Буран развој биомедицинских технологија које активно продиру у живот савременог човека од рођења до смрти, као и немогућност да се у оквирима традиционалне медицинске етике одговори на морална питања која се при том појављују, изазивају озбиљну забринутост друштва.

      Покушаји људи да себе поставе уместо Бога и да по сопственој вољи измене и „побољшају“ Његову творевину, човечанству могу донети нове тешкоће и страдања. Развој биомедицинских технологија значајно превазилази разумевање духовно–моралних и социјалних последица њихове неконтролисане примене. Ако желимо да формулишемо свој однос према питањима биоетике о којима се широко расправља у савременом свету, а превасходно према онима која су повезана с непосредним дејством на човека, мора се поћи од појма о животу као непроцењивом дару Божијем, о неотуђивој слободи и достојанству људске личности.

Полазећи од ових начела и става да је породица основна јединица друштва, а узимајући у обзир негативан природни прираштај у нашој земљи и тренд повећања разних обољења, посебну пажњу треба поклонити, управо, проблемима биоетике.

Као највећи биоетички изазови намећу се све присутнији абортуси, контролисано рађање-примена контрацептивних средстава, ширење идеологије репродуктивних права и сурогат материнства, проблеми хомосексуалности, примена савремених биомедицинских метода у лечењу наследних болести, клонирање (добијање генетске копије), савремена трансплантологија, еутаназија, као и примена савремених вакцина.

У тренуцима када се налазимо у пандемији изазваној корона вирусом, а уведене противепидемијске мере заштите користе за све чвршће успостављање тоталитаризма на светском нивоу, при чему се право на здравље мења у обавезу на здравље сваког појединца, све се више намећу савремене информационе технологије и вештачка интелигенција као „решење” свих здравствених проблема.

Ова здравствена криза са новом заразном болешћу не сме бити искоришћена за нови тоталитаризам и нове методе надзора над људима и као ни за биоетичке и социјалне експерименте супротне људским правима и слободама.

Имајући све ово у виду морамо достојно стати у заштиту здравља и достојанства сваког појединца, али и у заштиту хуманости и смисла живота.

Сва биоетичка питања изазивају велике контроверзе и зато не смеју постати предмет друштвених сукоба већ јавних расправа и тражења консензуса, уз потребу и за народним изјашњавањем на референдуму за одређене најважније и најконтроверзније теме.

Двери ће покренути јавне расправе и округле столове на ове теме и бити фактор смањења друштвених тензија и трагања за интересима општег добра.

Савет за биоетику ће у најкраћем могућем року изаћи са нашим предлогом одговара на ове изазове и Двери су прва политичка организација у Србији која отвара ову важну политичку тему у садашњости и још више будућности, као што смо први и формирали стручни савет за биоетику.

Биографија примаријуса др Милана Рогановића:

Примаријус др Милан Рогановић је рођен 1969. године у Чачку, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1996. године. 2005. године завршио је специјализацију из оториноларингологије, а 2014. године стекао звање примаријуса. После вишегодишњег рада у државним здравственим установама, 2015. године у Чачку оснива приватну оториноларинголошку ординацију. Публиковао више медицинских радова. У последње време објављује текстове од општег друштвеног значаја. Отац двоје деце.

Одборник Српског покрета Двери у скупштини града Чачка у два мандата и члан Савета за здравство Двери. Председник је Савета Двери за биоетику.