Узбуњивач Дарко Ненадић из Пожаревца, који је обелоданио да ЈКП „Водовод и канализација“ у овом граду изводи радове на мрежи користећи канцерогени лепак и тиме угрожава здравље грађана, успео је да добије пресуду у своју корист у поступку за мобинг који води против овог комуналног предузећа где ради као инжењер. Дарка Ненадића заступају адвокати Пиштаљке.
Виши суд у Пожаревцу је 24. марта донео делимичну пресуду којом се утврђује да је Ненадић од јуна 2018. године до подношења тужбе „претрпео злостављање на раду од стране послодавца“ и забранио предузимање или понављање ових радњи. Пресудом се налаже и отклањање последица злостављања, као и да ЈКП „Водовод и канализација“ о свом трошку објави пресуду у дневном листу „Политика“.
Суд се није изјаснио о делу тужбе у којем је Ненадић тражио накнаду штете од укупно 18 милиона динара, те ће о томе поступак наставити и донети коначну пресуду. Делимичном пресудом суд иначе одлучује када поједини делови тужбе постану „зрели“ за одлучивање и она представља самосталну пресуду којa је извршива и против које је могуће уложити жалбу.
Ненадић је у поступку пред Вишим судом доказао да је на радном месту главног инжењера за машинско одржавање након извршеног узбуњивања претрпео одмазду, прво вођењем дисциплинских поступака који никада нису окончани, а потом давањем отказа који је поништен као незаконит и распоређивањем на неадекватно радно место и ускраћивањем основних услова и средстава за рад.
Према наводима из тужбе, Ненадићев ход по мукама је започео када је као главни инжењер за машинско одржавање упознао јавност да његова фирма не само да нестручно изводи радове на водоводној мрежи у Пожаревцу, већ и да користи канцерогени лепак и тиме угрожава здравље грађана. На Ненадићево узбуњивање руководство „Водовода и канализације“ је одговорило одмаздом. Прво су кренуле претње, затим серија дисциплинских поступака без епилога, да би се завршило решењем о отказу уговора о раду којим је Ненадић проглашен технолошким вишком.
После привремене мере Вишег суда у Пожаревцу Ненадић је враћен на посао, а у поступцима за заштиту узбуњивача пред Основним судом у Пожаревцу и, по жалби, пред Апелационим судом у Крагујевцу његов статус у фирми постао је и правоснажан. Тада је постало неспорно да је Ненадић отказ добио због узбуњивања, а не због нове систематизације у предузећу, што су тврдили руководиоци у ЈКП.
Пракса одмазде на радном месту према Ненадићу је међутим настављена, па је био принуђен да покрене и поступак за заштиту због мобинга.
Суд је делимичној пресуду за мобинг истакао да је за постојање овог дела „неопходно да су испуњена кумулативно два услова и то: понављање и умишљај, чиме се штите три заштићена добра: личност жртве, радно окружење, које мора бити у складу са законским и етичким правилима, и услови рада, који се не могу погоршати селективно и циљано ради довођења запосленог у тежи положај“.
Имајући то у виду, Виши суд у Пожаревцу је закључио да је Дарко Ненадић претрпео злостављање на раду радњама и понашањем непосредних руководилаца. Послодавац има право да се жали на ову одлуку суда.
*Извор: pistaljka.rs