У неколико ауторских текстова и интервјуа, у склопу представљања сета нових мера за обнову српске демократије, изнео сам и лични предлог да се размисли о обавезном гласању које би важило за све пунолетне и здравствено способне грађане Србије. Није прошло много док вечито дежурни медијски кербери СНС нису и ову, као и сваку другу конструктивну идеју која долази из опозиције, напали и облатили.
Наиме, Горан Весић је овим поводом изјавио следеће: „Бошко Обрадовић, који је бојкотовао изборе, каже да ће да предложи измену изборног закона који подразумева ОБАВЕЗНО ГЛАСАЊЕ и затворску казну за оне који не гласају!? Обрадовић који је позивао грађане на бојкот избора, претио им ако изађу да гласају, вређао све који су гласали и бацао клетве на савесне грађане који су 21. јуна искористили своје уставно право, сада тражи затворску казну за све оне друге грађане који су бојкотовали изборе и послушали његов и Ђиласов позив!? Да ли је тај човек нормалан?“
Наравно, као што знамо: све је увек супротно од онога што тврди неко из врха СНС. Нисам очекивао од Горана Весића да разуме о чему сам заправо писао. Не само зато што му је главни посао непрестано пљување по политичким неистомишљеницима власти, већ што СНС истински не разуме демократију нити је за њу заинтересована. Притом, подразумева се да нисам говорио о изборима у СНСрбији који су недемократски, већ сам дао низ предлога како би требало усавршити демократски систем када се једног дана прво изборимо против ове недемократске власти и када услови за изборе поново буду елементарно слободни и поштени, што овде одавно нису.
Интересантно је колико политичке опције не само на власти у Србији уопште не занима једно од најважнијих политичких питања, а то је питање изборног система и других тема везаних за народно изјашњавање као самог срца демократије. Српски покрет Двери жели то да промени и да скрене пажњу јавности на ове теме: промена изборног система из пропорционалног у мешовити и давање могућности гласања за кандидате по имену и презимену а не само за затворене страначке изборне листе, степенасти изборни цензус који доноси већи цензус за коалиције, већи број бирачких јединица и обавезну представљеност свих градова и општина у Народној скупштини, разматрање увођења дводомне скупштине која би у горњем дому имала представнике социјално-економских група или промену државног уређења у монархију… Све су то теме о којима треба отворити јавну расправу. Залажем се за већу укљученост грађана у политику и што више референдума од републичког преко покрајинског до локалног нивоа као најбољег облика директне, непосредне демократије.
У том смислу, сматрам да треба размислити и о грађанској дужности обавезног гласања која постоји у појединим државама света и не би била праћена кажњавањем грађана који не излазе на изборе (свакако не затвором) већ – управо супротно – њиховим мотивисањем да учествују у политици и изађу на изборе, да се питају и одлучују о својој судбини. Ово је за сада само мој лични предлог, а о њему као и о другим новим тезама за обнову српске демократије ће ускоро расправљати руководећи органи Двери, па ћемо видети шта ће бити наш заједнички став, за који ћемо тражити широку јавну расправу јер желимо да чујемо шта мисли стручна јавност, други политички актери и сами бирачи. Апсолутно смо отворени за разговор и договор како треба да изгледа будући политички и изборни систем у Србији јер је тренутни крахирао и демократија у Србији више не постоји.
Знам да ова тема не интересује СНС и Горана Весића јер треба спречити све што може да води ка аутентичном народном изјашњавању без медијског испирања мозга, уцењивања и поткупљивања бирача. Али, нема дилеме да ће ова власт проћи и зато на време треба отворити расправу о томе како треба да изгледа Србија после политичких промена као нормална демократска земља. Намеравам да се интензивно бавим овом темом у будућем периоду, увек спреман на озбиљне дебате како бисмо дошли до најбољих и најдемократскијих решења. СНС, нажалост, не разуме демократију, мрзи другачије мишљење, избегава сучељавања ставова и вероватно неће смети да буде саговорник на ове теме, али то не значи да ово нису битне теме и да нам неће бити важне ускоро када владајући режим у Србији буде прошлост, а Србија поново буде демократска земља.
А што се тиче по злу чувених режимских медија који бесомучно објављују лажи о мени и Српском покрету Двери, могу да им поручим следеће: Само ви из „Информера“, „АЛО“, „Српског телеграфа“, „Курира“ и других режимских таблоида радите свој посао, али се немојте изненадити када после промене ове власти будете позвани на одговорност, јер ви нисте медији нити новинари већ пропагандна машинерија власти која се служи најотворенијим и најбезочнијим лажима, клеветама и нападима на свакога ко другачије мисли од владајућег режима. Немојте после да буде: „Нисам знао… Ја сам само радио за плату… Морао сам да издржавам породицу… Мени су тако рекли и наредили…“. Разуме се да је највећа одговорност власника, директора и главних и одговорних уредника ових лажних медија, али сваки појединац који учествује у лажи и злу не може да каже да није знао и да је само радио свој посао. Новинарски посао није писати лаж и чинити зло другоме.
Председник Двери