Посебан део нашег Прогласа и друге тачке Правна одговорност, односи се на преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору и отпуштање свих оних са лажним дипломама и звањима, као и одузимање акредитације и забрана рада лажних факултета који продају дипломе и звања. Не могу се лако ни набројати афере које си тичу лажних диплома и доктората, почевши од највиших државних функционера до запослених у локалним самоуправама.
Последњи од таквих случајева на које смо ми указали је са Факултетом друштвених наука који се налази у саставу Универзитета Привредна академија из Новог Сада, а од ове године отворен је факултет и у Београду. Дозволу за рад овај факултет је добио у мају ове године, али акредитацију није имао до 28. септембра, што их није спречавало да уписују студенте у текућу школску годину. Само два месеца након подношења захтева, Национално тело за акредитацију издало је уверење овом факултету. Овде се не ради о ефикасности Националног акредитационог тела, јер да је тако одговорили би и Српском покрету Двери на захтев у коме смо тражили Извештај о погледу препорука за почетну дозволу за рад овог факултета, као и одговор на питање о компетенцијама наставника, референци за избор у звање наставника који треба да држе наставу. Такође, на питања како су добили просторије у пословној згради Југоимпорт СДПР и да ли су преписали програм Мегатренда, јер само да подсетим на речи власника Универзитета Мегатренд Миће Јовановића, да су од 19 професора Факултета друштвених наука чак њих 17 били његови студенти и он истиче да је од не тако сјајних кандидата направио доценте, редовне и ванредне професоре. Дакле, ово су теме којима треба да се бави Национално акредитационо тело, провером квалитета образовања и да не подлеже било каквим притисцима због којих се овакве чињенице свесно игноришу.
Двери су указале и на бројне друге лажне дипломе и плагиране докторате – од Небојше Стефановића, преко доктората два државна секретара у прошлој Влади, на плагијат Синише Малог, о коме се чак и Одбор за професионалну етику Београдског универзитета једногласно изјаснио да је Синиша Мали дословно преузимао текстове других аутора. Слично је урадила и Јелена Триван, директорка “Службеног гласника“, како је то објавио недељник “Време“ где је софтвер за препознавање плагијата означио чак 15% дисертације као преписан, а један део и из књиге председника Двери, Бошка Обрадовића. Бројни су слични примери, министра за рад Зорана Ђорђевића, гувернерке НБС Јоргованке Такабаковић, а ових дана штрајкују студенти и професори Филолошког факултета у Београду, а као један од разлога за штрајк навели су бројне случајеве плагијата на том факултету, као и да факултет ни данас нема Етичку комисију којој би могли да се пријаве случајеви плагијата и други облици неакадемског понашања.
И сада, право питање је зашто нема реакције надлежних на прикупљене доказе, реакције институција, јер све се мање-више свело на указивање и осуду на друштвеним мрежама. Зато што у тим институцијама су они којима из разних разлога лустрација не одговара и то не само због тога што ће се лажне дипломе поништити у складу са законом, већ због тога што ће бити лустрирани носиоци лажних диплома, јер треба направити јасну дистинкцију – једно је поништење дипломе, а друго лустрација носиоца лажне дипломе.
У томе треба тражити разлоге ћутања надлежних.
И пре доласка СНС-а на власт, постојала је спрега између политичара и универзитета, махом приватних, али је напредњачка власт развила овај посао претворивши дипломе у врло пожељну робу, јер је диплома услов за обављање одређене јавне функције.
Приватних високошколских установа је све више, па је и могућност трговине дипломама израженија него икада. Морам да истакнем да ми нисмо против приватних факултета, јер има оних који послују у складу са законом, али тамо где се продају, односно купују дипломе, незнање је легитимизовано и не чуди што не постоји сегмент друштва који није захваћен овим опасним друштвеним вирусом преваре.
Образовање није бизнис и одговорност је на државним институцијама, Министарству и министру просвете и Просветној инспекцији, као и Комисији за акредитацију и проверу квалитета при Националном акредитационом телу, да све ове појаве санкционишу, а не да их штите.
Од преиспитивања свих диплома и доктората запослених у јавном сектору, одузимања лажних академских звања и враћања зарада које су на овом основу остварене, као и одузимање акредитација и дозвола за рад онима који су им то омогућили – сматрамо да нема пречег задатка данас и другог начина да се врати поверење у образовне институције, да се врати вредност и покаже значај стицања знања, а не само звања.
Српски покрет Двери је потпуно изричит у лустрацији свих носиоца лажних диплома и плагираних доктората, да исти не могу у одређеном временском периоду да се запосле у јавном сектору, нити постављају на јавне функције. Залажемо се да се успостави контрола како би се ово спровело, јер је лустрација један вид санкције, а истовремено је и задовољење правде, па наш Покрет иде у сусрет очекивањима грађана, а то је управо спровођење лустрације као почетне фазе једног новог система у политичком животу Србије и 6. октобар који грађани чекају, ево већ две деценије.
Видео линк ка говору Гордане Маринковић Савовић:
Биографија Гордане Маринковић Савовић:
Гордана Маринковић Савовић је рођена 1974. године у Пожеги, где је завршила основну школу и гимназију. Образовање је наставила на Филолошком факултету у Београду и стекла звање професор српског језика и књижевности. Радила је као новинар и телевизијски водитељ, а од 2002. године ради као професор и данас је запослена у Пољопривредној школи са домом ученика “Љубо Мићић“ у Пожеги. Учесник је и координатор у неколико пројеката у средњем стручном образовању (ЗОРА пројекат – Златиборска образовна развојна агенција и ReCeKo пројекат). Као примери добре праксе, објављивани су јој радови са учешћа на конкурсима Завода за унапређење образовања и васпитања у сарадњи са Мајкрософтом (Мicrosoft) и Креативне школе и у оквиру пројекта Развионица (Подршка развоју људског капитала и истраживања – опште образовање и развој људског капитала). Организатор је и модератор бројних књижевних вечери и трибина, рецезент у неколико књига поезије (“Пред вратима царичине собе“, Филип Вукотић, Свитак, Пожега 2003.године; “Замет“ Снежана Маринковић, Свитак, Пожега 2004.године; “Атрибути нежности“ Светлана Полић, Свитак, Пожега 2011.године; “Грумен“ Предраг Јелача, Крајишки културни центар, Бања Лука, 2014.године) и коаутор монографије “60 година Пољопривредне школе са домом ученика ‘Љубо Мићић’ Пожега“.
Од 2016. до 2020. године била је одборник у СО Пожега, изабрана као нестраначка личност на листи Двери. Председник је ОО Српског покрета Двери у Пожеги. Испред Двери је била члан координационог тела Асоцијације слободних одборника. Члан је Главног одбора и Председништва Двери. Била је председник Савета Двери за локалну самоуправу, а сада је председник Савета за образовање и науку. Пре Српског покрета Двери није била члан ниједне друге политичке организације.
Удата је и мајка двоје деце. Живи у Пожеги.