Српска политика данас вапи за све више празника и закона којима се изграђује и подиже национални понос код Срба у матици и расејању.

        Обележили смо Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Толико је полемике ова прослава изазвала на друштвеним мрежама да је просто невероватно да ми ни око оваквих тема не можемо да нађемо национални консензус. Углавном су критике упућене од стране људи који на ову власт гледају критички, за шта у многоме имају право, и који овај празник везују искључиво за Александра Вучића и СНС. Да ли баш и овакве теме морају да буду повод за поделе, или се једноставно може рећи: ово је добра ствар без обзира ко је предложио и из које партије је стигао овај предлог? Када ћемо једном схватити да општи интерес увек мора бити важнији од острашћеног и погубног партијашења! Замерка се истовремено може приписати и власти која је празник искористила за предизборни митинг, а имала је пример из Руске Федерације када на њихов Дан националног јединства лидери свих парламентарних политичких партија заједно стоје на челу колоне, без подела на власт и опозицију.

Српски покрет Двери је поздравио и честитао свим припадницима нашег народа у земљи, региону и расејању овај нови празник и послао јасну поруку да овај празник није Вучићев, већ национални и државни. Вучић и његова власт су пролазни, а овај празник ће остати да га трајно славимо.

Ово може да буде свима наук шта значи државна застава и како се према њој треба опходити без обзира на наша политичка уверења или на националну припадност. Застава Србије није само застава националних Срба већ застава свих држављана Републике Србије и свих Срба ван матице.

Двери овакву политику заступају већ 22 године од када се бавимо друштвено-политичким радом. За нас су националне теме увек биле од најважнијег значаја јер смо свесни да без јаке и стабилне државе нема ни биолошког ни економског напретка. Тако смо се понашали и у Скупштини Србије, где смо гледали да у јавност изнесемо неке теме о којима се до тада није говорило, као што је тема Јасеновца, о коме се ћутало преко 70 година.

Предлагали смо да се на дневни ред скупштине стави Декларација о заштити Срба у региону и расејању, Декларација о заштити српског језика и ћирилице, Декларација о заштити породице, Декларација о изражавању почасти грађанима несрпске националности који су дали живот за Србију, као и о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ. Нажалост, владајућа коалиција ниједан предлог о овим стратешким питања није узела у разматрање, без обзира на то што су сви били свесни да су то битне теме које подржава и велика већина посланика и бирача владајуће коалиције.

Једноставно, власт није имала слуха ни за један конструктиван предлог који је долазио од стране опозиције, а чињеница је да су многе дверјанске политичке идеје данас у првом плану. Дверјанским идејама које је власт преузела попут министарства за породицу, закона о заштити језика и писма, враћања редовног служења војног рока, интонирања државне химне у школама, данас се пуне насловнице дневних новина, а мало ко зна да су то све били предлози које су Двери предлагале за време свога четворогодишњег мандата у скупштини. Двери су одувек биле и остале авангарда када су политичке идеје у питању.

Нама није проблем што је те теме сада преузео Вучић и што он купи политичке поене код патриотских бирача. Власт ионако може да ради у медијском простору шта хоће. Овде се поставља питање да ли власт користи ове теме да би истински покренула ствари с мртве тачке у тим областима и нешто решила, или је то опет део политичког маркетинга који има краткотрајну употребу до пролећних избора. Време иде, па ћемо видети!

Узмимо на пример филм „Дара из Јасеновца”, који је финансиран из буџета Републике Србије. Ако је тај филм толико промовисан у српској јавности и толике симпатије добио, шта спречава актуелну власт да сада у „једнопартијској” Скупштини Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ и тако зацементира причу о Другом светском рату и о томе која је земља била на страни савезника а која на страни нациста?

Управо једна таква резолуција може након усвајања у Скупштини Србије да дође и на дневни ред Скупштине Уједињених нација и да наша дипломатија оствари једну велику победу на планетарном нивоу. То су конкретна и суштинска дела која очекујемо да ураде државне институције када је тема Јасеновца у питању. Лепо је и корисно да се у Доњој Градини после 75 година направи меморијални центар, али је још важније да светска јавност скине стигму са Срба као геноцидног народа, и да се упозна са страдањима нашег народа у Јасеновцу, за кога јеврејски научник светског гласа, професор Гидеон Грајф, рече да је Аушвиц Балкана! Управо је писац ових редова као председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије био сведок колико смо ми из Скупштине Србије и колеге из Министарства спољних послова имали опструкција поводом изложбе о Јасеновцу која је организована у згради Уједињених нација у Њујорку 2017. и 2018. године.

Фалсификовање историје, када је Јасеновац у питању, и даље траје. Имамо позитиван пример како су то урадили Јермени, који су у своме парламенту усвојили Резолуцију о геноциду Отоманског царства над Јерменима почетком 20. века, а која је после усвојена у руској Думи, америчком Конгресу, немачком Бундестагу, као и у парламентима 15 држава Европске уније.

Српском народу је данас неопходно политичко јединство и слога, макар када су национални интереси у питању. Српска политика данас вапи за све више празника и закона којима се изграђује и подиже национални понос код Срба у матици и расејању. Неопходан нам је заједнички фронт за одбрану Косова и Метохије. Потребне су нам српске интеграције на Балкану у културном, образовном и привредном смислу. Стратешки циљ сваке наредне владе мора бити укидање граничних прелаза с Републиком Српском и Црном Гором. То је модерна родољубива политика која има будућност и која треба да буде превенција за неки нови покушај геноцида над нашим народом.

 

мр Иван Костић

Потпредседник Двери
Фото: А. Васиљевић