Члан управе ГрО Двери у Зајечару
Анђелинина смрт је ненадокнадив губитак не само за њену породицу, рођаке и пријатеље, већ и за све нас који смо делили заједничке вредности и заједно се борили за остварење сна о бољој будћности. Била је са нама од самог почетка и остала уз нас и када јој је здравље било озбиљно нарушено.
Ђина је била тиха, ненаметљива, свеприсутна подршка и љубав свима нама који смо имали срећу да је познајемо. Својим топлим осмехом грејала је наша срца, својим благим погледом отапала је сву хладноћу тешких времена и искушења, својим речима давала нам је снагу да истрајемо у биткама које смо заједно водили за лепше дане у будућности.
Никада се ни на шта није жалила, чак и онда када смо знали да пати.
Никада се није љутила, чак и онда када је било много разлога за то.
Никада није рекла да нешто не може, неће, не жели. Била је ту, раме уз раме са свима нама, чак и када су неки други узмицали.
Прекорно нас гледала својим питомим очима само онда када смо неспретно покушавали да је поштедимо, знајући колико јој снаге треба у борби са болешћу. Ни тада се није предавала, ни тада није узмицала, ни тада се није пожалила. И тада је желела да буде ту. Дала нам је пример како се може остати човек, добро људско биће и одолети искушењима данашњице.
Жао нам је што си нас прерано напустила, што се нисмо заједно изборили за боље сутра у овој напаћеној земљи.
Жао нам је што ће овај свет остати ускраћен лепоте њене душе.
Жао нам је што је њеним одласком прекинут осмех, радост, несебично давање и срећа.
Показала нам је како изгледа бити борац и остати човек, на чему смо јој неизмерно захвални.
Анђеле наш, овде су ти узели крила којима си нас све окупљала и чувала. Чекај нас, тамо где нема ни туге ни бола, ми ћемо ти доћи ако то будемо заслужили. Почивај у миру!
Испраћај на вечни починак покојне Ђине биће данас, у уторак, 28. септембра на старом гробљу у Зајечару.