Одлична вест је да ће, додуше са пет година закашњења, коначно почети да се гради Фрушкогорски коридор, што је СНС најавила још 2016. године.

       Поред чињенице да ће путовање бити лакше и безбедније, овим преко потребним путем ће се сачувати еколошка безбедност саме Фрушке Горе  која је сада фреквентним саобраћајем преко ње веома угрожена. То је, истина, само један корак ка њеној комплетној заштити од тренутне навалентне и неодговорне сече шуме коју садашња СНС власт недовољно или никако не санкционише.

Ипак, становници Ирига ће ускоро моћи да живе у нормалним условима и  без магистрале која им сада директно пролази кроз центар општине.

Једно је само нејасно – како се погодбом са кинеским партнером успело, према писању медија, доћи до цифре и до четири пута веће по једном километру пута од неких сличних путева у другим деловима Европе и света? Као пример, наводи се цена једног километра капиталног аутопута у Норвешкој са ценом од 3,9 милиона евра, а који укључује мрежу тунела испод мора, међу којима и најдужи подводни тунел на свету (који ће пролазити 395 метара испод површине мора), док је један километар овог пута у Србији, који кошта скоро 14 милиона евра, чак четири пута скупљи.

Тако ће овај Фрушкогорски коридор, бар по цени коштања, извесно постати осмо светско чудо и можда тако повећати туризам и посету девастираној Фрушкој Гори.

Због тога не судимо унапред, већ очекујемо адекватно образложење толике разлике у цени?

Путеви јесу потребни Србији, али плашим се да је “крадуцкање“ почело да се отима контроли, па се кроз јавне тендере са извођачима погађа и лични удео уговарача – саме власти.

Тако се кроз велике инвестиције, а поготово са страним извођачима који добију посао, у високе, уговорене цене унапред уграђује и власт која на тај начин, као отуђено извршно тело без контроле грађана, кроз градњу и инвестицију која је видљива – невидљиво троши велика буџетска средства за исто тако невидљиве намене.

Уговарање капиталних, али и  свих инвестиција које уговара држава мора бити транспарентно, јер Србији, као у овом случају, јесу потребни путеви, али исто толико и одговорност, а самим тим и веће укључивање самих грађана, као контролора власти и оних који пуне буџет. Због тога је Србији преко потребна промена досадашњег система у политици. Само одговорно бављење политиком, транспарентно, које подлеже контроли и санкцијама а не само привилегијама и које ће се ставити у службу интереса грађана Србије, може донети бољитак и просперитет земље.
 

Ивана Стојановић
Председник ПО Двери за Војводину