Српски покрет Двери је још пре четири године предао Скупштини Србије две Декларације, о заштити ћирилице и о заштити српског језика , међутим тадашња власт није схватала потребу регулисања ових питања јер им је ускостраначки интерес био важнији од општег националног добра.
Нажалост, у то време актуелна власт није имала ни мало разумевања за све оне иницијативе које су предлагане од стране опозиције, а које су имале надпартијски и национални карактер. Поред ове две декларације, народни посланици Двери су предали и две још важније декларације о заштити Срба у региону и о геноциду над Србима у Независној држави Хрватској.
Као што су многе дверјанске иницијативе после коришћене за једнократну медијску употребу од стране СНС-а, тако су и ове две декларације тада злоупотребљене у јавној сфери. Никола Селаковић тадашњи генерални секретар председника Вучића је одмах након наших скупштинских предлога, најављивао усвајање Закона о заштити ћирилице и Закона о опстанку српске нације. Све је то тада, нажалост, коришћено само као „фластер“ Дверима, а затим након мале медијске помпе, ствар би била стављена ад акта.
Зашто сада Александар Вучић изнова користи овај Закон о ћирилици, време ће врло брзо показати. Иако је заштита нашег писма и језика преко потребна ствар у садашњем времену, не би смо волели да усвајање овог закона буде „димна завеса“ за предстојеће штетне потезе власти, налик пројекту Отворени Балкан, који ће проузроковати одрицање суверенитета над Косовом и Метохијом.
[ngg src=“galleries“ ids=“453″ display=“basic_slideshow“]