Новом Уредбом, којом ће државно пољопривредно земљиште моћи да служи за отпад опасних материја, Влада Србије нас је препустила страном интересу и својим локалним шерифима! Тровање на 30 година, да ли ћемо ускоро сви светлети у мраку?

       Влада Републике Србије је 9. јула ове године донела скандалозну Уредбу о условима, начину и поступку за издавање пољопривредног земљишта у државној својини на коришћење у непољопривредне сврхе. Њом је дата могућност локалним самоуправама да распишу јавна надметања за издавање земље за инсталирање електрана за обновљиве изворе, али и за одлагање јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја, питање којих све, а које нису овде наведене. За ово прво потребна је формална сагласност Министраства за пољопривреду, а за друго Министарства рударства и енергетике. Државно пољопривредно земљиште може се дати у закуп највише на 30 година.

Да ли је потребно коментарисати ову Уредбу која је омогућила да се локалне власти, на чијем челу се налазе локални шерифи владајућих странака,  убудуће бахате и да државно земљиште издају према џеповним интересима разних компанија које ће Србију претворити у рупу за отпад јаловине, шљаке и осталих опасних материја? Када се локални шерифи о условима договоре са ресорним министром, а у овом случају то је Зорана Михајловић, неће бити страха за све оне компаније које увелико лобирају и раде на отварању својих како рудних тако и производних погона у Србији.

Војводина је већ база за поједине кинеске компаније које су олако добиле студије о изводљивости по систему “сецкања саламе “ – добијају једну по једну дозволу јер збирно то не би могле и онда се одједном створи фабрика која је опасан загађивач како по животињски и биљни свет тако и по здравље људи. Зрењанин је тако постао мета преко „Линг Лонга“, али су мета и други градови у Војводини, где фирме не производе отпад, али га зато увозе! Држава, односно локална самоуправа, ће за то добијати новац, док се, са друге стране,  темељно трује природа, а крајњи корисник отрова  су грађани.

Овом Уредбом поред већ омраженог „Рио Тинто“ коме је потребно место за одлагање јаловине, шљаке и осталог отпада и друге сличне компаније ће моћи да узимају земљиште у закуп за отпад. Какви ће се све отрови и отпадни материјал сливати у Србију и чиме ће све овај народ и будућа покољења бити тровани, то за сада не можемо ни да претпоставимо.

Да ли је овим путем Србија ушла у финиш распродаје – од распродаје јефтине радне снаге, производње и природних ресурса, а сада и у распродају јефтиних људских живота? Нашим животима, ако се ускоро не промени овај штеточински неолиберални капитализам који руши све пред собом, управљаће странци и њихови кербери у власти, а од Србије неће остати ни камен на камену. Они који могу напустиће земљу, а рађање деце овој власти ионако није потребно јер ће можда неки резервни становници ускоро населити наше крајеве.

Промена система за опстанак Србије!

 

Ивана Стојановић

Члан Председништва Двери
Председник Покрајинског одбора Двери за Војводину