Са тугом смо примили вест о смрти Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, који је недавно обележио 60 година у монаштву, 45 година епископске службе и 10 година на трону српских патријараха. Он је већ трећи српски црквени великодостојник који је преминуо од последица нове заразне болести у овој години, након блажене успомене митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и епископа ваљевског г. Милутина.

     Упознали смо Његову Светост као тадашњег епископа нишког још на почецима рада Двери као патриотског удружења грађана и увек имали његову подршку за духовне и националне активности на територији Нишке епархије. У епархијском двору у Нишу са његовим благословом 3. јуна 2004. године одржан је Први сабор српске омладине југоисточне Србије у организацији Двери, а слични програми у форми трибина организовани су при црквама и у другим градовима и општинама ове епархије у наредним годинама.

Након уласка Двери у политику пре 10 година, што се поклопило са избором Његове Светости на патријаршијски трон, редовно смо тражили пријем код њега и желели да се консултујемо са српским патријархом о свим актуелним друштвеним и државним темама, што нам је често и омогућавано, и на чему смо веома захвални. И када се нисмо политички слагали, и када нас је отворено критиковао, осећали смо Његову очинску љубав и бригу.

Посебно истичемо његову неодступну и непопустљиву борбу за Косово и Метохију у саставу Србије. Као аманет Његове Светости нашим и будућим генерацијама остаће више пута поновљене Његове речи да „оно што је силом отето може силом бити и враћено“.

Блажени покој и вечан помен Његовој Светости Патријарху Српском г. Иринеју! Бог да му душу прости и насели у Небеску Србију!