У оквиру представљања Прогласа Двери „Промена система – сигурност за све“, данас је у Прес центру УНС-а представљен и програм Српског покрета Двери о образовању и култури. Овом приликом, на конференцији за новинаре су говорили: Бошко Обрадовић – председник Српског покрета Двери, Гордана Маринковић Савовић – професор књижевности, члан Председништва Двери и председник Савета Двери за образовање и науку, проф. др Тамара Миленковић Керковић – професор Економског факултета у Нишу и потпредседник Двери, проф. др Александар Липковски – професор Математичког факултета, бивши председник Националног просветног савета и члан Политичког савета Двери и проф. др Милорад Маринковић – професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, члан Председништва Двери и председник Савета Двери за културу.

Бошко Обрадовић је на почетку конференције за медије рекао да нема сумње да је за свеопшти препород Србије, српске нације, друштва и државе неопходна не само смена актуелне власти већ изнад свега промена комплетног корумпираног политичког система који овде влада последњих 30 година и да су зато Двери то ставиле у основ новог Прогласа „Промена система – сигурност за све“. Додао је и да деградација наше просвете и културног нивоа дефинитивно значи опште друштвено срозавање и декаденцију и да смо све друго пробали у ових 30 година обновљеног вишестраначја, сем да образовање и културу ставимо на прво место у нашем друштву и држави. Обрадовић је закључио да промену система не можемо извести до краја како треба ако у темељне вредности новог српског друштва не ставимо образовање и културу.

Гордана Маринковић Савовић је казала да је образовни систем у Србији у дубокој кризи која се огледа у концепцијском, финансијском, организационом и кадровском плану, а за последицу има пад квалитета образовања на свим нивоима (од предшколског и основног, преко средњег, до високог). Како је истакла, школа би требало да буде центар културног, образовног, васпитног и духовног развоја ученика, место где ће се подстицати њихова креативност, база која ће омогућити њихову даљу животну надградњу и ефикасно укључивање у системе друштва по завршетку школовања. Додала је и да програм нове просветне политике Српског покрета Двери пре свега мапира проблеме нашег образовања, али и даје низ дугорочних и краткорочних мера за отклањање сваког од њих, како би овај процес решавања нагомиланих проблема започеo и покренуo. Како је навела, неки од тих основних проблема су: 1) позиција просветног система у друштву; 2) статус учитеља и наставника у друштву; 3) права и обавезе ученика, дисциплина и безбедност у школи; 4) улога родитеља у образовном систему; 5) осавремењивање наставних планова и програма, коришћење савремених метода у настави; 6) питање уџбеника;  7) проблем оцењивања; 8) сложен образовни систем Србије; 9) реформа средњег стручног образовања. Маринковић Савовић је подсетила и да наши најбољи ученици освајају награде на међународним такмичењима, али да ПИСА тестирања показују да су нам ђаци често функционално неписмени и затрпани непотребним информацијама, а да уместо преобимних наставних садржаја и информација, ученике треба научити да одвајају важно од неважног, да критички размишљају и да сагледавају ширу слику света. На крају је поручила да је нашем друштву неопходан дугорочно стабилан образовни систем као темељ успешне државе и развоја друштва, а да бисмо то постигли морамо вратити критеријуме и квалитет образовања на свим нивоима, одредити приоритете и стратегију развоја, имајући у виду целокупан друштвени контекст који је потребан за спровођење једне такве стратегије.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић је навела да је концепт високог образовања утемељен је на знању као јавном добру и улози универзитета у чувању, преношењу и унапређењу знања путем наставе, кроз истраживачки рад и кроз пружање услуга заједници. Додала је и да су аутономија универзитета и академске слободе наставника на универзитетима цивилизацијска тековина и да нису привилегија по себи, а да дугогодишња традиција и историја универзитета потврђују да су своју значајну мисију најбоље испуњавали они универзитети који су били слободни од политичких, религијских, идеолошких и корпоративних утицаја. Проф. Миленковић Керковић је рекла и да су комерцијализација и приватизација универзитета од високог образовања створили робу, „приватно добро“ и приватну одговорност, да студент постаје клијент и корисник услуге и да све реформе образовања које су постале саме себи циљ, заједно са падом поверења и падом реформских капацитета,  нису могле да отклоне ову парадоксално промењену улогу  високог образовања. Истакла је и да су последице овог кварења бића образовања бројне, а да су неке су видљиве свима и одмах – имамо највеће просечне оцене на студијама и никада мање знање студената, а због тога нема међународне акредитације домаћих универзитета, број доктора наука за последњих десет година повећао 880 пута, а квалитет и број научних радова у страним часописима су минорни, процес акредитације је скуп, плаћају га факултети (тј. студенти) нетранспарентан је и подложан корупцији, а Национално тело за акредитацију (НАТ) је под непосредном контролом извршне власти. На крају је додала да је за Српски покрет Двери урушавање система високог образовања у Србији последица политичких интервенција у сфери високог образовања, од „болоњске“ реформе, па до актуелног директног утицаја извршне власти на процес обезбеђења квалитета у високом образовању, и криминализације дела овог система.

Проф. др Александар Липковски се најпре осврнуо на примопредају дужности у Министарству просвете, где смо имали прилику да видимо како претходни одлазећи министар предаје руковођење Министарством новом министру и чули смо да је ситуација у образовању у Србији одлична и да се они надају да ће бити још боља, тако што ће искористити све могуће ресурсе, којих пуно има добрих кадрова у Министарству просвете. Као професор Математичког факултета истакао је да знање које показују студенти у првој години, на самом почетку својих математичких студија, је из године у годину све ниже и ниже. Проф. Липковски је додао и да ако погледамо развој ситуације у последњих двадесетак година онда видимо да је непрекидно на делу некаква реформа – реформа основне школе, реформа средње школе, реформа гимназије, реформа Универзитета и да иза тих реформи стоји демократизација образовања и претварање образовања у сервис за стицање компетенција, што је дубоко погрешно јер је образовање друштвено и национално добро. Навео је и да смо од почетка модерне српске државе све до данашњег дана и до почетка реформи имали ситуацију да је образовање друштвено добро и да оно има своју аутономију, посебно у домену техничких наука, а да је такав начин рада сада под знаком питања и то почев од онога што математичари зову ПЕПСИ реформе, односно педагошко-психолошке реформе које су започеле у 21. веку, а које нису дошле из наших психолошких и педагошких кругова, већ су оне увезене. Проф. Липковски је посебно истакао да образовање мора бити из државног буџета, а не из средстава страних фондова и помоћи.

Проф. др Милорад Маринковић је рекао да се културна политика идентитета на један начин водила у 19. веку, на други начин у 20. веку, док 21. век захтева нови, савремен приступ вођења ове политике и да, у том смислу, наш културни суверенизам и конзервативизам јесу део глобалног покрета борбе за очување идентитетских посебности заједница, нација и култура. Навео је да културна политика Двери ставља акценат на обнови, актуелизацији и промоцији националне културе, ћирилице и српског језика, али и националних култура мањинских народа, према свим међународним стандардима, као и јачања домаће уметничке сцене. Проф. Маринковић је истакао да програм деловања Српског покрета Двери у области културе у начелу нуди решења за следеће теме, које су од виталног значаја за културу: 1. Питања законодавства у култури; 2. Начин финансирања културе и статус и положај уметника; 3. Децентрализација културе и култура на „локалу“; 4. Уметност и култура у медијима; ријалити програми као парадигма новог таласа некултуре; 5. Однос према културној баштини и подршка традиционалној и култури верских заједница; 6. (Ново) Уметничко дело и уметничка сцена као основни покретачи развоја културе.

Целу конференцију за медије можете погледати овде: 

 

Инфослужба Двери