синише Малог  за бесрамни  плагијат, што Свезнајући председник лаконски објашњава политичком одлуком Београдског универзитета; али већ сутрадан отвара се нова рупа, и директорка државне издавачке куће „Службени гласник“  Јелена Триван крала је у свим докторату, и то баш од Бошка Обрадовића, а иста и слична открића чекају и академске умотворине гувернерке Јоргованке Табаковић, бившег председника Томе Дипломе Николића, министре Ђорђевића и Антића, и још многе друге државне службенике које грађани својим новцем финансирају на јавним пословима и функцијама. Ове „рупе“ које ни Свемогући председник више не може да попуњава прашином и маглом галиматијаса и заменом теза, шире се као негашени пожар на Старој планини. Власник Мегатренда, љут што Србија не цени његове тридесетогодишње просветитељске амбиције, бржебоље напушта земљу а свој „српски Харвард“ препушта тајном инвестиционом фонду, чији је представник, двоструки дипломац Лесковчанин Дејан Ђорђевић, суграђанин још једног студента са „Кембриџа, Оксфорда и Хејстингса“ градоначелника Лесковца. Најављено бекство Миће Јовановића је почетак краја његове Сега Мега империје. То је и почетак краја фабрике лажи која прикрива криминално-коруптивну суштину актуелне српске власти.

Протест власти против опозиције у Нишу је изнуђени патент припадника партократске СНС војске да лажним подршком свом шефу заправо подрже, задрже и окамене у вечности своје привилегије, функције, и муљања која су већ постала део историје града Ниша, као најсрамнији део његове два миленијума дуге урбане прошлости.

Аутопројекција је механизам који се често из личне сфере преузима у јавну да би се њиме проскрибовали политички противници . Свима који говоре против ове власти су мете већ нацртане. Она која је нацртао Коракс је мета којом председник безуспешно покушава да од себе начини мученика и жртву  својих фантастичних успеха и домета у бољем животу грађана  Србије „који само што није, за две до три године“.        

Не заборављајте ова лица. Врло скоро ће покушати оно што је СПС-у и ЈУЛ-у успело након октобра 2000.год. Ако и њима то буде успело, онда овом Граду заиста нема помоћи нити му је потребна боља власт. 

Они који сада ћуте, не треба више ни да проговарају.

 

Ниш, 2.12. 2019.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић, потпредседник СП Двери и председник ГрО Двери Ниш

 

Фото: Вања Кесер, Јужне вести