Српски покрет Двери захтева хитно повлачење предлога за Аутентично тумачење три закона упућених Одбору за законодавство и уставна питања Скупштине Србије, јер ће, у супротном, одредбе ових закона судови морати да примењују противно интересима опљачканих грађана, а у искључивом интересу банака и моћног финансијског лобија. Покушај посланика владајућег СНС-а да се злоупотребом институције Аутентичног тумачења од стране законодавца омогући даља пљачка грађана Србије путем незаконитих накнада у уговорима о банкарским кредитима, Двери сматрају перфидним „ударом“ на независност правосуђа и на најсиромашније банкарске клијенте.
Одредбе у банкарским уговорима којима су банке у Србији трошкове обраде и трошкове одобрења кредита својим клијентима наплаћивале двоструко – и кроз ефективну каматну стопу и кроз разне врсте трошкова кредита – су од бројних судова, па и од Врховног касационог суда проглашене ништавним. Заштитне одредбе Закона о облигационим односима из 1978. године, Закона о заштити корисника финансијских услуга из 2011. године и Закона о заштити потрошача из 2014. године су јасне јер је њихов циљ заштита банкарских клијената као економски слабије стране од непоштене праксе и доминатног положаја банкарских и других финансијских институција. Аутентично тумачење ових закона, а без узимања у обзир темељених начела облигационог права, попут начела савесности и поштења, начела равноправности уговорних страна и начела аутономије воље уговорних страна, представљало би злоупотребу од стране нелегитимне и незаконите Скупштине.
Посебна је бласфемија да зарад заштите „банкарског лобија“ игнорантни посланици СНС-а траже тумачење Закона о облигационом односима из 1978. године, дело легендарног српског правника проф. Михаила Константиновића и законског текста који је због својих бриљантних решења, кристално јасних норми и перфектног сагласја са међународним правом остао у примени више од пет деценија а примењује се и дан данас у свим државама бивше СФРЈ. Закон о облигационим односима, један је од бисера и упоредног права, а његова примена у судској пракси почела је још шездесетих година 20. века и пре но што је био званично усвојен. Организован напад СНС-а на јавни интерес, на јавне фондове, на независно правосуђе, на институције, на најсиромашније грађане Србије, на ваздух, на воду, на земљиште, на медијске слободе и људска права као и на све вредности српског друштва сада се проширује и на најзначајнији закон и правни споменик српског облигационог права.
Иако је седница Одбора за законодавство и уставна питања предвиђена за понедељак 5. јула „због консултација“ отказана, притисак који врше Удружење банака Србије и Привредна комора Србије, као два најмоћнија и најбогатија струковна удружења, јасно говори о спремности владајућег СНС-а и његове финансијске олигархије да се судској власти одузме право да примењује постојеће законе у сфери заштите банкарских клијената и да у споровима више од 200.000 грађана изгуби своје право да поврати незаконито наплаћене банкарске накнаде, али и судске, адвокатске и друге парничне трошкове. И Удружење банака Србије, као најбогатије пословно удружење у чијем је власништву и Кредитни биро са својим милионским приходима, као и Привредна комора Србије, у коју се сливају милионски износи чланарина српских предузећа, свакако штите искључиво интересе крупног капитала, а не и осиромашене и много пута опљачкане грађане Србије који уговоре о кредиту најчешће закључују под условима економске принуде, што их често чини блиским зеленашким уговорима.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери