Српски покрет Двери је још пре четири године предао Скупштини Србије две Декларације, о заштити ћирилице и о заштити српског језика , међутим тадашња власт није схватала потребу регулисања ових питања јер им је ускостраначки интерес био важнији од општег националног добра.

       Поводом најаве председника Србије да ће 15. септембра ове године, на Дан националног јединства, Скупштина Србије усвојити Закон о заштити српског језика и ћириличног писма, важно је подсетити грађане да су народни посланици Двери у претходном сазиву Скупштине, пре четири године поднели на усвајање две декларације које би обавезале државне и јавне установе на обавезну употребу ћирилице и поштовање српског језика.

Нажалост, у то време актуелна власт није имала ни мало разумевања за све оне иницијативе које су предлагане од стране опозиције, а које су имале надпартијски и национални карактер. Поред ове две декларације, народни посланици Двери су предали и две још важније декларације о заштити Срба у региону и о геноциду над Србима у Независној држави Хрватској.

Као што су многе дверјанске иницијативе после коришћене за једнократну медијску употребу од стране СНС-а, тако су и ове две декларације тада злоупотребљене у јавној сфери. Никола Селаковић тадашњи генерални секретар председника Вучића је одмах након наших скупштинских предлога, најављивао усвајање Закона о заштити ћирилице и Закона о опстанку српске нације. Све је то тада, нажалост, коришћено само као „фластер“ Дверима, а затим након мале медијске помпе, ствар би била стављена ад акта.

Зашто сада Александар Вучић изнова користи овај Закон о ћирилици, време ће врло брзо показати. Иако је заштита нашег писма и језика преко потребна ствар у садашњем времену, не би смо волели да усвајање овог закона буде „димна завеса“ за предстојеће штетне потезе власти, налик пројекту Отворени Балкан, који ће проузроковати одрицање суверенитета над Косовом и Метохијом.

[ngg src=“galleries“ ids=“453″ display=“basic_slideshow“]

мр Иван Костић

Потпредседник Двери