Психички болестан човек са кривичним досијеом послат у канцеларију Двери у Чачку да тражи Бошка Обрадовића.

        Најновије решење Основног јавног тужилаштва у Чачку којим се одбацује кривична пријава против Недовић Зорана, због напада на просторије Двери у Чачку, те на одборника Двери и секретарицу градске канцеларије који су се ту затекли у тренутку напада, показује да су за Тужилаштво у Чачку чланови Двери легитимна мета насиља.

        Наиме, Недовић Зоран је најпре сломио таблу Двери на згради где се налази канцеларија градске организације Двери у Чачку, потом упао у канцеларију, претио и малтретирао секретарицу Сању Ћендић и одборника Двери у скупштини града Чачка Александра Сретеновића који су се ту затекли, да би на крају све време фиксирао Сретеновића питајући га непрестано: „Да ли си ти Бошко Обрадовић“, притом очито и не знајући како Бошко Обрадовић изгледа. За Тужилаштво у Чачку то није угрожавање сигурности и насилничко понашање, већ обичан прекршај и нарушавање јавног реда и мира. Сматрамо да се ова одредба закона о јавном реду и миру примењује на лица која буком или виком ремете јавни ред и мир, док се у поступцима окривљеног стичу елементи друштвено опасних радњи, као и класично кривично дело угрожавања сигурности лица са јавним овлашћењима, у овом случају народног посланика. Оваквим поступањем у прекршајном поступку спречено је кривично-правно процесуирање. Притом, окривљени се налазио у стању нервног растројства, тако да је ноћ по извршеном делу провео на одељењу психијатрије. Поменуто лице је иначе више пута раније кривично процесуирано.

Подсетимо јавност да је жена која је преко друштвене мреже Твитер писала претеће поруке Вучићу ухапшена и држана у затвору, и то су надлежни органи сматрали угрожавањем сигурности, а физички упад у просторије Двери и напад на двоје људи, плус претње народном посланику и председнику Двери, чачанско тужилаштво не сматра угрожавањем сигурности.

Да ли то значи да сваки лудак који је на то инспирисан од стране власти може да напада чланове и функционере Двери, без озбиљнијих законских последица? Да ли треба да се осећамо несигурно у сопственој земљи? Да ли ово значи да било који уцењени криминалац, који ради за полицију, може да нападне или ликвидира Бошка Обрадовића или било ког другог политичког противника власти и да буде ослобођен?

У какву се то земљу претварамо и на шта ће све владајући режим бити спреман да би задржао власт по сваку цену? И докле ће Тужилаштво и судови ћутати и не спроводити закон?