Када би се анализирао буџет за пољопривреду, цифра од 52 милијарде динара, тј. 4,6 %  републичког буџета звучи помпезно и за просечног произвођача незанимљиво и вероватно би поставио питање „А где сам ту ја?“. Па ево где је.

     Највећи део тог колача, наравно са разлогом, припада Управи за аграрна плаћања – 34 милијарде које  се расподељују на: 1. Директна плаћања; 2. Мере руралног развоја; 3. Кредитну подршку; 4. Посебне подстицаје; 5. ИПАРД подстицаје. Толико помињане и сад већ озлоглашене субвенције дотичу се Директних плаћања са предвиђеним износом од 18.326.899.000 динара и Мера руралног  развоја са предвиђеним износом од 6.077.200.000 динара. Ово је новац који се мора утрошити у текућој години и наменски исплатити. Наравно, Министарство финансија може у току године „уделити“ још неку количину новца уредбама које усваја Влада.

Где настаје проблем? Министарство пољопривреде је, из године у годину, расписивало све више правилника, конкурса и јавних позива и тако рекламирало себе као кућу која мисли о свим својим укућанима, што је довело до тога да су потраживања пољопривредника за подстицаје постала вишеструко већа него што је предвиђено буџетом, односно обећавано је оно што не може да се испуни. Пример су конкурси за младе пољопривреднике где је предвиђено 600 милиона динара а потраживања су чак 4 милијарде динара и која још нису почела са реализацијом. Док дође до реализације ни они више неће бити млади. Таква је ситуација са свим правилницима, једноставно је недовољно новца предвиђено. Наравно, то доводи до кашњења исплата субвенција за текућу годину, заосталих исплата из претходних година и наравно, до оправданог незадовољства пољопривредних произвођача.

Да ли министар Недимовић, када на медијима прича хвалоспеве о никад већем буџету и никад бољој ситуацији у пољопривреди, зна све ово? Претпостављамо да зна, али он и даље наставља са неоснованим обећањима и теши народ како ће све то бити добро само још мало да се стрпе.

 

Савет Двери за село, пољопривреду и предузетништво