Поштовани,
Као посланик Народне скупштине и председник парламентарне странке Двери, од недеље 10. маја 2020.године, налазим се у штрајку глађу који је мој лични чин побуне и легитимно средство политичке борбе.
Не само да је током претходна четири дана мојим најближим политичким сарадницима забрањено да ме посете, већ су јуче радници МУП-а то забранили и моме рођеном брату, као члану најуже породице.
Који је разлог и на основу ког акта је од јуче МУП Србије преузео одобрење посета и боравка на скупштинском простору уместо Генералног секретаријата Народне скупштине, чија је то надлежност?
Посете су дозвољене чак и осуђеним лицима на основу Закона о извршењу кривичних санкција. Као народном посланику и човеку који је у личном чину штрајка глађу, уз све последице за духовно и физичко здравље које овај чин носи, мени је то онемогућено.
Захтевам од надлежних органа МУП Србије да ми се у простору на коме боравим дозволе посете чланова најуже породице као и најближих политичких сарадника и функционера Српског покрета Двери.
У Београду, са степеница Дома Народне скупштине
14. маја 2020.год.
Бошко Обрадовић
Народни посланик
Председник Двери