Оно што смо говорили и упозоравали још пре месец и по дана, да се снимају онлајн предавања за септембар због вируса КОВИД-19, испоставило се као тачно и највероватније да ће нова школска година почети управо на тај начин, што је потврдио и министар просвете Младен Шарчевић.
Оваква одлука проблематична је из више разлога. Прво, једина права онлајн настава је била у директној интеракцији наставника и деце, а не предавања преко телевизијских екрана, како то називају из Министарства просвете. Друго, ученици су доведени у неравноправан положај јер нису имали исте техничке могућности за онлајн наставу (рачунаре и интернет), док са друге стране, наставници користе своје рачунаре и сервисирање или куповину нових, плаћају сами. Треће, нико не размишља о заузетости родитеља, јер је једно ако се онлајн настава одржава месец дана, а нешто сасвим друго ако она траје месецима.
И поред свега тога, постоје два проблема која су најопаснија. Први јесте прекид континуитета педагошког и друштвеног развоја деце, односно непостојање директног, уживо контакта између наставника и деце, али и деце међусобно. То може довести до повећаног асоцијалног понашања међу децом, о чему изгледа нико из Министарства просвете не размишља. Други проблем јесте превелики број ученика у одељењу и он се мора смањити како би образовање било продуктивно, а тиме би се омогућило и реализовање наставе у школама. Нажалост, Министарство просвете то уопште не види као проблем, што се јасно види и из њиховог најновијег Упутства за формирање одељења.
Све у свему, намеће се један сасвим логичан закључак, а то је да онлајн настава може бити само један сегмент целокупне наставе и образовања деце, али се никако не може целокупна школска година свести на онлајн наставу. Образовни систем у Србији једноставно то не може да поднесе ни технички ни педагошки и остаје нада да Министарство просвете неће остати глуво и немо на тај веома озбиљан проблем.
Гордана Маринковић Савовић
Председник Савета Двери за образовање и науку