Некада су некрунисани власници Војвођанске равнице били породица Дунђерски који су генерацијама стварали своје богатство. Били су власници огромне површине пољопривредног земљишта и фабрика, али и познате мецене, добротвори, љубитељи уметности, па је под њиховим покровитељством и финансијском подршком песник Лаза Костић слободно живео свој уметнички живот.
Нема више одавно ни Дунђерских ни Лазе Костића, али изгледа да после толико година на видику имамо рађање нових Дунђерских који по богатству већ у првом колену надмашују ову познату породицу. Осим богатства које гомилају, о меценству, доброчинству и осталим добрим делима као код њихових претходника, не може бити ни речи.
Можда нових Дунђерских у конкуренцији има више али се вешто се крију, мада је једна, захваљујући недавном писању Војвођанског истраживачко-аналитичког центра “Voice“, управо на правом путу да то постане.
Наиме, изненађење код многих изазвао је податак који је „Voice“ пре неки дан изнео – да је једна од власница компаније Галенс Инвест, Сања Петрић за кратко време купила на своје име 205 парцела (које је плански укрупњавала), на обронцима Фрушке Горе. Поред власништва неких парцела у Новом Саду и Сремским Карловцима, она је сада власник и 34,5 хектара на Фрушкој Гори (са изузећем оне 122 у општини Беочин ). И све то можда не би било толико чудно, јер приватна имовина је неприкосновена, да кршењем решења Покрајинског завода за заштиту природе и осталих потребних одобрења надлежних институција није направљен и бетониран пут до једног од најлепших видиковаца поред кога се “случајно“ налази и њено имање. Интересантан је и податак да је супруг дотичне власнице један од сувласника, Новосађанима добро познате фирме, Галенс. Та фирма „ведри и облачи“ у области грађевинарства у Новом Саду, а постала је позната по томе да су градске власти у Новом Саду устукнуле пред њеним грађевинским пројектима, те је тако ради њих срушена зграда старе Комуналне банке у Новом Саду која је била заштићена, па је на том месту никла “Пупинова палата“, а старе тршчаре у ул.Краљевића Марка, које су такође биле под заштитом, срушене због још једног стамбеног блока названог –“Краљев парк“. Нето добит фирме Галенс (по писању Voica) само у прошлој години износи 235 909 000 динара, а она гради, поред Новог Сада, и у Београду, на Златибору и да не набрајамо даље..
Приватизовањем дела Националног парка од стране приватног власника, ограђивањем свог земљишта, грађанима је онемогућено коришћење јавног добра какво је Фрушка гора, док су у исто време, на велико незадовољство грађана, надлежни органи донели одлуку да се улаз у Национални парк наплаћује туристима и љубитељима природе.
Због свега тога, и овакве привилегије која јој је дата, долази се неминовно до индиција да иза саме власнице и њеног супруга стоје структуре власти, јер како би то било коме било дозвољено?
Постепена приватизација у најави (овај случај је пример тога ) Националног парка „Фрушка Гора“, као јавног добра свих грађана, од стране приватних лица иза којих стоји моћни капитал, као и могуће градње на њој, последица је бахатости која је очигледно узрокована драстичним даљим слабљењем свих институција у држави, а по систему „могу све кад сам уз власт или када сам власт“.
Сама власт очигледно се толико заиграла у својој моћи да више никоме не полаже рачуне, руши се и гради, никакве заштите над културно-историјским наслеђем и одлуке институција више се не поштују.
Фрушка Гора на њихову жалост нема Панчићев врх али задовољиће се они Јабуком, Змајевцем, Бранковцем, Рохај базама, Летенком и другим излетиштима, па ко воли нек изволи.
Треба ипак имати у виду да ће једнога дана институције ове земље, по промени ове власти, морати да почну да раде свој посао и да ће се овакве незаконске работе и махинације ставити под лупу закона и права.
Покрајински одбор Двери за Војводину
Фото: птицесрбије.рс