У оквиру нове предизборне кампање „Од породице до породице” делегација Српског покрета Двери, на челу са председником Бошком Обрадовићем и потпредседником проф. др Тамаром Миленковић Керковић, посетила је Алексинац.
Целодневан активан контакт са грађанима Алексинца на Петровдан започет је присуством богослужењу у градској цркви, затим дружењем у парохијском дому и у просторијима Друштва српско-руског пријатељства. Потом су активисти Двери прошетали централним градским улицама, посетили пијац и разговарали са грађанима делећи Породични гласник Србије. Након тога делегација Двери посетила је спомен-цркву у Горњем Адровцу и спомен-комплекс на Делиграду, као и село Лужане где 40 породичних домаћинстава више од 12 година немају струју због спора са ЕПС-ом. У поподневним сатима је на градском шеталишту одржан политички митинг на коме су говорили челници Двери, који су потом прошетали Петровданским вашаром који се традиционално организује у Алексинцу на овај велики црквени празник и у директном контакту разговарали са великим бројем грађана Алексинца и гостију. У свим разговорима провејава све веће незадовољство садашњом влашћу у народу.
У наставку доносимо делове обраћања са митинга Бошка Обрадовића, проф. др Тамаре Миленковић Керковић и др Драгана Бранковића, угледног алексиначког лекара и председника Двери у Алексинцу, који је са својим саборцима био домаћин делегацији из врха Српског покрета Двери.
Бошко Обрадовић: Данас смо овде како би послали две поруке. Прва, веома важна порука, а коју би режим некако да сакрије, је та да у Србији постоји огромно незадовољство народа са актуелном влашћу. То се не види у медијима, то не можете нигде да прочитате, али у разговору са људима широм Србије види се једно огромно, нагомилано незадовољство влашћу која је ушла у десету годину владавине, док су неки делови власти ту и из бившег режима, а неки делови су ту још од 1945. године, тако да се више ни не зна о којој власти говоримо и о којим људима то говоримо, када се они нису променили најмање 30 година од обнове вишестраначја. Данас смо дошли у једну трагичну ситуацију да после три деценије од обнове вишестраначја у Србији, ми изнова разговарамо о слободи медија и поштеним изборима као и пре тридесет година. После се питамо зашто нам деца одлазе у иностранство, зашто нам се села празне, зашто су људи изгубили веру, вољу и наду да живе у Србији, најлепшој земљи на свету! Дошло је време да дигнемо глас и кренемо у нове политичке промене, али на новим темељима. Двери нуде патриотизам, љубав према својој земљи, породицу на првом месту, промену пореске политике у корист породице, помоћ домаћим привредницима и пољопривредницима, а не странцима, односно долазак домаћег економског интереса на прво место, заштиту наше животне средине, односно здраву воду, здраву храну, здрава земља, здрав ваздух, који остављамо будућим генерацијама. И коначно, Двери нуде промену система и одбрану КиМ као саставног дела Србије. Желим да истакнем и то да када бисмо зауставили пљачку, од републичког до локалног нивоа, ми бисмо за неколико месеци живели боље за 50%!
Проф. др Тамара Миленковић Керковић: По подацима Организације за економску сарадњу и развој, од 2012. до 2016. године, Србију је напустило 265 000 најобразованијих људи, а по подацима УН-а само у 2016. години из Србије је отишло 60 000 најобразованијих људи. Данас је тешко бити Србин и тешко је бити Српски покрет Двери, али је осећај леп. Овде сам зато што сам годинама уназад гледала како моји студенти одлазе у иностранство, аи они који су остали немају посао, већ морају бити фриленсери и због тога смо их подржали у њиховим борбама, јер ова власт има намеру да последње што је остало у Србији, отера одавде. Школовање једног младог човека кроз основну и средњу школу државу и родитеље кошта 35 000 евра, док школовање за докторат кошта 55 000 евра. Када упоредимо ове бројке и број образованих људи који су напустили Србију, то значи да за годину дана Србија губи најмање 980 милиона евра! Толико Србија годишње губи само од тога што су људи однели своје образовање у друге земље.
Др Драган Бранковић: СНС и СПС воде Србију у пропаст, уништили су све чега су се дотакли. Србија никада није имала овако лошу власт која нашу земљу убрзано и сигурно претвара у колонију. Године 2012., када су отели власт од народа, затекли су дуг од 15 милијарди долара, да би данас тај дуг износио преко 30 милијарди, а по неким показатељима и преко 40 милијарди долара. У било којој нормалној држави, због оволиког задуживања, власт би поднела оставку. Уместо тога, они нас непрекидно лажу да смо „економски тигар“ настављајући да нас задужују. Србија, која је некада била највећи произвођач шљиве на свету, која је свињским месом хранила пола Европе, данас увози парадајз из Албаније, а месо ко зна колико старо из Аргентине. И то без икакве контроле и испитивања. Зато се Српски покрет Двери бори против тога, како би нашој деци могли да оставимо нешто осим дугова.
[ngg src=“galleries“ ids=“436″ display=“basic_slideshow“]