Тачка Прогласа Двери, која носи наслов „За зелени патриотизам – Ти чуваш“, представља један програмски искорак, али, са друге стране, она природно произилази из саме идеолошке поставке Двери према вредностима.
Наиме, троструки је мотив за тренутну актуелизацију и проблематизацију проблема очувања природе и заштите животне средине. Наш темељни вредносни оквир, наш фундаментални, идеолошки ниво јесте конзервативан, што значи да је чуваран, што значи да је афирмативан, да је позитиван јер ова реч етимолошки, у свом латинском корену значи чување, очувавање, она значи спасавање, тако да је то један афирмативни програм иако је сам појам, на неки начин, негативно индукован и негативно легитимизован у нашој јавности и уопште у целом дискузивном пољу. Ми напросто желимо да сам појам чувања и очувања реафирмишемо и легитимизујемо.
Двери су покрет очувања српског народа, српске државе и свих грађана који у њој живе. Као такви, ми нисмо чувари прошлости већ чувари будућности овог народа који је укинут са савременим статусом КВО. Наиме, ова владајућа структура, овај читав диспозитив, је нешто што је владавина нихилизма, нешто што негира најопштије вредности. Овај режим негира истину, он је лажан у свом корену, у свим појавним облицима је лажан. Овај режим негира сам појам добра, он је лош у свим појавним облицима и он негира саму лепоту живота. Он је укинуо лепоту живота. Двери су покрет који показује да има естетску одбојност према овом режиму. Није лепо данас овде живети. Сви ходамо овим градом, ходамо нашом земљом, свуда видимо негацију ових основних вредности. Двери су покрет за очување истинитог доброг и лепог у Србији и ми од тога нећемо одустати. Разуме се да ту спада и сама средина у којој ми делујемо и то је сада други мотив, један који произлази из општег глобалног контекста.
Разуме се да смо сви свесни ове глобалне пандемије, угрожавања здравља као таквог, али и неодговорног технолошког прогреса, тако да је савремени глобални тренутак конзервативан, он налаже очување и одржање. Дакле, ми смо као такви у овом моменту прогресиван покрет у односу на статус КВО у Србији. То је покрет који се залаже за очување и одржање вредности, то је императивни налог времена. Тако да су Двери најсавременији могући покрет. Ми се не везујемо за прошло, старо, преживело, архаично већ за вечне вредности које су функционалне у сваком времену, а у нашем су једна насушна потреба.
Трећи мотив јесте овај конкретан политички оквир који ми овде сада заједно делимо и живимо, то је једна активна небрига о средини коју сви делимо, о природи, о нашим заштићеним добрима, о урбаном еколошком простору, о нашем ваздуху, води, планинама, брига о елементарним хигијенским стварима, затим брига о отпаду и тако редом, цео тај комплекс еколошких проблема који се углавном у модерно доба везују за оно што се зове нова левица. Међутим, Двери се свим овим стварима баве са оне стране левог и десног. Ми смо чувари, ми чувамо све оно што је вредно из сваког вредносног поља. Дакле, нама је стало до очувања народа као таквог и државе. Нисмо оптерећени идеолошким форматима, дакле ми се у том смислу налазимо у једном постмодерном покрету који напросто спаја неспојиво али не иронијски, зато што је време за једну нову, озбиљност у Србији. Неће ни постмодерна иронија ни подругљивост спасти народ већ једна нова озбиљност.
Ми морамо да ресетујемо систем, морамо да га мењамо, морамо да мењамо из корена, он се више не да поправити, ми хоћемо да га срушимо да бисмо створили нешто ново. Двери ће се борити да створе један нови поредак вредности и Двери ће се за њега и изборити. Нису Немањићи блистали, Карађорђевићи и Обреновићи обнављали ову земљу, нисмо се ми жртвовали као народ, поднели толику жртву, уградили се и у европски пројекат, није овај Ниш бомбардован да би охлократија сада овде својим јефтиним штосевима владала земљом зарад своје користи. Двери то неће дозволити.
Што се тиче саме конкретне теме зеленог патриотизма, ми смо изашли са низом конкретних тачака које ћемо примењивати јер ми нисмо покрет који само декламује или даје један декларативни канон вредности већ ми желимо то да примењујемо, да операционализујемо те вредности, тако да данас већ излазимо са отварањем пројекта „Зелене одбране“ у Нишу. Ми смо формирали, као сегмент зелене акције Двери, Зелену одбрану који ће бити један волонтерски покрет за мапирање проблема, за алармирање јавности и за волонтерске акције јер оно што се дешава у граду Нишу, јесте напросто једна дегенерација без преседана. Нама је потребна урбана регенерација, нове урбане стратегије којима ћемо ми прићи свом снагом. Даље отварамо и Зелени телефон за све предлоге, коментаре, притужбе грађана. Дакле, Двери отварају свој телефон, а исто тако и све своје дигиталне капацитете за пријем инпута од грађанства који ћемо ми онда прерађивати и испоручивати систему као захтеве. Трећу и можда најважнију ствар у овом моменту коју бих хтео да подвучем јесте да се залажемо за отварање Института градског зеленог менаџера, односно Заштитника грађана који ће бринути о целом овом комплету еколошких проблема и ми ћемо захтевати у том смислу и измену статута града Ниша како би се отворила ова једна позиција која ће препознавати нове потребе у граду.
Све ове идеје се најављују у неком политичком вакууму, ово нису неке апстрактне формуле које бисмо ми сада да намећемо грађанству већ оне произлазе из реалних потреба. Ми полазимо од конкретних потреба грађана и одговарамо на њих. Да би се оне реализовале, нужна је демократија на локалу, нужна је локална демократија, ми морамо да јачамо своје партиципативне прилике, своје партиципативне моменте као што су зборови грађана, грађанске јединице и активе, локални референдуми, нове филозофије месне управе, нове филозофије квартова. Србији је напросто потребна демократија одоздо, а не демократија лажних елита које само њима служе и њиховим приватним интересима. Двери ће на сваки начин подстицати демократију тзв. малих простора и управо овај један простор у коме ми данас овде делујемо и покушавамо да презентујемо нишкој и српској јавности наше идеје јесте један такав простор и ми ћемо се кретати од конкретних потреба ка реализацији ових идеја.
За крај, јасно је да стоји паралелизам између еколошких проблема и духовних проблема. Сви еколошки проблеми не могу бити решени само правним инструментима нити технолошким инструментима, они пројављују један дубљи духовни пролом, једну кризу човека као таквог, као бића које се појављује на том еколошком плану кроз однос према природи, кроз немар према природи.
Ми смо немарни према сопственој души, па смо тако немарни и према свему ономе што је изван нас. Да бисмо обновили природу, ми морамо сопствени физис да обнављамо, ми напросто морамо да се исчистимо од овог зла и онда да кренемо да преносимо тај нови квалитет и на саму природу. Ми се радујемо да служимо Србији. То је смисао постојања Двери.
Биографија др Андреја Митића:
Др Aндреј Митић је дипломирао на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Магистарску тезу, „Космополитска демократија као модел наднационалне демократије“, као и докторску дисертацију „Руски конзервативизам: правно-политички аспект“, одбранио је на Правном факултету Универзитета у Нишу.
Изабран је у звање Научни сарадник у области друштвених наука-политичке науке. Провео је два семестра на Институту за напредне студије у Букурешту-NEC (од чега један месец истраживања на European University Institute у Фиренци) радећи на свом истраживачком пројекту: Conservative Palingenesis’ in Context: The ‘New Nationalism’ paradigm in Interwar Serbia. Учесник је више међународних научних конференција и скупова (Хелсинки, Букурешт, Плзењ, Софија, Москва, Нижњи Новгород, Уљановск, Београд, Источно Сарајево…). Објављивао је радове у Руској Федерацији, Румунији, Републици Српској и Републици Србији.
Живи и ради у Нишу и отац је једанаестогодишње ћерке Анђелије.