У среду, 23. јуна, председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић је, заједно са председником ГрО Двери Чачак др Миланом Рогановићем и члановима Главног одбора Двери Биљаном Рубаковић и Ђорђем Шипетићем, предао захтев Влади Републике Србије и Министарству одбране за хитним утврђивањем одговорности свих надлежних због серија експлозија у фабрици „Слобода АД Чачак“.
У наставку вам достављамо цео текст захтева:
Поштовани,
Петнаест дана након прве и двосатне серије експлозија у компанији „Слобода АД Чачак”, која је веома узнемирила грађане Чачка у току ноћи 4. јуна ове године, не само да јавност нема никакве извештаје о узроцима ове несреће већ је дошло и до друге а потом и треће, најновије и изузетно снажне детонације 19. јуна у којој је, на жалост, за разлику од првог и другог пута било и повређених радника, велике штете на околним приватним кућама, а вероватно знатно обимније су страдали и сами објекти унутар фабрике, док је рад фабрике прекинут на најмање 15 дана. Подсетићемо и Вас и јавност да још увек није расветљен случај погибије радника у фабрици „Милан Благојевић“ Лучани пре више година нити је било ко одговарао за пропусте у безбедности на раду. Такође, још увек није разрешена ни афера високе корупције и проневера у вези са трговином оружјем у фабрици „Крушик“ из Ваљева, у којој је оштећена државна фабрика на рачун приватних трговаца оружјем којима је продавано оружје по повлашћеним ценама.
Као што Вам је добро познато, компанија „Слобода АД Чачак” припада групацији „Одбрамбене индустрије Србије”, коју чине привредна друштва регистрована за производњу наоружања и војне опреме чији је оснивач Република Србија, односно која послују са капиталом у већинском државном власништву и у складу са законом и актом оснивача. Свим овим фабрикама непосредно руководе Одбори директора. На челу ових одбора је генерални директор, а ту су и остали извршни директори за техничко-технолошке послове, производњу, правне и економске послове. Конкретно у чачанској „Слободи“ генерални и извршни директор за техничко-технолошки процес и производњу су школовани као стипендисти на Војно-техничком факултету. Министарство одбране, у име Владе Републике Србије, преко Надзорног одбора врши послове који се односе на надзор и управљање над овим друштвима. Председник и чланови ових надзорних одбора су официри и цивилна лица на високим формацијским дужностима у Генералштабу Војске Србије и Министарству одбране, мање или више стручно повезани са процесом производње ових фабрика. Посао им је олакшан када је прошле године формиран Савет за одбрамбену индустрију. Председник Савета је државни секретар из Министарства одбране, три потпредседника су државни секретари из министарстава привреде, трговине и финансија, а осам чланова су уједно председници надзорних одбора највећих фабрика чланица. Сада је дошло време да се постави питање одговорности свих овде помињаних функционера у ланцу надзора над радом фабрика наменске индустрије у Србији.
Друго кључно питање јесте питање обезбеђења фабрике. За обављање послова обезбеђења најбоље би било да буде ангажована Војска Србије, али Србија нема довољно војника ни за чување војних објеката. Трећи проблем је тај што је, као и у другим државним службама, страначко запошљавање веома заступљено и у овим фабрикама. Све претходне владајуће структуре, а посебно актуелну власт, карактерише огроман притисак локалних политичара на директоре и чланове надзорних одбора по овом питању. Такође је постала уобичајена пракса да се због повећаног обима посла и потребе за радницима врши упошљавање преко студентских задруга и разних агенција на одређено време, где се поставља питање стручности. Четврто питање доноси посебан проблем да је међу радницима у овој фабрици утврђено појачано коришћење алкохола и других забрањених психоактивних супстанци.
Имајући сва ова нерешена питања у виду, не сме се дозволити да и овога пута останемо без транспарентне истраге и јавно обелодањених узрока и именованих криваца који морају одговарати. Рад у оваквим фабрикама и свакодневни живот грађана у околини нису ратна дејства у којима је нормално да има жртава и да се дешавају несреће. Због тога захтевамо одговоре на следећа питања и покретање одговорности свих надлежних за серију акцидената у компанији „Слобода АД Чачак”:
- Ко је дозволио повратак радника и покретање производње ако је постојала опасност да дође до нових експлозија, јер нису све расуте експлозивне направе уклоњене или уништене након првог, па и другог случаја?
- Ко и на који начин врши безбедносну проверу радника који се упошљавају преко владајућих странака, студентских задруга и агенција на одређено време за рад на пословима високог ризика?
- Да ли се у овим случајевима ради о диверзији, односно намерном изазивању експлозија? Ко је починилац, а ко наручилац?
- Да ли је оваквим фабрикама место у непосредном градском окружењу?
- Да ли ће бити надокнађена штета свим грађанима у преко 100 приватних кућа које су пострадале у овим експлозијама у околини фабрике?
- Шта још треба да се деси да руководиоци „Слободе” на највишим функцијама макар из моралних разлога поднесу оставке?
- Да ли је могуће да нема кривице и одговорности никога из Одбора директора компаније, Надзорног одбора и Савета за одбрамбену индустрију?
- Коначно, да ли је све ово само начин за сакривање трагова криминала и пљачке који се дешава и у овој фабрици наменске индустрије, са крајњим циљем њеног уништавања ради приватизације и продаје странцима?
У Београду, 23. јуна 2020.
У име Српског покрета Двери,
Бошко Обрадовић, председник
Др Милан Рогановић, председник Градске организације Двери у Чачку