Ових дана су изнова појачани захтеви опозиционе јавности у Србији да што пре дође до веће и боље координације свеукупних активности унутар опозиционих политичких организација у сусрет будућим изборима.
Српски покрет Двери остаје посвећен борби за слободне и поштене изборне услове као кључном предуслову за излазак на следеће изборе на свим нивоима. Међутим, сматрамо да није прерано дефинисати и нека основна правила будуће сарадње унутар опозиције у циљу смене актуелне власти. Председништво Двери у том смислу свим колегама у опозицији предлаже следећу платформу у седам тачака:
1. Нема сарадње са влашћу.
Сви који су део опозиције треба јавно да се обавежу да после избора на свим нивоима идуће године неће ступити у постизборну коалицију са актуелном влашћу. Ко то није спреман јавно да потпише не треба да буде део јединствене опозиције, већ нека иде својим самосталним путем.
2. Промена система, а не само власти.
Да бисмо као опозиција задобили поверење грађана, морамо се сви обавезати да након промене актуелне власти следи промена система која подразумева да нема повратка на бивше режиме. Ово је посебно важно због великог броја разочараних бирача који су се нагледали промена власти после којих је корумпирани систем увек остајао исти. То овога пута не сме да се дозволи и свако ко ово није спреман да потпише такође нема разлога да буде део јединствене опозиције и нека даље иде својим путем.
3. Договор о ненападању унутар опозиције.
Без обзира како ће опозиција изаћи на следеће изборе, под условом да се пре тога изборимо за изборне услове који ће бити слободни и поштени, сви би требало да се обавежемо и на међусобно ненападање. То значи мораторијум на било какве међусобне расправе и сукобе до окончања изборног процеса, како бисмо спречили било какве медијске злоупотребе таквих међусобних трзавица и демотивисање бирача опозиције.
4. Повећање излазности на гласање.
Још једна кључна заједничка активност требало би да буде посебна предизборна кампања за повећање излазности на следећем гласању, што може да донесе више користи опозицији него властима. Већина апстинената је против актуелне власти и једна заједничка, озбиљна и креативна кампања могла би да их пробуди из апстиненције и заинтересује да учествују у политичким променама. То може бити велика новост и пресудни искорак у корист опозиције на следећим изборима.
5. Заједнички позив да се гласа против власти.
Без обзира у колико опозиционих колона ћемо наступити на следећим изборима, сви заједно треба да позовемо бираче да гласају против владајућих странака и да своје поверење пруже некој од изборних листи опозиције према свом личном идеолошком или другом избору. Тада ће бити сасвим свеједно да ли ће опозиција изаћи у једној или више колона, јер ће бити емитована слика јединства и сарадње унутар опозиције. О броју опозиционих колона треба консултовати истраживаче јавног мњења и видети да ли једна изборна листа опозиције односи гласове већ је боље ићи у неколико јасно профилисаних идеолошких колона где ће сваки глас бити сачуван, а све колоне ће прећи изборни цензус. Или је можда ипак боља референдумска атмосфера и заједнички наступ комплетне опозиције на једној изборној листи и са једним заједничким председничким кандидатом на председничким изборима, с обзиром да ће ови избори бити доминантни у односу на друге који се буду одржавали у истом термину.
6. Обраћање бирачима власти.
Да би се садашња власт победила, опозиција мора да откине и део бирача власти, што значи да пре тога морамо да се обратимо и њиховим досадашњим бирачима. Не увредама или било каквим другим ружењима и провокацијама већ искреним позивом да размисле о потреби за променама после већ 10 година садашње власти. Истовремено треба дати конкретну понуду како ће изгледати нова власт и посебно тај нови систем у коме ће бити исправљене бројне досадашње неправде и надокнађено оно што је грађанима отето у време ове власти.
7. Заједничка борба против изборне крађе.
Такође без обзира у колико опозиционих колона ћемо наступити на изборима, опозиција треба да има заједнички изборни штаб и комплетну координацију свих предизборних активности, а посебно међусобну сарадњу на бирачким местима у циљу спречавања било каквих изборних неправилности и нерегуларности. Чланови бирачких одбора из опозиције треба да функционишу као један тим, да буду веома обучени и јединствени у наступу на бирачким местима. Заједничка борба против притисака на бираче, куповине гласова и изборне крађе представља најважнију заједничку активност опозиције, завршно са свеобухватном заједничком контролом изборних резултата у изборним комисијама као 2016. године.
Уколико овако поставимо платформу опозиционе сарадње имамо велике шансе да се супротставимо садашњој власти и то не само на градским изборима у Београду, већ на свим изборним нивоима. Али, то значи једну нову врсту политичке озбиљности и одговорности у опозицији коју ако не покажемо не можемо ни да очекујемо подршку бирача у већем броју него до сада.
Уколико овако поставимо платформу опозиционе сарадње имамо велике шансе да се супротставимо садашњој власти и то не само на градским изборима у Београду, већ на свим изборним нивоима. Али, то значи једну нову врсту политичке озбиљности и одговорности у опозицији коју ако не покажемо не можемо ни да очекујемо подршку бирача у већем броју него до сада.
У Београду, 31. августа 2021.