Пандемија вируса КOVID-19 је за само неколико недеља, попут потопа библијских размера изменила наше животе. Европа је постала најтрагичније жариште вируса „корона“ – половина свих заражених, умрлих и новозаражених налази се у некој од  европских земаља. Све чему нас је глобализам последњих педесет година учио – више не важи. Профит је престао да буде сврха живота. Разлике између елите и плебса се топе – зарази су изложени сви. Држава – до сада невидљива, сведена на извршни апарат мултинационалних компанија, постаје сада господар, узрок и услов добробити или пропасти својих грађана.  Животи људи али и опстанак економије сада зависе искључиво од мера државе. Пандемија разбија све постулате неолибералне парадигме. Ништа више након ове кризе неће бити исто. 

     Оно што је извесно је утицај кризе на привреду. Рецесија је неизбежна. Криза ће попут најпрецизнијег апарата показати способност или немоћ политичких елита да се са последицама кризе боре. Оно што је сада невидљива неман вируса, постаће врло брзо видљиви талас још веће економске кризе.  Туризам  и саобраћај који су први на удару, само су увод у пад читаве услужне делатности, трговине, а потом и пољопривреде и индустрије. И у Нишу, као и на читавом југу Србије последице новог начина живота и престанка радних активности осетиле су се најпре у привреди.

Привредници југа Србије изнели су сет мера које би се морале применити одмах, како би сачувале супстанцу домаћих привредних субјеката током ванредног стања и њихов опоравак након пандемије „корона“ вируса.  У Нишу је  регистровано близу 22 хиљаде предузећа и предузетника.

Које су то мере? Њихов је циљ одржање ликвидности привредних субјеката и консолидација након кризе, како би наставиле да пуне буџет Републике Србије. Ове се мере односе на ослобођење од плаћања пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање запослених, а према степену ризика за свако појединачно предузеће, док би се мере које се односе  на одлагање и промену начина плаћања ПДВ-а , ослобађање од плаћања пореза на добит  и пореза на имовину,  као и ослобађање од парафискалних намета односило на све привредне субјекте.

Опште и конкретне мере за опстанак и за ликвидност предузећа

Прва, општа мера односи се на класификацију домаћих привредних субјеката по ЗОНАМА РИЗИКА. Сва привредна друштва и предузетници нису и неће током ове кризе бити изложени истом ризику. Због тога је неопходно упоредити параметре из пореских пријава основица за обрачун ПДВ-а за прошлу годину и за исти период ове године. Ти параметри треба да сврстају предузећа у 4 основне зоне ризика. Мере треба примењивати обзиром на зону ризика у коме се предузеће налази.

У првој, зони екстремно високог ризика би се нашла предузећа која исказују пад прихода од 90% до 100% у односу на исти период прошле године.

У другој, зони високог ризика били би сви они привредни субјекти чији је приход у односу на исти период прошле године пао од 70% до 90%.

У трећој, средњој зони ризика били би привредници са падом прихода од 50% до 70% у односу на исти период прошле године.

У четвртој, зони минималног  ризика била предузећа са падом прихода од 30% до 50% у односу на исти период 2019.год.

Не би се сматрала  угроженим предузећа и предузетници чији пад прихода буде био испод 30% па се на њих мере не би примењивале, јер не спадају у категорију ризика погођена кризом изазваном корона вирусом.

У конкретне мере спадају:

А) мере  из области радних односа, а према Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање (ослобађање од плаћања за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање радника за време трајања и одређени период након трајања ванредног стања) а према зонама ризика предузећа, тако што би се послодавцима који исплаћују зараде запосленима на свој терет а у висини просека зараде у предузећу за последња три месеца омогућиле пореске олакшице према зонама ризика:

Б) мере из области Закона о порезу на додату вредност које би важиле за сва предузећа, без обзира на зону ризика, у виду замрзавања обавеза и дуговања, прекид и укидање камата на дуговања из ранијих периода, омогућавање отплате у ратама након укидања ванредног стања, одложити плаћање ПДВ-а од пореске пријаве за март 2020. год.  за период након укидања ванредног стања, и најзад да се обрачун ПДВ-а врши након наплате потраживања по фактури.

В) мере из области Закона о порезу на добит правних лица које би важиле за све привредне субјекте, без обзира на зону ризика, а подразумевају укидање плаћања месечне аконтације пореза на добит почев од 15.4. па до 31.12.2020. год, као и ослобађање свих предузећа коначне обавезе плаћања пореза на добит по завршном рачуну за 2020. год.

Г) мере из области Закона о порезима на имовину, такође треба да важе за све привредне субјекте , и то одлагање рока за подношење пореске пријаве који истиче 31.3.2020.  и одлагање рока за плаћање пореза на имовину до окончања ванредног стања.

Д) мере из области заштите животне средине и  Закона о коришћењу јавних добара , такође треба да се односе на сва предузећа и да важе до престанка ванредног стања, и то одлагање обавезе плаћања накнаде за коришћење јавних површина и одлагање рока за предају годишњег извештаја еколошке таксе Агенцији за заштиту животне средине.

Привреди Југа Србије помоћ је неопходна. Предузећа са капиталом српског порекла морају да преживе кризу и рецесију коју ће донети „корона вирус. Помоћ је неопходна домаћим привредним субјектима. Не само због тога што мала предузећа у домаћем власништву стварају трећину укупног БДП-а, већ и због тога што она запошљавају готово 45% свих регистрованих запослених у Србији.

Српска предузећа са домаћим капиталом, у највећој мери пуне буџет Србије.  Министарство финансија обавестило је јавност октобра 2019. год. о суфициту у буџету у износу од 426 милијарде динара. Уколико је тако, тај суфицит мора да буде уложен у опстанак привреде, нације и државе.

Усвајање мера које привредници југа Србије предлажу омогућиће ликвидност привреде  и обнову нормалног живота грађана у Србији. Све државе тренутно су у рату са „короном“ али се припремају за нови , који следи након пандемије. То ће бити рат са рецесијом. Одвајање 5% до 15%  БДП за спас домаће привреде и пољопривреде је нужност у Србији.

Без домаће привреде неће бити ни државе а ни народа.

КOVID-19 нас тој лекцији управо учи. 

Видео изјаву Тамаре Миленковић Керковић можете погледати овде: 

 

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери