Ових дана смо могли, на изненађење опште јавности, да прочитамо интервју председника Вишег суда Александра Степановића, дат порталу КРИК, где је он, као један од најутицајнијих људи српског правосуђа, изнео став да тужилаштво не ради и да је криво што пред судовима нема суђења корумпираним политичарима.
Питање је шта се десило унутар владајуће структуре, шта се десило на релацији судске и политичке власти, те је судија од високог поверења одлучио да наводно каже и јавно укаже на проблеме у правосуђу. Да релација председник-судија, тј. релација судске и политичке власти, постоји то смо видели кроз реакцију председника државе који је у свом обраћању јавности рекао како је судија могао све то њему да каже, да му се пожали, да му јави… Поставља се питање у ком правцу, ми грађани, треба да сагледамо обраћање председника и због чега уопште њих двојица треба да разговарају. Подсећања ради, председник државе нема овлашћења да решава проблеме на које је судија указао. Председник једног суда уопште не треба да се обраћа председнику државе, тако да је ово, нажалост, само још један од примера дубоког прожимања утицаја политике на правосуђе.
С тим у вези, још један очигледан пример утицаја власти на тужилаштво и правосудне органе се десио истог дана, након конференције за медије председника државе на којој је поменут судија Степановић. Наиме, управо тада је виђена, како излази из зграде Председништва, Републички јавни тужилац Загорка Доловац, са све папиром преко лица, онако како иначе излазе окривљени по изласку из суда да их камере не би снимиле. Ако је Загорка Доловац и имала састанак са Александром Вучићем, због чега и од кога се крила по изласку из зграде Председништва?!
Члан Председништва Двери
Председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство