Економски манифест

10 ЦИЉЕВА И 220 МЕРА
– ЗА ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ И БЛАГОСТАЊЕ ГРАЂАНА –

1.Увод

Узроци сиромаштва грађана Србије и енормног богатства малог слоја обогаћене елите су губитак економског суверенитета земље, укидање принципа поделе власти и владавине права, слабљење инстититуција, затворено и партијским монополима подељено тржиште, огромне размере криминала и корупције, неразвијеност, неконкурентност и ниска продуктивност урушене домаће привреде и предузетништва, претерано задуживање и огроман јавни дуг, неефикасност српске државе и неспособна политичка елита чији је једини циљ увећање сопственог богатства .

  • Забринути због чињенице да је Србија постала економски поробљена земља са угроженим системом јавних финансија у којој је под изговором „транзиције“ спроведена пљачкашка приватизација, а да је у току распродаја и уништење највреднијих природних и привредних ресурса,
  • Свесни да у Србији не делују принципи лојалне конкуренције и слободног тржишта, да у јавној потрошњи владају огромна корупција и криминал захваљујући монополима повезаним са владајућом политичком елитом, да на тржишту роба и услуга влада нелојална конкуренција између увозничког лобија и дискриминисаних домаћих привредника и предузетника, а на штету свих грађана Србије као потрошача,
  • Имајући у виду тешко стање српског друштва и српске економије као последицу заробљавања државе од стране политичке олигархије у Србији, МИ У СРПСКОМ ПОКРЕТУ ДВЕРИ имамо план како да српску економију изведемо на пут прогреса и да српске грађане доведемо до пристојног живота а потом и до благостања.Да би се Економски проглас Српског покрета Двери применио неопходна је промена читавог корумпираног привредног система – који подразумева демократизацију друштва, могућност увида грађана у начин доношења одлука и њихово учешће у одлучивању, пуну владавину права и примену закона једнаких за све, одговорност носилаца јавних функција за досадашње кршење закона, привредни криминал и корупцију који су земљу довели на руб економске пропасти а грађане до сиромаштва, доношење одлука у инситуцијама система уместо у центрима политичке моћи, искорењивање корупције и организованог криминала и уништење политичких картела између владајуће политичке елите и њених контроверзних економских партнера.ПРОМЕНА ВЛАСТИ АЛИ И ЦЕЛОКУПНОГ СИСТЕМА КОЈИ ЈЕ ОМОГУЋИО ОВАКАВ СТЕПЕН УРУШАВАЊА ЕКОНОМИЈЕ, ПРИВРЕДЕ И ПОЛОЖАЈА ГРАЂАНА СРБИЈЕ ЈЕ УСЛОВ ОПСТАНКА ДРЖАВЕ И НАРОДА.Као странка која никада није била на власти, ни учествовала у процесима уништења привреде и осиромашења грађана Србије, Српски покрет Двери ће одблокирати институције система, увести владавину права а својим економским програмом, уз мудро, стручно и професионално управљање, омогућити коначно коришћење природних, привредних и људских ресурса Србије за привредни развој и благостање свих грађана и увођење Србије у круг уређених и просперитетних држава.

2.ЗБОГ ЧЕГА СРБИЈА ЕКОНОМСКИ ПРОПАДА?
2.1.УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ ДОСАДАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ - ШТА НАМ СЕ ДОГОДИЛО?

Претпоставке – српски пад у сиромаштво и дужничко ропство
Након 2000. године у коју је Србија ушла као економски разорена држава, усвојена је од стране тадашње политичке елите нео-либерална парадигма економске политике Србије. И страни креатори и домаћи извршиоци ове економске политике веома су доследно применили основне постулате тзв. Вашингтонског консензуса, изражене у максими “либерализуј, стабилизуј, приватизуј“. Све сфере економске политике биле су подређене овом моделу, који је, и пре тога, захваљујући тзв. експертима, а заправо „економским убицама“ опустошио привреде тзв. транзиционих земаља. Србија је применом ове политике губила своју економску сувереност и током година претворена је у економску колонију. Овим приступом су све области економске политике – монетарна, фискална и сфера привредног развоја – подређене искључиво глобалним интересима крупног страног капитала. Последице овакве економске политике су погубне. Сви креатори и реализатори ове политике су се баснословно обогатили а за своје заслуге добили су синекуре у страним банкама, концернима или у домаћим монополским компанијама. Грађани и привреда стигли су до просјачког штапа. Јаз између богатих и сиромашних се убрзано продубио, средња класа као стуб друштва је нестала а преко пола милиона најобразованијег дела становништва отишао је у економску емиграцију. Број умрлих сваке године надмашује број рођених, и већина запослених грађана је у стању сиромаштва или презадужености. Регионалне разлике су највеће у Европи и Србија се убрзано празни. Јавни дуг је од 8,7 милијарди евра (26,86% БДП) у 2008. год. порастао до 2020.год. за више од 18 милијарди евра, крају 2020.год. износио је близу 57% БДП, а на почетку 2021.год он износи 62%. Улазак јавних финансија у дуг од рекордних 60% БДП сматра се метастазом фискалне одрживости и званичним уласком Србије и њених грађана у дужничко ропство. Власт СНС-а је за осам година задужила Србију за додатних 11 милијарди евра, чиме је сваког грађанина Србије оптеретила са 1900 евра дуга. Усвојене измене и допуне буџета Србије за 2020.год. су показале да Србија у буџету има мањак од 4,2 милијарде евра, чиме је власт само у 2020.год. сваког грађанина Србије задужила за још 600 евра. Актуелни режим СНСа је током своје владавине сваког грађанина Србије задужио са још 2500 евра дуга. Реални бруто друштвени производ по глави становника у Србији износи 5450 евра (GDP per capita) што је, у односу на просек у ЕУ од 28.000 евра, чини земљом највећег сиромаштва грађана, док се иза Србије налазе само Албанија и Федерација БиХ. И по индексу корупције, по степену неефикасности јавне управе, по стопама трговинског дефицита и према бројним другим показатељима, Србија је на најгорем месту у Европи. У Србији више од 350.000 људи прима минималну зараду од 250 евра, а више од милион од укупно 1,7 милиона пензионера прима пензију мању од просечне која износи 27.775 динара. Од 2012.год. дуплиран је број гладних и неухрањених , па сада 400.000 људи живи испод границе егзистенције , што је 5% свих грађана Србије . Само 23.000 грађана Србије платило је порез на зараде, и то је око 1% запослених. Ово су последице рада Владе која се све време хвалила својим историјским резултатима и „највишим привредним растом у Европи“.

2.2.КАКО ЈЕ СРБИЈА ПОСТАЛА ЕКОНОМСКА КОЛОНИЈА ?

Последњих 30 година Србија доживљава привредно и економско пропадање које се огледа у великом и дуготрајном паду бруто домаћег производа, индустријске и пољопривредне производње и животног стандарда људи. Разградња и уништење привреде и драстични пад животног стандарда током 90-их, као последице ратова, санкција УН, пада Берлинског зида и нестанка тржишта некадашњих социјалистичких земаља, организоване пљачке становништва кроз пирамидалне штедионице, нефункционалних држава насталих распадом СФРЈ а суштински заробљених у корумпиране партијске структуре, били су само у увод у далеко веће уништење привредних и природних потенцијала Србије. Након 2000.год. политичка елита Србијe је прихватила тзв. транзициони економски концепт диктиран препорукама тзв. Вашингтонског консензуса а спровођен од стране експерата Међународног монетарног фонда као дела Групе Светске банке (Међународне банке за обнову и развој). Препоруке које су политичке елите у Србији након 2000.год преузеле као догму, заснивале су се на постулатима неолибералног модела економског развоја, оличеног у захтеву „либерализуј, стабилизуј, приватизуј“. Утицај државе требало је минимизирати а препустити „невидљивој руци тржишта и приватне својине“ да спонтано и „пречицом“ доведу друштво до капитализма, а то је, по овој теорији требало да се деси чим се својина приватизује, цене постану слободне, валута се стабилизује, границе отворе за страни капитал и уведе слободна конкуренција на тржиште. Последица ове економске политке било је потпуно уништење српске индустрије, препуштање српског тржишта страном капиталу и губитак монетарне, економске и државне суверености. Привредни систем Србије је прихватањем оваквог концепта уништен, а сва правна регулатива и економска политика креирани су да буду амбијент организоване пљачке државне имовине, тржишта и грађана Србије. Истовремено, међународни принцип „слободе трговине“ промовисан након Другог светског рата, кроз Општи споразум о царинама и трговини (GATT) и учвршћен оснивањем Светске трговинске организације, захтевао је потпуну либерализацију увоза и отварање граница за страни капитал. Разлике у економском развоју земаља, забрана субвенционисања домаће производње у неразвијеним земљама и прекид мешања државе у економију, створили су од принципа „слободе трговине„ главни механизам за економско поробљавање суверених, мање развијених држава.

Глобализам створен тзв. слободном трговином и помогнут нео-либералном теоријом и праксом био је заправо неоколонијализам.

Комунистичку догму о свемоћној и јакој држави, оличеној у једнопартијском систему заменила је друга догма о „отвореном тржишту“ које треба да преузме све функције државе и да „шок-терапијом“ уведе транзиционе земље у западни капитализам. Планска привреда је свесно уништена, а Србији је наметнута слаба држава која само регулише и омогућава наступање дивљег капитализма, без могућности државног интервенционизма у заштити националних и економских интереса њених грађана и домаће привреде. Монетарна, фискална, трговинска, привредна, финансијска, спољно-трговинска и инвестициона правна регулатива која чини економски правни амбијент у Србији била је подређена искључиво интересу страног капитала и страних инвеститора, али и у рукама игноратних државника. Суштина начела Вашингтонског консензуса установљених седамдесетих година за обнову привреда латиноамеричких презадужених земаља била је креирана тако да обезбеди тзв. „првобитну акумулацију капитала“, економску колонизацију и губитак суверености земаља над којима се експеримент спроводио. Последице овог суровог „in vivo“ економског експеримената теоретичара тзв. „Чикашке школе“ биле су привредни колапс, војне диктатуре и ратови у земљама примене. Све мере погодовале су управо крупном страном капиталу и довеле до процеса хиперглобализације светског тржишта на рачун слабљења држава и до стварања огромног јаза између богатих и сиромашних. Ратове је заменило економско поробљавање. Принцип либерализације и дерегулације довео је до ослобађања највећег дела цена, драстичног пада или забране субвенција домаћој привреди и пољопривреди, до девалвације валута и проглашења њихове конвертибилности (везивања за долар или еуро), до отварања граница за прилив иностраног капитала и робе, до брзе приватизације државних предузећа, распродаје свега, па чак и воде. И српска политичка елита и српски економисти су знали за последице „економског неолибералног чуда“ и ефекте на економију земље, на раст јавног дуга до кога тај концепт нужно доводи, али су пристали да овај, већ опробано неуспели експеримент, примене и у Србији, тада исцрпљеној ратовима, санкцијама, са осиромашеним грађанима и разграђеним државним предузећима.

Комбинација спољних ефеката глобализације светске привреде који су извршили притисак на економске границе земље, заједно са унутрашњим последицама неолибералне економске политике и велике распродаје и пљачке државних ресурса су Србију довели у статус економске колоније.

2.3.СТАЊЕ, ИНСТРУМЕНТИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЕКОНОМСКОГ
УПРОПАШЋАВАЊА ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

  1. ЕКОНОМСКИ СЛОМ СРБИЈЕ – Савети и услови ММФ-а и Светске банке (IBRD) о деиндустријализацији, о очувању стабилности курса прецењеног динара, забрана Народној банци Србије да може да монетарно интервенише или да откупом државних обвезница помогне финансирање домаће привреде и пољопривреде, приватизацијa свих националних привредних ресурса, привредни раст заснован на страним директним инвестицијама довели су Србију до економског слома а нису, нити ће икада довести до опоравка привреде и јавних финансија. Слободно тржиште довело је до огромних разлика у цени ресурса, српске производе учинило непрофитабилним, повећало увоз, трошење девиза и драстично смањење извоза и тиме увело Србију у круг земаља које извозе сировине и људе, а увозе готове производе.
  2. ОГРОМАН ПОРАСТ ЗАДУЖИВАЊА ДРЖАВЕ У ИНОСТРАНСТВУ ЈЕ УЗРОК ТОМЕ ДА ЈЕ ЈАВНИ ДУГ ВЕЋИ ОД 60% БДП (на почетку 2021.гос. износи 62% БДП), са изузетно неповољном структуром обавеза, а за разлику од других презадужених земаља, удео камате у јавном дугу Србије је највећи у Европи (3,9%) што говори о неспособности и ове али и претходних влада. Огроман пораст страног задуживања државе на свим нивоима довео је до наметања правила и услова ММФ-а, чији циљеви нису привредни развој, повећање запослености и смањење сиромаштва већ: 1. Приватизација по ниским ценама (свих јавних предузећа из области електропривреде, водопривреде, енергетике, нафтне индустрије), 2. Либерализација токова тржишног капитала (што омогућава несметано и легално извлачење новца из земље и тиме повећава сиромаштво) 3. Раст каматних стопа (привлачи се капитал извучен из система и уништава се индустријска производња) 4. Тржишно одређивање цена (раст цена хране, воде, енергената и осталих основних добара) 4. Слободна трговина – која омогућава лак и јефтин увоз и поскупљује извоз због прецењене домаће валуте и немогућности субвенција, привреда и тржиште земље отварају се за страна предузећа, домаћа предузећа се истискују са српског тржишта, док се, са друге стране, стварају баријере уласку земаља у развоју на развијена тржишта, чиме се капитал одлива из земље.
  3. УНИШТЕЊЕ ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА, СИСТЕМАТСКО УНИШТЕЊЕ ДОМАЋЕ ИНДУСТРИЈЕ И ПРОПАСТ ДОМАЋИХ ПРИВРЕДНИКА – на основу дерегулације и либерализације увоза а на основу слепо примењиваних програма ММФ-а и уз помоћ партијског, корумпираног менаџмента и са њима повезане нове пословне елите.
  4. ПЉАЧКАШКЕ РАСПРОДАЈЕ ПРЕДУЗЕЋА – процес брзог приватизовања довео је до уништења државних, а међу њима великог броја перспективних предузећа, а уз помоћ владиних агенција, политичара и приватизационих стручњака. Више од 100.000 радника из пропалих друштвених предузећа је остао без посла и без својих зарађених плата, а држава им дугује више од 400 милиона евра, и то по обрачуну за минималне зараде. Новообогаћена пословна елита је на нетранспарентан начин, уз помоћ државних агенција стекла својину над некадашњим привредним гигантима, и могућност да профитира на увозу и монополском положају.
  5. ЕКОНОМСКА ЕМИГРАЦИЈА, ДЕМОГРАФСКО ПРАЖЊЕЊЕ, СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА , ОГРОМНЕ РАЗЛИКЕ У РЕГИОНАЛНОЈ РАЗВИЈЕНОСТИ – пад запослености и БДП, осиромашење грађана Србије, разлике у регионалном развоју, пропаст средњег слоја друштва, радништва и сељака су заједно са партократским начином владавине и системском корупцијом отерали из земље најобразованији и најквалитетнији део становништва у економску емиграцију, а демографска слика показује да се убрзано, осим Београда, празни читава Србија, посебно њен источни и јужни део, док су регионалне разлике највеће у Европи, упркос милијардама евра трошеним из средстава државне регионалне помоћи. Од 2002.год. Србија је изгубила више од пола милиона људи, сваке године по 30.000, а до 2050.год. Србија ће имати 2 милиона становника мање. И степен пражњења је аналоган степену регионалнох развоја, па ће регион Јужне и Источне Србије изгубити до 2050.год. 48% становника, а и регион Западне Србије и Шумадије тек нешто мање 42,2%, док ће број становника у Борској и Браничевској области бити мањи за 78%.
  6. ОГРОМНЕ РАЗМЕРЕ ПЉАЧКЕ ДРЖАВНИХ РЕСУРСА – путем нетранспарентног трошења јавних средстава кроз јавну потрошњу и неконтролисану државну помоћ, по проценама, за последњих 20 година је из Србије изнето више од 100 милијарди евра,
  7. НЕЕФИКАСНА ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА ОПТЕРЕЋЕНА КОРУПЦИЈОМ, ЛОШИМ МЕНАЏМЕНТОМ, ОГРОМНИМ БРОЈЕМ ПАРТИЈСКИ ЗАПОСЛЕНИХ КАДРОВА БИЋЕ ПРИВАТИЗОВАНА ПО САВЕТУ ММФ-а, ИАКО СУ ПРИРОДНИ МОНОПОЛИ – Животни стандард становништва се чува контролом цена у јавном сектору, јефтиним услугама јавних државних предузећа која већ издишу под лошом управом и пљачком партијског менаџмента, претераним бројем запослених партијских кадрова и са перспективом да се због овако лошег пословања по саветима ММФ-а сва јавна предузећа приватизују и продају, са циљем да се сви стратешки ресурси – енергетски сектор, водопривреда, телекомуникације – ускоро нађу у рукама страног капитала, коме је важан само профит, а не привредни развој и благостање грађана у Србији. Са друге стране предузећа попут ЈАТ (ЕР Србија) се субвенционишу беосомучно новцем свих грађана, од којих већина и не користи услуге државне компаније.
  8. СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ НЕ ДОПРИНОСЕ ПРИВРЕДНОМ РАЗВОЈУ ЗЕМЉЕ ЈЕР СУ НИСКЕ ТЕХНОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ, АНАГАЖУЈУ НАЈЈЕФТИНИЈУ РАДНУ СНАГУ И ЗА ЊИХ СЕ ТРОШИ ОГРОМАН ДЕО БДП. Стране директне инвестиције које се привлаче субвенцијама и јефтином радном снагом не могу да повећају привредни раст и благостање у Србији. Први разлог због кога су стране директне инвестиције неповољне за Србију су огромна издвајања из буџета на име субвенција које се дају страним инвеститорима у циљу „стварања“ радних места. То изузетно оптерећује буџет Републике Србије и смањује могућност издвајања на име капиталних расхода, који су веома значајни за раст и развој привреде. Други разлог су изузетно ниске плате које послодавци у великим страним компанијама исплаћују запосленима, па куповна моћ становништва опада, без обзира на раст запослености. тиме се смањује благостање и животни стандард целокупног становништва.
    Долазак СНС-СПС картела на власт 2012. године је економску политику претходних власти наставио. Власт СНС-а чија је политика псеудопатриотска, а у суштини екстремно неолиберална, уз крајње нестручне кадрове је претходне процесе интензивирала и финализирала кроз:
  9. ДАЉЕ И УБРЗАНО ЗАДУЖИВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ДОМАЋЕ ПОТРОШЊЕ – јавни дуг Србије превазишао је 60% бруто друштвеног производа уз огроман унутрашњи дуг државе и локалних органа власти према привреди и грађанима. Сваки грађанин Србије је за време владавине СНС-а задужен за још 2500 евра. Разлика између увоза и извоза је огромна – годишње Србија увезе робе у висини од 27.1 милијарди долара а извози у вредности од 19,8 милијарди долара, а 40% тешко реализованог извоза , или осам милијарди одлази на враћање дужничких обавеза. У 2020.год. Србија у државној каси има мањак од 4,2 милијарде евра, управо због јавне потрошње неефикасне државе, што износи готово 9% годишњег националног дохотка . На почетку 2021.год. јавни дуг износи 62% БДП. Ко ће и како ове дугове да врати? Очито ће морати да се врати даљом распродајом ресурса попут земље, воде, телекомуникација и енергетике – а ови су ресурси основ економског суверенитета сваке државе.
  10. ЈАВНА ПОТРОШЊА ЈЕ НАЈВЕЋИ РЕЗЕРВОАР ОГРОМНЕ КОРУПЦИЈЕ И СТВАРАЊА ПАРТИЈСКОГ МОНОПОЛА. Уништење конкуренције и нетранспарентност у јавној потрошњи државе која као један од уговорача троши годишње више милијарди евра (три милијарде у 2019.год) а највећи број највреднијих послова закључује у уговорима са једним понуђачем (за 100 највреднијих уговора у 2019.год. – јавне набавке, јавно-приватна партнерства и билатерални инвестициони споразуми – просек броја понуђача износио је 1,42 понуђача по уговору). Србија је према Глобалним индексу корупције на 91 месту од укупно 180 земаља и индекс је сваке године све лошији (Transparency International 2019). Злоупотребама и намештањем јавних набавки за подобне и са партијским картелом повезане фирме троше се милијарде евра из државних фондова и извлачи капитал у приватне и страначке фондове. Број процесуираних случајева за злоупотребе у вези са јавним набавкама је миноран (у 2011.год. је нула, а број осуђених у једној години је у просеку 1-2 осуђена лица). Нови Закон о јавним набавкама (2020) омогућава проширење могућности за јавне набавке путем метода директне погодбе, што доводи до чврстог монопола партијског картела над тржиштем јавне потрошње.
  11. ЗАВРШАВА СЕ ПРОЦЕС ПРВОБИТНЕ АКУМУЛАЦИЈЕ КАПИТАЛА И ОТПОЧИЊЕ ПРОЦЕС ДЕВАСТАЦИЈЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА – приватизација преосталих државних предузећа, пољопривредног земљишта и инфраструктуре из јавне прешла у приватну својину , а сада је на реду девастација ресурса енергије, воде, ваздуха, и њихово „черупање“ у корист добро повезаних партијских бизнисмена и страних компанија.
  12. ОКОНЧАН ПРОЦЕС УНИШТЕЊА ДОМАЋЕГ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА – до 2020.год. и до продаје Комерцијалне банке држава је имала око 16% банкарског тржишта, а након продаје Комерцијалне банке , вредне две милијарде евра за нето износ од 27 милиона евра и треће банке у земљи по тржишном учешћу од 10,8% (1.Банка Интеса 15,1%, 2.Уникредит банка са 11,6% тржишног учешћа) учешће државног капитала на банкарском тржишту Србије се свело на 5% (банка „Поштанска штедионица“ ). Финансијско тржиште Србије је банкоцентрично, јер банкарски сектор заузима више од 90% укупног финансијског сектора. Страни и приватни капитал контролише готово читав банкарски сектор, а припреме за продају друштава за осигурање са домаћим капиталом (наступајућа продаја „Дунав осигурања“) представља завршницу губитка државног учешћа у финансијском тржишту, гунитак финансијске суверености и потпуно стављање судбине финансијских токова у руке страног капитала. Капитал осталих институционалних инвеститора (доборовољних пензијских фондова, осигуравајућих кућа, инвестиционих фондова, лизинг и факторинг друштава) не може се поредити са капиталом банака , а и ове су институције са већинским приватним капиталом.
  13. НАСТАВАК ГУБИТКА МОНЕТАРНЕ СУВЕРЕНОСТИ НБС – једини прокламован циљ НБС је одржавање стабилности цена, а својом пасивном улогом у подстицању привредног развоја, високе стопе запослености и стабилности каматних стопа НБС годинама саучествује у разарању српске економије.
  14. ПОЛИТИКА ПРЕЦЕЊЕНОГ КУРСА ДИНАРА – дестимулише извоз а доводи до иностраног задуживања и трошења огромних средстава на увоз субвенционисане стране робе, у корист моћног „увозног лобија“, чиме се стимулише додатно страно задуживање, забрањује да се држава задужује код НБС- чиме је Србија ушла у дужничко ропство код иностраних кредитора.
  15. ПОЛИТИКА ДЕРЕГУЛАЦИЈЕ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА – чиме држава сопственим правилима учествује у уништењу српске привреде јер је једини мотив пословања банака профит а не привреди развој и благостање грађана .
  16. КРЕДИТНА ПОЛИТИКА ПРЕПУШТЕНА ИСКЉУЧИВО ПРОФИТНО ОРИЈЕНТИСАНОМ БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ – нема регулације и контроле капитала од стране НБС, заштита потрошача у финансијским услугама минорна што је у презадуженост довело и привреду и грађане.
  17. НАЈВИШЕ КАМАТНЕ СТОПЕ У ЕВРОПИ, ЗЛОУПОТРЕБЕ ВАЛУТНЕ КЛАУЗУЛЕ И НАЈСКУПЉЕ БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ УЗ ТОЛЕРАНЦИЈУ НБС – концентрација у банкарском сектору (пет највећих банака има више од 50% тржишног учешћа), изостанак контроле постојања рестриктивних банкарских споразума и повреда правила о слободној и лојалној конкуренцији довеле су до презадужености грађана и привреде и немогућност развоја индустрије.
  18. НЕТРАНСПАРЕНТНА, НЕПРАВЕДНА И НЕЕФИКАСНА ПОРЕСКА ПОЛИТИКА – Српска држава живи на рачун потрошње својих грађана а не њихове радне и привредне активности. ДРЖАВА СЕ ФИНАНСИРА ОПОРЕЗИВАЊЕМ ПОТРОШЊЕ, А НЕ ПРОИЗВОДЊЕ. ПОРЕСКИ НЕЕФИКАСНУ ДРЖАВУ ФИНАНСИРА ПОТРОШЊА ВЕЋИНЕ НАЈСИРОМАШНИЈИХ ГРАЂАНА кроз порезе на потрошњу и парафискалне намете – ПДВ, акцизе и царине, таксе, регистрација. Србија нема порез на луксуз, нема порез на богатство и поред тога што су разлике у имовини најсиромашнијих и најбогатијих грађана Србије највећи у Европи. Од 50 милијарди евра новостворене вредности у Србији за финансирање државе и државног дуга потроши се 41 милијарда евра, остатак иде радницима који ту вредност стварају. У структури јавних прихода (буџета) преко 65 % чине порези на потрошњу – ПДВ, акцизе и царине, а не директни порески облици – порез на доходак, порез на имовину и порез на добит. То значи да држава живи од потрошње и да минимално опорезује најбогатији део становништва. О пореској неефикасности говори и то што држава допушта преливање добити страних корпорација у инистранство и избегавање плаћања пореза.
  19. ИНТЕНЗИВИРА СЕ ДУГОГОДИШЊА ПОЛИТИКА СУБВЕНЦИОНИСАЊА СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА уз промоцију јефтине радне снаге, поклањање инфраструктуре, ниску технолошку вредност инвестиција онемогућава развој домаће привреде, ствара запослену сиротињу, штимовањем биланса стране компаније избегавају плаћања пореза, омогућено је легално изношење профита из земље. Нико не зна колико је до сада плаћено „Фијату“ , „Бенетону“ и осталима, који радницима исплаћују минималне зараде, у земљи су док трају субвенције а након тога продају капитал, отпуштају раднике и одлазе из земље. У периоду од 2007. до 2019.год. просечан удео страних директних инвестиција износио је 6,51% , док је у 2019.год.износио 8,33% БДП. У структури инвестиција и њиховим квалитативним карактеристикама од 2006.до 2019.год. од укупне вредности субвенција 49,2% субвенција је подржало пројекте ниске и средње ниске технолошке вредности , док је само 2,1% субвенција подржало пројекте високе технологије. Од укупног износа субвенција 93,5% подстицајнх средстава додељено је страним улагачима, а само 6,5% домаћим инвеститорима.
  20. ЗАНЕМАРИВАЊЕ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИТОРА, ПРИВРЕДНИКА И ПРЕДУЗЕТНИКА – Субвенције су преференцијалне за стране а рестриктивне за домаће улагаче, привреднике и предузетнике. Привисоки, нетранспарентни, бројни порези, превисоки доприноси на зараде запослених и парафискални намети гуше ионако неликвидну српску привреду. Пандемија COVID19 оставила је без промета и прихода бројне сектора привреде попут туризма, превоза, услуга као и бројне домаће мале привреднике и предузетнике. Страни инвеститори су у земљи док трају субнвенције, а домаћи остају.
  21. МАНИПУЛАЦИЈЕ И ЗЛОУПОТРЕБА КОНЦЕПТА ЈАВНО-ПРИВАТНОГ ПАРТНЕРСТВА – у области природних монопола-водоснабдевања, комуналних делатности, енергетике и др. постао је редовно погубан за домаћег партнера због корупције, „моралног хазарда“ и неспособности партијског менаџмента.
  22. НЕТРАНСПАРЕНТНОСТ И ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОЛИТИКЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ – контролу трошења милијарди динара државне помоћи све до измене Закона крајем 2019.год. вршила је сама Влада која је помоћ и давала. Државна помоћ постала је највећи генератор пљачке – корупционашке партијско-пословне афере, неефикасна бирократија и лош менаџмент Фонда за развој уместо да смањују доводе до продубљивања разлика у сиромаштву региона у Србији, субвенције добијају предузећа, чији су власници у вези да државним врхом, привредни субјекти који, чак не измирују обавезе из претходних субвенција, па ни своје пореске обавезе. До краја 2020.год. нема Извештаја Комисије за контролу државне помоћи о додељеној државној помоћи за 2019.год. а у Републици Србији је 2018. године додељена државна помоћ у укупном износу 818,0 милиона евра, што је 1,9% БДП или 117 евра по становнику. За истраживање и развој, за обуку и за мала и средња предузећа издвојено је 0% од овог износа .

Ово је само део проблема због којих привреда Србије, уз непостојање владавине права, системску корупцију огромних размера, неефикасност правосуђа, уз синдром „заробљене државе“, огромну стопу сиромаштва и нестанак становништва не може да достигне ниво реалног БДП из 1989.год. упркос изјавама о „златном добу у Србији“. Ово су разлози због којих се не може обновити домаћа индустрија, која једина подстиче привредни раст, омогућава запосленост и увећање друштвеног богатства а тиме и очување државе, породице и благостања свих грађана.

2.4. МИ ВЕРУЈЕМО ДА КРИЗУ СТВОРЕНУ ПАНДЕМИЈОМ COVID19 СРБИЈА
МОЖЕ ДА ИСКОРИСТИ ЗА ПОВРАТАК СВОЈЕ ЕКОНОМСКЕ СУВРЕНОСТИ

И пре пандемије COVID19 политичко-финансијски картел на власти је државу претворио у антидржаву. Антидржава, уместо о домаћој привреди и грађанима брине о страном капиталу, страним инвеститорима и страном економском интересу, као и о богаћењу партијске елите у власти и са њима повезаних лица – то је дефиниција марионетске власти.

И пре кризе коју је пандемија нове заразне болести створила, а због које светску и српску привреду тек чека нова и дубока рецесија, економска политика која се у Србији води у протеклих 20 година показала се штетном по домаћи економски интерес. Након епидемије COVID19 ова економска политика постаће катастрофална, како за привредну тако и за све сфере живота у Србији. Највећу цену платиће најсиромашнији, незапослени и они који ће тек остати без посла у најугроженијим секторима привреде, као и домаћи привредници и предузетници. Млади и образовани одлазе. Све државе окретаће се себи и свом опстанку, и доћи ће до затварања и држава и њихових тржишта и економија. Идеја о протоку људи, капитала, робе и услуга већ је постала прошлост јер су границе затворене. Међутим, нека дешавања иду на руку малим привредама, јер су прекинути велики и дугачки ланци производње, и дошло је до премештања производње на локал. Кризу изазвану пандемијом COVID19 Србија треба да искористи за повратак изгубљене економске суверености у свим сферама економске политике. Док се све друге земље и међународне институције буду бавиле сопственим проблемима Србија има прилику, а она неће трајати дуго, да под изговором кризе постепено обнови изгубљене делове своје економске суверености у монетарној, фискалној, спољнотрговинској и у сфери привредног развоја. За то је неопходна промена економске парадигме – ПАМЕТНА ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА за коју је потребна активна држава, која брине о развоју, о националним економским интересима, о интересима српске привреде и српских грађана, а не о интересима партократа корумпираних страним економским интересима.

2.5. ПОВРАТАК ЕКОНОМСКЕ СУВЕРЕНОСТИ ЈЕ МОГУЋ!
ТО МОЖЕ ДА УЧИНИ САМО АКТИВНА ДРЖАВА!

То су учиниле и многе друге земље након Хладног рата, након великих економских и финансијских криза. Израел, Јужна Кореја, Хонг Конг, Сингапур, Тајван и друге земље су након Велике азијске кризе успеле да искористе предности глобалног економског система и да развију националну економску политику. Заједничко свима била је јака активна држава која интервенише кроз различите облике монетарне и фискалне политике и подстиче привредни развој кроз подстицање домаће индустрије, државних банака, извозних предузећа и улаже у здравствени и образовни систем. Шта ради активна држава? Она штити домаћу привреду и пољопривреду и интервенише у привредном животу. Уместо интереса страних инвеститора активним државама је битан пораст запослености, битна је продуктивност, пораст бруто друштвеног производа и пораст финансијских прихода државе да би могла да финансира јавну управу, пензије и да брине о социјалној и здравственој сигурности својих грађана.

То није могуће са марионетском влашћу која заступа страни интерес и са антидржавом коју је ова власт створила. Србији је потребна активна држава која има развојну функцију, елитну администрацију и јавну управу, чија је политичка власт променљива а експертска министарства стабилна и посвећена искључиво интересу државе и нације и бољем животу свих грађана.

Србији је потребна нова економска парадигма која је потпуна антитеза двадесетогодишњег убилачког експеримента Млађана Динкића и Александра Вучића.

Србији је потребна промена читавог економског система да би опстала.
Потребна је нова економска политика у свим њеним сферама- монетарној, фискалној и развојној.

СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБАН СИСТЕМ ПАМЕТНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА!
Ми знамо да је то могуће.

3.ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ – ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЗАСНОВАНА
НА ЗНАЊУ И НА ДОМАЋЕМ ЕКОНОМСКОМ ИНТЕРЕСУ

„Државни буџет мора да буде уравнотежен а јавни дугови смањени.Инострани дугови се морају платити да држава не би банкротирала а људи морају да се науче да раде а не да живе на државни рачун. „
Цицерон, 1.век п.н.е.

Српски покрет Двери верује да је највећа предност Србије са економског и развојног становишта њен неискоришћени потенцијал за развој. Ми сматрамо да се унапређењем управљања, освајањем нових пословних модела и тржишта, јачањем иновација и интеграцијом знања, улагањем у истраживања и развој нових технологија, промоцијом штедње и домаћих улагања и привлачењем страних инвестиција добрим пословним амбијентом и правном сигурношћу, јачањем слободне тржишне конкуренције и заштитом потрошача на тржишту може за неколико година савладати пропадање српске економије, али и превазићи криза изавана пандемијом и омогућити реалан раст економије земље који ће се преточити благостање целокупног становништва. Шансе за развој Србије леже у индустрији, пољопривреди, у саобраћају и транспорту, туризму, логистици, у новим технологијама, енергетици и читавом спектру услужних делатности. Проблеми у којима се Србија нашла последица су вишедеценијског губитка суверенитета државе на свим нивоима, огромне пљачке јавних финансија, непостојања активне државе која штити домаћи економски интерес и своје грађане и непостојање паметне политике развоја.

ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ може да омогући само јака држава, КОЈА НЕ САМО ДА РЕГУЛИШЕ ВЕЋ И ИНТЕРВЕНИШЕ кроз различите облике монетарне и фискалне политике, а привредни развој омогућава подстицањем домаће индустрије, која је мотор раста, државних банака, извозних предузећа а улагања у привреду привлачи унапређењем пословног амбијента и правне сигурности, и улаже у здравствени и образовни систем. Шта ради активна држава? ОНА ШТИТИ ДОМАЋУ ПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДУ И ИНТЕРВЕНИШЕ У ПРИВРЕДНОМ ЖИВОТУ. Уместо интереса страних инвеститора активним државама је битан пораст запослености и плата у привреди, битна је продуктивност, пораст бруто друштвеног производа и пораст финансијских прихода државе да би могла да финансира јавни сектор, пензије и да брине о социјалној и здравственој сигурности својих грађана.

Свој модел ПАМЕТНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА Српски покрет Двери заснива на знању, иновацијама, на људском капиталу и домаћим ресурсима. ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ треба да доведе до ИНТЕГРИСАНОСТИ У СВЕТСКУ ЕКОНОМИЈУ, А УЗ ПОМОЋ ПОКРЕТЉИВОСТИ РАДНЕ СНАГЕ, УЗ ВИСОКУ СТОПУ ДОМАЋЕ ШТЕДЊЕ И ВИСОКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ. Развој домаће привреде и индустрије засноване на високим технологијама и софистицираним знањима, могу да помогну оне директне стране инвестиције које поред капитала доносе знање, вештине, високе технологије али и корпоративну културу и друштвено одговорно пословање.

Приоритет политике ПАМЕТНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА је улагање у развој домаћег знања, вештина и систем образовања који је усклађен са захтевима тржишта као и у развој нових технологија и иновација.

Највећи подстицаји биће усмерени за развој домаће индустрије, малих и средњих предузећа и микро и занатских фирми, посебно уколико се ради о младим предузетницима и ако се пословање заснива на иновацијама.
ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ подразумева примену паметних и чистих (зелених) технологија, које не штете животној средини и захтевају образованог радника. Због тога ће се развој индустрије и високих технологија заснивати и на улагању у обуку и преквалификацију радника за високотехнолошке индустрије. Модел паметног економског развоја темељи се на посебној подршци државе науци, научно-истраживачком раду и иновацијама, па улагања у ове области треба да достигну бар 2% БДП са тежњом да дође до 3%БДП (уместо садшњих 0,37%).

ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ подразумева и непрестану припрему државе и економске политике за ослањање на сопствене ресурсе, спремност да се преживе катастрофични догађаји (природне катастрофе, епидемије, санкције) и у тим условима сачува становништво и привреда. Ми сматрамо да очување нације у условима постпандемије зависи од степена самодовољности – у производњи и складиштењу хране, од енергетске независности, од стабилности здравственог система и фармацеутске индустрије. Верујемо да очување становништва и државе у условима избијања криза зависи од самодовољности и самоодрживости економије, због чега је неопходно очување домаће производње, стварање домаће индустрије и очување домаћег производа.

4.ДЕСЕТ ЦИЉЕВА ПАМЕТНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА

Успешна економска политика има више инструмената него циљева. Ако има више циљева него инструмената, проблем је нерешив. Исти инструмент се може користити за различите циљеве али не у исто време.“
Јан Тибинген, добитник прве Нобелове награде за економију 1964. године.

ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ је нова економска политика у коју верујемо. ПАМЕТАН ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ треба да доведе до повратка економске суверености државе Србије, до заустављања криминала и корупције у привреди и јавним финансијама, до промоције интереса домаће привреде и домаћих привредника а тако ослобођен новац треба да се прелије у благостање свих грађана. Ови циљеви се могу постићи ограниченим бројем мера пореске, монетарне и политике привредног развоја.
Претпоставка за примену било које од мера је борба против криминала и корупције у јавном сектору – у јавној потрошњи и у јавним предузећима.

ПРЕДУСЛОВ:
Верујемо да ИСКОРЕЊИВАЊЕ ВИСОКЕ КОРУПЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ јесте нужан услов економског напретка и добробити грађана Србије.
Без разбијања партијско-финансијских монопола у јавној потрошњи (јавне набавке, јавно-приватна партнерства, концесије и међудржавни уговори) и у јавним предузећима, као резервоарима корупције и без потпуне транспарентности јавних расхода, ниједна мера неће остварити постављене циљеве ни у каквом року.
Ми пред собом видимо десет циљева, од којих су прва два циља у сфери монетарне и фискалне политике, док осталих осам циљева јесу циљеви политике привредног развоја.

ЦИЉЕВИ:

  1. ОБНОВА МОНЕТАРНОГ СУВЕРЕНИТЕТА, ЗАУСТАВЉАЊЕ ДАЉЕГ ЗАДУЖИВАЊА, ОБНОВА ДРЖАВНИХ И РАЗВОЈНИХ БАНАКА И РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА
  2. ПРАВЕДНИ ПОРЕЗИ – ЈАЧА ПРИВРЕДА И СРЕДЊА КЛАСА – ТРАНСПАРЕНТАН, ПРАВЕДАН И ЕФИКАСАН ПОРЕСКИ СИСТЕМ СА УРАВНОТЕЖЕНИМ ЗАХВАТАЊЕМ У ПРОИЗВОДЊУ И ПОТРОШЊУ
  3. АКТИВНА ДРЖАВА СА ПРОФЕСИОНАЛНИМ, ЕФИКАСНИМ И СТИМУЛИСАНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА И МЕНАЏМЕНТОМ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА УЗ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ЈАВНЕ УПРАВЕ И СМАЊЕЊЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ
  4. ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ – ПОДРШКА ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ – ПРИВИЛЕГОВАН СТАТУС ДОМАЋИХ ПРИВРЕДНИКА И ПРЕДУЗЕТНИКА ДО СТВАРАЊА УСЛОВА ЗА ЛОЈАЛНУ КОНКУРЕНЦИЈУ И ОСЛОБАЂАЊА ТРЖИШТА ОД МОНОПОЛА
  5. ЗАШТИТА ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА ОД НЕРАВНОТЕЖЕ И ШТЕТЕ КОЈУ СТВАРА ПРЕКОМЕРНИ УВОЗ, ДАМПИНГ И СУБВЕНЦИОНИСАНА РОБА ИЗ УВОЗА
  6. ЈАЧАЊЕ ПРАВА КОНКУРЕНЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ, ЗАШТИТА КОНКУРЕНЦИЈЕ У ЈАВНОЈ ПОТРОШЊИ И ПРАВНА ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА
  7. ОБНОВА И РАЗВОЈ ВИСОКО ТЕХНОЛОШКЕ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И ТУРИЗМА
  8. ПОМОЋ ДОМАЋИМ ИЗВОЗНИЦИМА И АКТИВНА ИЗВОЗНА ПОЛИТИКА
  9. РАВНОМЕРАН РЕГИОНАЛНИ ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ЗАБРАНА ДАЉЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТРАТЕШКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА – ПРИРОДНИХ МОНОПОЛА (енергетике, телекомуникација, пољопривредног земљишта и воде)
  10. КВАЛИТЕТНО ОБРАЗОВАЊЕ И ИНТЕНЗИВНИ РАЗВОЈ ЉУДСКИХ РЕСУРСА, ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ И УЛАГАЊЕ У ИСТРАЖИВАЊА, РАЗВОЈ И ИНОВАЦИЈЕ

5.МЕРЕ ЗА ПАМЕТНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
5.1.БОРБА ПРОТИВ ВИСОКЕ КОРУПЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ (ЈАВНА ПОТРОШЊА И ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА)

Без разбијања партијско-финансијских монопола у јавној потрошњи (јавне набавке, јавно-приватна партнерства, међудржавни уговори), злоупотреба у систему државне помоћи и пљачке у јавним предузећима као резервоарима корупције, без потпуне транспарентности јавних расхода И БЕЗ ПРЕИСПИТИВАЊА ИМОВИНЕ СВИХ ЈАВНИХ ФУНКЦИОНЕРА И ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА ОД УВОЂЕЊА ВИШЕСТРАНАЧКОГ СИСТЕМА ниједна мера неће остварити постављене циљеве ни у каквом року.

МЕРЕ:

  1. ИСКОРЕЊИВАЊЕ ВИСОКЕ КОРУПЦИЈЕ И ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА У ЈАВНОЈ СФЕРИ (ЈАВНА ПОТРОШЊА И ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА) УЗ РИГОРОЗНО ПООШТРЕЊЕ КАЗНЕНЕ ПОЛИТИКЕ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛА, ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ. Буџетски новац мора уживати посебну заштиту а јавна потрошња мора да буде под највећом могућом контролом. Ригорозно повећање санкција за кривична дела против привреде, а посебно за злоупотребе у вези са јавним набавкама (најчешће путем намештања техничких спецификација), јавно-приватним партнерствима, концесијама, државној помоћи и у јавним предузећима. Изменама Закона о јавним набавкама, Закона о државној помоћи и Закона о јавно-приватним партнерствима и концесијама обезбедити ригорозну контролу и максималну транспарентност јавних набавки, јавно-приватних партнерстава, концесија и међудржавних уговора, током читавог поступка спровођења до окончања. Максимално оснажити и проширити надлежности и финансијску мотивацију и награде у систему спољног надзора јавних набавки путем грађанских надзорника током читавог поступка. Увести ефикасан систем независне грађанске, потрошачке и финансијски мотивисане контроле у раду јавних предузећа. Непоступање одговорних лица у државним институцијама у систему контроле (тужилаштво, правобраниоци, судови, ДРИ, Републичка Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, Управе за јавне набавке и др.) треба квалификовати као посебно кривично дело.
  2. РЕВИЗИЈА ПРИВАТИЗАЦИОНИХ И ДРУГИХ УГОВОРА за које је у накнадним поступцима утврђено угрожавање јавног интереса и нанета штета грађанима и држави.
  3. ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПОРЕКЛА ИМОВИНЕ СВИХ ЈАВНИХ ФУНКЦИОНЕРА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА ОД УВОЂЕЊА ВИШЕСТРАНАЧКОГ СИСТЕМА У СРБИЈИ. Мера се односи на државне функционере и запослене у јавном сектору а санкција су одузмање незаконито стечене имовине, кривичне санкције, накнада штете јавним фондовима и лустрација (забрана обављања јавних функција). Од ових средстава формираће се Пензиони фонд са строго контролисаном и транспарентном инвестиционом активношћу;
  4. ПОТПУНА ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА МЕНАЏМЕНТА У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА. Искључиво професионално управљање и финансијска накнада менаџменту у јавним предузећима у складу са завршним рачуном јавног предузећа и пропорционално исказаној добити јавног предузећа.
  5. ЕЛИМИНАЦИЈА МОНОПОЛА И СТВАРАЊЕ СЛОБОДНОГ ТРЖИШТА И ЈЕДНАКИХ ШАНСИ ЗА ПРИВРЕДНА ДРУШТВА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ ПУТЕМ ЈАСНИХ УСЛОВА И ПРАВИЛА ЗДРАВЕ И ЛОЈАЛНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ .
  6. УВОЂЕЊЕ ТРАЈНЕ ЗАБРАНЕ СТИЦАЊА ЈАВНИХ ФУНКЦИЈА ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ (попут злоуотребе монополског положаја, злоупотребе у вези са јавном набавком,проузроковање стечаја, проузроковање лажног стечаја и др.)
  7. ПРОШИРЕЊЕ ИНСТИТУТА НЕЗАСТАРЕЛОСТИ ИЗ ЧЛ.108.КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА И НА НАЈТЕЖА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ (овај је члан предвиђен за злочине против човечности и крив дела предвиђена међународним конвенцијама) Увођење решења у кривично законодавство по коме кривично гоњење ни извршење казне НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ ЗА КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРИВРЕДЕ за које је запрећена казна до 10 година.

Рок за примену: 6 месеци

МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА

5.2.МЕРЕ ЗА ОБНОВУ МОНЕТАРНЕ СУВЕРЕНОСТИ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ, ЗАУСТАВЉАЊЕ ДАЉЕГ ЗАДУЖИВАЊА, ОБНОВУ ДРЖАВНИХ И РАЗВОЈНИХ БАНАКА И РАЗВОЈ ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА ПРЕДУЗЕЋА)

Губитком банака са државним капиталом (кроз стечај,ликвидацију, приватизацију, продају банака), везивањем валуте за евро, као и забраном НБС да откупљује државне хартије од вредности, Република Србија, а пре свега њена Централна банка – Народна банка Србије (НБС) изгубила је велики део монетарног суверенитета, бројне механизме монетарне политике, као и кредитно-депозитну политику. Узроци губитка суверенитета су следећи:

  • Либерализација, дерегулација и приватизација банкарског тржишта;
  • Монетарни и финансијски токови су крвоток сваке привреде, у Србији се они користе за новчану инфузију интересима страног капитала, кроз преливање банкарских профита у иностранство, а не за активну улогу државе у привредном развоју – примарни циљ НБС је одржавање стабилности цена, а не подстицање развоја и запослености, чиме НБС саучествује у разарању српске економије;
  • Независност НБС је само мит, иако НБС по закону одговара Народној Скупштини, а за њене обавезе јемчи држава, НБС суштински рачуне полаже ММФ. Усклађивање НБС са политиком Европске централне банке, такође ограничава аутономију НБС у избору инструмената монетарне политике али и њеног основног циља.
  • Овакав положај за циљ има да се онемогући њена активна монетарна функција у националном интересу;
  • Народној банци Србије је забрањено да може да монетарно интервенише или да откупом државних обвезница помогне финансирање домаће привреде и пољопривреде, што нужно доводи до задуживања у иностранству;
  • Укинута је специјализована организација НБС – Завод за обрачун и плаћање а целокупан платни промет препуштен пословним банкама;
  • Укидање Службе друштвеног књиговодства, која је вршила платни промет државног и привредног сектора али и контролу финансијских токова у земљи.

Финансијски систем у Србији је банкоцентричан, банке заузимају 95% финансијског тржишта, које је „крвоток“ привреде. Са друге стране Србија је изгубила сувереност на свом финансијском тржишту, јер је учешће банака са већинским државним капиталом у Србији износи само нешто више од 5%, док је 95% банкарског тржишта припада банкама са већинским страним капиталом. Продајом банака са државним капиталом, везивањем валуте за евро, забраном финансирања буџета новцем Централне банке, забраном да Народна банка Србије откупљује државне хартије од вредности, Република Србија, а пре свега њена Централна банка – Народна банка Србије (НБС) изгубила је велики део монетарног суверенитета, бројне механизме монетарне политике, као и кредитно-депозитну политику. Народној банци Србије је забрањена да монетарна интервенција као и могућност да откупом државних обвезница финансира домаћу привреду и пољопривреду, што нужно доводи до задуживања у иностранству, и од приватних инвеститора , чији је једини мотив профит.

Повратак дела монетарне суверености Народне банке Србије је јако спор процес али није немогућ. Динар као национална валута је највећа ПРЕДНОСТ у повратку аутономије НБС на финансијском тржишту. Монетарна сувереност треба да омогући макроекономску стабилност – ниске стопе инфлације и одрживе јавне финансије, висок ниво штедње, финансирање привредног развоја и високе инвестиције. Ми верујемо да држава и Централна банка морају да имају активну и развојну улогу у обнови домаћих пољопривредних, развојних и извозних банака, у развоју финансијског тржишта, гаранцијских и инвестиционих фондова, да контролише политику кредитирања, да врши контролу капитала, да утиче на структуру кредитирања грађана и привреде, да повећава динарску штедњу, да штити кориснике банкарских услуга, да дестимулише готовинске кредите за потрошњу све са циљем покретања инвестиција, производње и извоза а тиме и привредног развоја и благостања грађана.

5.2.1.Мере за обнову монетарне суверености Народне банке Србије и за повећање домаће штедње

МЕРЕ:
ПРОМЕНА ОСНОВНОГ ЦИЉА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ – уместо одржавања стабилности цена – циљ треба да буде јачање финансијске (монетарне) стабилности, уз ниску инфлацију и омогућавање привредног раста и повећање запослености у Републици Србији;
ПОВРАТАК АКТИВНЕ МОНЕТАРНЕ УЛОГЕ НБС која утиче на друштвени производ, на запосленост и на инвестиције и тек онда на инфлацију – прилагодљив курс, очување пуне запослености, развој индустрије, повећање извоза и спољнотрговинска равнотежа довешће до смањења задуживања државе у иностранству;
ПОВРАТАК КОНТРОЛЕ НБС НАД КРЕДИТНОМ ПОЛИТИКОМ – усмеравање и регулисање кредитне активности банака, контрола политике каматних стопа кроз ограничење горње висине каматних стопа (као што је то учињено и код законске затезне камате), промена структуре кредитирања у корист кредитирања привреде и инвестиција, да уведе контролу капитала и његовог кретања изван и унутар граница земље – чиме се може остварити утицај на привредни развој земље;
ПОДСТИЦАЊЕ ДИНАРСКЕ ШТЕДЊЕ СТРАТЕГИЈОМ ДИНАРИЗАЦИЈЕ – стратегија динаризације и већа употреба динара на финансијском тржишту, уз мере за заштиту од девизног ризика. Промоција штедње у динарима, кроз више каматне стопе, смањење пореза на приходе од динарске штедње, развој тржишта динарских хартија од вредности, снижавање каматне стопе на динарске кредите и нових динарских производа уз заштиту од девизног ризика, стимулација банкарског сектора да кредите одобрава у динарима, смањивањем референтне каматне стопе и политику мањих обавезних резерви, и мањег осигурања депозита за динарску штедњу и за динарске кредите. Везивањем за евро губе се механизми аутономне монетарне политике. Мере динаризације подразумевају повећање камата на штедњу у динарима у односу на девизе, смањење пореза на приходе од динарске штедње. Већа употреба динара у финансијском систему Србије и боља усклађеност валутне структуре прихода и расхода небанкарског сектора би повећањем динарске штедње побољшале степен финансијске стабилности земље,умањилe ризик од промене девизног курса у најрањивијим секторима привреде и повећале ефикасност монетарне политике.
СТИМУЛИСАТИ И УСЛОВИТИ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ ДА КРОЗ ПРОГРАМЕ КРЕДИТНЕ ПОДРШКЕ ПОМАЖУ ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНЕ ДЕЛОВЕ ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ И ИНВЕСТИЦИЈЕ, да стимулишу одрживи развој и друштвено одговорно пословање.
СТИМУЛИСАТИ ПОСЛОВНЕ БАНКЕ НА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈУ ПОСЛОВНИХ ФУНКЦИЈА, и премештање централа банака и руководећих позиција ван Београда.
ЈАЧАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА – између банака постоје неформални споразуми о концентрацији и уједначавању услова пословања, строхга примена происа о лојалној конкуренцији.
ПРИЛИКОМ ОДОБРАВАЊА КРЕДИТА ЗА ЛИКВИДНОСТ ПОСЛОВНИМ БАНКАМА НБС ТРЕБА ДА ЗАХТЕВА КАО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ИСКЉУЧИВО ДРЖАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ, као и механизме којима НБС од банака за кредите за ликвидност захтева као обезбеђење искључиво државне обвезнице.
ТОЛЕРИСАТИ БЛАГУ ИНФЛАЦИЈУ И ВОДИТИ РАЧУНА О ТРГОВИНСКОМ И ПЛАТНОМ БИЛАНСУ – курс треба да буде прилагодљив и не везивати га за евро, већ јачати ефекте тзв. динаризације. Потребна је тзв. клизајућа (опрезна, циљана инфлација) да би се успорио прекомерни увоз и повећа конкурентност извоза.
ПРЕКИД ПОДРЕЂЕНОГ ПОЛОЖАЈА НБС У ОДНОСУ НА ММФ који је државама доносио само беду и помагао иностраним банкама;
АУТОНОМИЈА НБС У ИЗБОРУ ИНСТРУМЕНАТА МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ – ниске каматне стопе, управљање понудом новца, нивоом каматних стопа, омогућавање НБС да може да на секундарном тржишту купује државне хартије од вредности (државне обвезнице), девизни курс са флексибилним паритетом – политика фиксног курса је погубна за српске извознике;
ПРЕСТАНАК ПОЛИТИКЕ ПРЕЦЕЊЕНОГ КУРСА ДИНАРА која је довела до раста увоза, опадања девизних резерви, одлива капитала, раста каматних стопа, раста цена после девалвације;
КОНТРОЛА КАПИТАЛА – регулисање кредитне политике банака кроз смањење обавезне резерве, контроле структуре кредита, смањење референтне каматне стопе и контрола каматних стопа пословних банака;
ЈАЧАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ НБС У ОБАВЉАЊУ ФУНКЦИЈЕ СУПЕРВИЗИЈЕ над радом и бонитетом банака – укидање одредбе чл.86б Закона о НБС о неодговорности функционера и запослених НБС за причињену штету, увођење кривичне одговорности функционера и запослених за умишљај или крајњу непажњу за штету нанету у обављању послова;
УКИДАЊЕ ПОЈМА БАНКАРСКЕ ТАЈНЕ (чл.86а) и примарне надлежности НБС у решавању управних спорова (86в);
ПОВЕЋАТИ ОДГОВОРНОСТ НБС У ЗАШТИТИ КОРИСНИКА БАНКАРСКИХ И ФИНАНСИЈСКИХ УСЛУГА (контрола формуларних уговора банака, ограничење горњег износа каматних стопа код готовинских кредита, антиципативна забрана формуларних банкарских уговора код којих индексна клаузула претвара уговор о кредиту у „зеленашки“ посао).
ТРАЈНА ЗАБРАНА ЗАПОСЛЕЊА, РАДНОГ И ДРУГОГ АНГАЖОВАЊА (СИНЕКУРА) У ЗЕМЉИ И ИНОСТРАНСТВУ БИВШИМ ФУНКЦИОНЕРИМА НБС , као и бившим државним функционерима у правним лицима и субјектима над којима су вршили надзор (бивши гувернери запослени у управним одборима страних банака) под кривичном одговорношћу.

5.2.2.Мере за заустављање даљег задуживања државе и грађана, заштита и обештећење корисника финансијских услуга, обнова државних и банака са домаћим капиталом и развој финансијског тржишта

МЕРЕ
ЗАУСТАВЉАЊЕ РАСТА ЈАВНОГ ДУГА и свођење његовог девизног дела у одрживе оквире (ограничавање девизног буџетског задуживања );
ЗАБРАНА ДИРЕКТНОГ ЗАДУЖИВАЊА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ ПОТРОШЊЕ, девизно задуживање могуће је само за инвестиције;
УКИДАЊЕ ИЗДАВАЊА ДРЖАВНИХ ГАРАНЦИЈА ЗА ПРИВАТНЕ КОМПАНИЈЕ И БАНКЕ СА СТРАНИМ КАПИТАЛОМ;
ДРЖАВА МОРА ДА СМАЊИ ЈАВНУ ПОТРОШЊУ а да девизно задуживање буде изузетно и само за финансирање инвестиција и капиталних инфраструктурних пројеката;
У сарадњи са међународним финансијским институцијама пронаћи МОГУЋНОСТ ИЗДАВАЊА ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА СА НАЈНИЖИМ КАМАТНИМ СТОПАМА и роком доспећа дужим од од 10 година, како би се ублажио притисак доспелих кредитних обавеза;
ОБНОВА ДОМАЋЕГ БАНКАРСКОГ СЕКТОРА СА ДРЖАВНИМ КАПИТАЛОМ И ОСНИВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ БАНКЕ, ИЗВОЗНЕ БАНКЕ И РАЗВОЈНЕ БАНКЕ, са већинским државним капиталом, банкарским услугама потребним извозу – кредитне, гаранцијске, документарне – и са професионалним менаџментом плаћеним пропорционално резултатима и оствареним циљевима банке и најстрожом банкарском супервизијом;
Увођење финансијских токова јавне управе и привреде у ОБНОВЉЕНУ ДРЖАВНУ СЛУЖБУ ЈАВНОГ КЊИГОВОДСТВА (државне управе, локалних самоуправа, јавних предузећа и установа) преко које ће се одвијати све трансакције државе, јавне управе и домаће привреде;
ПОДСТИЦАЊЕ ДОМАЋЕ ШТЕДЊЕ И ШТЕДЊЕ У ДИНАРИМА (веће камате на динарску штедњу и повећање износа осигураних депозита);
ДИНАРИЗАЦИЈА – СТИМУЛИСАЊЕ ПРЕБАЦИВАЊА КРЕДИТА ИНДЕКСИРАНИХ У СТРАНИМ ВАЛУТАМА У ДИНАРЕ;
ДЕСТИМУЛАЦИЈА ЗАКЉУЧИВАЊА ПОТРОШАЧКИХ УГОВОРА ЗА ГРАЂАНЕ;
ЗАБРАНА ЗАКЉУЧИВАЊА УГОВОРА О ГОТОВИНСКИМ КРЕДИТИМА СА ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ КАО ОБЕЗБЕЂЕЊЕМ, уколико има других средстава за покривање ризика или примена других средстава обезбеђења;
РЕВИЗИЈА И ПОНИШТАЈ СВИХ ЗЕЛЕНАШКИХ УГОВОРА О КРЕДИТУ – ништави правни послови, нема застарелости;
ПОВРАЋАЈ ГРАЂАНИМА И ПРИВРЕДИ СВИХ НЕЗАКОНИТО НАПЛАЋЕНИХ ТРОШКОВА БАНКАРСКИХ УСЛУГА (трошкова обраде кредита, провизија за коришћење банкомата и др.);
РАВНОМЕРНО ПОДЕЛИТИ ОПТЕРЕЋЕЊЕ ГРАЂАНА, ПРИВРЕДЕ И БАНАКА (забрана разлике између номиналне и ефективне каматне стопе, забрана наплате трошкова кредита, опорезивање кредита на рачун банке, забрана наплате трошкова на редовне услуге банке , подизање новца са банкомата, и др.);
ПРОМОЦИЈА И РАЗВОЈ ОСТАЛИХ ДЕЛОВА ФИНАНСИЈСКОГ ТРЖИШТА – наш финансијски систем је банкоцентричан, и банке заузимају 95% финансијског тржишта, циљ је да тај однос буде повољнији, како би извори финансирања привреде и кредитори потицали и из других делова финансијског тржишта, а не само из банкарског сектор. Развој друштава за осигурање, инвестиционих фондова, добровољних пензијских фондова, лизинга и факторинга. На тај начин би банкарски сектор почињао да има конкуренцију на финансијском тржишту, поготову у финансирању развоја и привреде;
РАЗВОЈ ТРЖИШТА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ чији би инвеститори могли да улажу под повољнијим условима у домаћу привреду, извоз, индустрију и пољопривреду;
ГАРАНЦИЈСКИ ФОНДОВИ СА ЕФИКАСНИМ МЕНАЏМЕНТОМ који ће под много повољнијим условима од банака омогућити финансирање и обезбеђење обавеза домаће привреде и извоз домаћих производа. Гаранцијске фондове може да оснива држава и локална самоуправа са строго професионалним менаџментом и транспарентним пословањем а ради подстицања извоза, инфраструктурних радова у земљи и равномерног регионалног развоја.

Рок за примену: годину до годину и по дана

ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА

5.3.ПРАВЕДНИ ПОРЕЗИ – ЈАЧА ПРИВРЕДА И СРЕДЊА КЛАСА - ТРАНСПАРЕНТАН И ЕФИКАСАН ПОРЕСКИ СИСТЕМ СА УРАВНОТЕЖЕНИМ ЗАХВАТАЊЕМ У ПРОИЗВОДЊУ И ПОТРОШЊУ

Криза коју ће у целом свету и у Србији извазвати пандемија корона вируса угрозиће, најпре, могућност држава да финансирају сопствене расходе – пензије, плате у јавном сектору, социјална давања за угрожено становништво, привреду, исплату дугова и камата. У 2020.год. српски буџет је имао рекордни мањак од 4,2 милијарде евра. Међутим, највећи проблем српског буџета није у потрошњи, већ у приходној страни буџета због неспособности државе да ефикасно прикупља порезе. У 2020.год приход буџета износио је око 11 милијарди евра, док је дефицит износио 4,2 милијарде, што је готово 9% годишњег националног дохотка. Србија троши неупоредиво више него што би смела, а порески приходи се заснивају на неправедном опорезивању потрошње њених сиромашних грађана. При том, ова неефикасна држава је и прескупа. Од 50 милијарди евра новостворене вредности у Србији се за финансирање државе и државног дуга потроши 41 милијарда евра, док остатак иде радницима који ту вредност стварају.

О порески неефикасној држави говори и висок степен избегавања пореза (евазија), високе стопе пореза на доходак грађана, док је стопа пореза на добит предузећа ниска и пропорционална, не постоје порески стимуланси за инвестирање у образовање и нове технологије, недовољно се контролишу механизми преливања профита страних компанија у иностранство и избегавање плаћања пореза у Србији, нема прогресивног опорезивања луксузних производа, као ни опорезивања богатства, некретнина и имовине новообогаћене елите, пореске стопе не стимулишу домаћи привредни развој. Порески систем је нетранспарентан, постоји огроман број, читава шума пореза, и нема прогресивног опорезивања највећих прихода, имовине, добити, богатства и луксуза. И најбогатији и најсиромашнији грађани Србије плаћају порезе по истој стопи.

ПРЕСКУПА А НЕЕФИКАСНА ДРЖАВА СЕ ФИНАНСИРА ОПОРЕЗИВАЊЕМ ПОТРОШЊЕ, А НЕ ПРОИЗВОДЊЕ. У структури јавних прихода (буџета) ПРЕКО 65 % ЧИНЕ ПОРЕЗИ НА ПОТРОШЊУ – ПДВ, АКЦИЗЕ И ЦАРИНЕ, а не директни порески облици – порез на доходак, порез на имовину и порез на добит. Порески неефикасну државу финансира потрошња већине најсиромашнијих грађана кроз порезе на потрошњу и парафискалне намете – ПДВ, акцизе и царине, таксе, регистрације. Буџетски приход од ПДВ-а који у 2020.год. износи 547,5 млрд дин, је готово три пута већи од збира буџетских прихода од директних пореских облика, попут пореза на добит правних лица (113 млрд дин), пореза на доходак грађана (66,5 млрд дин) и од прихода од имовине (14,5 млр дин). То значи да држава живи од потрошње и да минимално опорезује најбогатији део становништва.

Посебан пример неефикасности пореске политике је неконтролисано одливање профита страних компанија у иностранство и избегавање плаћања пореза. И у овој области ова власт има резултате који су међу најгорима у Европи. Србија је 2018.год. ратификовала тзв. OECD BEPS (Base Erosion and Profit Shifting) „Mултилатералну конвенцију за примену мера које се у циљу спречавања ерозије пореске основице и премештања добити односе на пореске уговоре“ из 2016.год. Циљ ове Конвенције коју је ратификовало више од 90 земаља је примена на националном плану мера за спречавање изношења профита и избегавања плаћања пореза мултинационалних компанија које послују на тржишту земље потписнице. Србија је заједно са БиХ и Црном Гором једина земља која није одмакла нимало у примени, као ни у прилагођавању домаћег законодавства овим мерама, показујући тиме да јој није нимало стало до утајеног пореза страних компанија који се одлива у иностранство.

Стога, порески систем Србије је неправедан, неефикасан и нетранспарентан.
Ми желимо да порески систем искористимо за јачање домаће привреде, за промоцију извоза, као и за јачање средње класе и за смањење сиромаштва. Ми верујемо у промене којима треба да се порески растерете најсиромашнији, а да се оптерећење пренесе на директне пореске облике (порез на добит, порез на имовину, порез на доходак). Увешћемо мале порезе на имовину и зараде и прогресивно опорезовати богатство и луксуз. Укинућемо ПДВ-а на основне намирнице, лекове и дечију храну, одећу и обућу. Укинућемо порез на минималне зараде, а порезе и доприносе на зараде смањићемо на 50% уместо садашњих 67%. Порески ћемо стимулисати привреду и пољопривреду, предузетнике, посебно предузетнике почетнике, занатлије, раднике на интернету, улагаче из српског окружења и дијаспоре, сиромашне регионе али и породична домаћинства, и фаворизовати породице са децом и посебно породице са више деце.

МЕРЕ
ДРАСТИЧНО СМАЊЕЊЕ И ПОЈЕДНОСТАВЉЕЊЕ БРОЈА И ОБЛИКА ПОРЕЗА, накнада и парафискaлних намета;
ДИРЕКТНИ ПОРЕЗИ ТРЕБА ДА БУДУ НАЈВЕЋИ БУЏЕТСКИ ПРИХОД (порез на добит, порез на имовину, порез на доходак);
УПРОСТИТИ НАЧИН ПЛАЋАЊА ПОРЕЗА, НАКНАДА И ТАКСИ, смањити порезе на простор у коме се одвија привредна делатност;

УКИНУТИ БРОЈ И ОБЛИКЕ ПАРАФИСКАЛНИХ НАМЕТА, од 15 врста накнада за коришћење јавних добара , оставити 5 основних;

ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И ПОВРАТАК ИЗВОРНИХ НАДЛЕЖНОСТИ, ПРИХОДА И ИМОВИНЕ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА;
ОЗБИЉНА, ЕФИКАСНА И ФИНАНСИЈСКИ МОТИВИСАНА ПОРЕСКА АДМИНИСТРАЦИЈА – појачана улога државне ревизорске институције и пореске инспекције, уз финансијску мотивацију запослених;

ПОРЕЗИ СЕ МОРАЈУ ПЛАЋАТИ – оштра борба против пореске евазије (избегавања плаћања пореза);
ХИТНА НАПЛАТА ПОРЕСКОГ ДУГА, НАЈПРЕ ОД НАЈВЕЋИХ ДУЖНИКА а који износи више милијарди евра;
НУЛТА СТОПА ПДВ-А НА ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ, ОСНОВНЕ ЛЕКОВЕ И ДЕЧИЈУ ХРАНУ, ОДЕЋУ, ОДЕЋУ;
ОСЛОБАЂАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА ОД ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА У ПРВОЈ ГОДИНИ ОД ОСНИВАЊА – Србија порески рај за предузетнике.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПОРЕЗА СВИХ МЛАДИХ ПРЕДУЗЕТНИКА ДО 25 ГОДИНЕ ЖИВОТА;
УКИДАЊЕ ПОРЕЗА НА НАЈМАЊЕ ЗАРАДЕ-МИНИМАЛЦЕ И СМАЊЕЊЕ ДОПРИНОСА НА СВЕ ЗАРАДЕ-растерећење минималних зарада од пореза – а) Повећање неопорезивог цензуса до висине минималне зараде (што ће смањити сиву зону у запошљавању и омогућити повећање потрошње), и б) Смањење пореза и доприноса на зараде са садашњих 67% на 40% бруто зараде до 2030.год., уз драстично смањење сиве економије и избегавања плаћања пореза;

СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ „ПОРЕСКИ РАЈ“ ЗА ИТ СЕКТОР КАО И ЗА РАДНИКЕ НА ИНТЕРНЕТУ (ФРИЛЕНСЕРЕ) – порези и доприноси за рад на интеренту (фриленсери) треба да буду смањени ( 5%) и прилагођени њиховом објективном статусу (нема доприноса за незапосленост, ниска пореска стопа и висок неопорезовани део) .

ОТПИС ПОРЕЗА ПО СВИМ ОСНОВАМА РАДНИЦИМА УПРОПАШЋЕНИХ ДРУШТВЕНИХ ПРЕДУЗЕЋА и исплата разлике неисплаћених зарада за 100.000 радника и њихове наследнике (400 милиона евра);
ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК У СРБИЈИ ТРЕБА ДА БУДЕ ДОМАЋИНСТВО а не појединац, што ће омогућити пореске олакшице (издржавана лица, незапослени, број деце, образовање);
СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ ДО ОДРЕЂЕНОГ НИВОА ИМОВИНЕ, а након тога прогресивно опорезивање имовине;
ОСЛОБОЂЕЊЕ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА У ОПОРЕЗИВАЊУ ДОХОТКА КАДРОВА У ДЕФИЦИТАРНИМ ДЕЛАТНОСТИМА;
ПРОГРЕСИВНО ОПОРЕЗИВАЊЕ (ИЛИ ДОДАТНИ ПОРЕЗ) ЛУКСУЗНИХ ПРОИЗВОДА ИЗНАД УТВРЂЕНЕ ВРЕДНОСТИ (сатови, накит, скупо крзно, скупоцени аутомобили, јахте, приватни авиони и др.) на пример увећан порез на типове возила чија је цена већа од три просечне годишње зараде ;

УВОЂЕЊЕ ПРОГРЕСИВНОГ ПОРЕЗА НА БОГАТСТВО-некретнине број и вредност изнад одређених законских лимита, као и прогресивно опорезивање шпекулативних послова и игара на срећу;
УМАЊЕНИ (ДЕГРЕСИВНИ) ПОРЕЗИ ЗА ПОРОДИЦЕ СА ДЕЦОМ И ПОРОДИЦЕ СА ВИШЕ ДЕЦЕ;
ПОРЕСКИ СТИМУЛАНСИ НА ИНВЕСТИЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊЕ, ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ИНОВАЦИЈЕ;
ДРАСТИЧНО СМАЊЕЊЕ ТАКСИ И АКЦИЗА, као и свих акциза које погађају најсиромашније – на дизел и деривате нафте, на струју и на гас за најсиромашније грађане,
ПОНОВНО УВОЂЕЊЕ АКЦИЗА НА ЛУКСУЗНЕ ПРОИЗВОДЕ;
ПОРЕСКА СТИМУЛАЦИЈА ИЗВОЗА – већи порез на добит за увозничке компаније, а мањи за извозничке;
УВОЂЕЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ ПОРЕЗА ТОКОМ КРИЗЕ које треба да подстакну или утичу на привредни развој,
ПОСЕБАН ПОВОЉАН И ПРИВИЛЕГОВАН ПОРЕСКИ СТАТУС ИНВЕСТИТОРА ИЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ;
ПЛАЋАЊЕ ПДВ-А НА ИЗДАТЕ И НАПЛАЋЕНЕ ФАКТУРЕ током пандемије, а не на прокњижене фактуре;
СТИМУЛИСАЊЕ ИНВЕСТИРАЊА КА НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНИМ РЕГИОНИМа Србије путем пореских олакшица и ослобођења;
ПОРЕСКО СТИМУЛИСАЊЕ ЖИВОТА, РАДА И УЛАГАЊА У НЕРАЗВИЈЕНЕ РЕГИОНЕ У СРБИЈИ (Јужна и Југо-источна Србија, као и КиМ) ;
СТИМУЛИСАЊЕ СВИХ ВИДОВА ЗАПОШЉАВАЊА ПУТЕМ ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ – смањење пореза и доприноса послодавцима за запошљавање родитеља, чланова вишедетних породица, самохраних родитеља, за прво запослење;
ПОКРЕТАЊЕ РАЗВОЈА ПОЈЕДИНИХ ПРИОРИТЕТНИХ ГРАНА ПРИВРЕДЕ (пољопривреда, индустрија) ослобађањем од опорезивања дохотка тих грана и давањем пореских стимуланса.
ХИТНА ПРИМЕНА БРОЈНИХ ИНСТРУМЕНАТА ИЗ РАТИФИКОВАНЕ КОНВЕНЦИЈЕ BEPS (Base Erosion and Profit Shifting) за спречавање изношења профита и избегавања плаћања пореза мултинационалних компанија које послују на тржишту Србије.

Рок за примену: 6 месеци

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

5.4.АКТИВНА ДРЖАВА СА ПРОФЕСИОНАЛНИМ, ЕФИКАСНИМ И СТИМУЛИСАНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА, ПРОФЕСИОНАЛНИМ МЕНАЏМЕНТОМ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА - РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ЈАВНЕ УПРАВЕ И СМАЊЕЊЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ

Растакање државе, њене економске основе, губитак територије и становништва у својој основи су последица прескочене фазе у развоју државе. Србија је након распада СФРЈ од државе планске и дириговане привреде, прихватањем наметнутог модела економског развоја „шок терапијом“ пребачена у либералну државу, са нејаким институцијама а јаким партијским структурама. Прескачући фазу државног интервенционизма коју су прошле све развијене земље, ушли смо у дивљи капитализам и првобитну акумулацију капитала кроз пљачкашку приватизацију. Држава је схваћена као социјална установа за смештај најгорих кадрова. Запошљавање најнеспособнијих партијских кадрова у државној управи, непотизам, корупција и незнање створили су од Србије антидржаву.

Предуслов мера привредног развоја Србије и благостања њених грађана је ефикасна, развојна и активна држава.
Ми верујемо да је Србији неопходан концепт активне државе која штити и интервенише у правцу жељеног развоја. Криза у којој се налазимо, и која је тек почела може да буде добра прилика за тај заокрет. Ригорозно кажњавање високе корупције и елиминација партијске владавине над државом су предуслови за успостављање концепта активне државе. Она мора да има квалитетну и образовану администрацију и мора да води националну економску политику. Предуслов за стварање активне и развојне државе је стварање елитне државне администрације.

Србија се већ деценијама налази у условима постратне економије а наметнуте су јој институције развијених држава које су само фасаде. Двери се залажу за прекид даљег задуживања државе и раста јавног дуга и на његово свођење на одрживе оквире, који подразумевају забрану девизног задуживања за јавну потрошњу, већ само за инвестиције и развој. Дври се залажу за мораторијум на даље задуживање за финансирање текуће буџетске потрошње. Посао активне државе је активна развојна политика у области поновне изградње индустрије, очувања и јачања јавних предузећа, јачања предузетништва, домаће привреде и пољопривреде, трговине, инвестиција и извозне политике. Наступајућа рецесија, антиглобализациони процеси, затварање привреда и граница захтевају нове моделе привредног развоја засноване на „самодовољности и самоодрживости“ српске привреде и постепено ширење, најпре на тржишта суседних и земаља у региону, уз активну извозну политику. Стопе привредног раста нису једино мерило успеха привреде и економије јер је основица ниска – мерило је и квалитет живота људи у Србији, а мерило успеха је и успоравање и заустављање економске емиграције најобразованијег дела становништва и младих, као и повратак у земљу и привредна улагања људи из дијаспоре.

МЕРЕ
АКТИВНА ДРЖАВА МОРА ДА ЗАУСТАВИ РАСТ ЈАВНОГ ДУГА и да његов девизни део сведе у одрживе оквире до 2030.год (ограничавање девизног буџетског задуживања );
СМАЊЕЊЕ ЈАВНЕ ПОТРОШЊЕ И ЗАБРАНА ДАЉЕГ ДЕВИЗНОГ ЗАДУЖИВАЊА осим за финансирање капиталних инфраструктурних пројеката;
КВАЛИТЕТНА ДРЖАВНА АДМИНИСТРАЦИЈА, СА ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА, ПРЕИСПИТИВАЊЕ СВИХ ДИПЛОМА ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ, испитивање диплома и државни испити за све државне службенике, осим оних пред пензијом. У државној управи могу радити само кадрови школовани на државним факултетима, провером знања пре пријема у радни однос и уз непрестано усавршавање;
АКТИВНА ДРЖАВА КАО ИЗВОЂАЧ ЈАВНИХ РАДОВА ЗА ИНФРАСТРУКТУРНЕ И ДРУГЕ ПРОЈЕКТЕ У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ – изградња и уређење путева, пре свега регионалних, локалних и сеоских путева, инфраструктуре, канала за надводњавање, изградња система за наводњавање (подземних пумпи, и др), насипа за одбрану од поплава, санација дивљих депонија, управљање отпадом, заштита животне средине и природе и др) уз ангажовање незапослених;
АКТИВНО УЧЕШЋЕ ДРЖАВЕ У ИЗГРАДЊИ ИНДУСТРИЈЕ, ОБНОВИ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РАЗВОЈУ СЕКТОРА САОБРАЋАЈА, ТРАНСПОРТА, ТУРИЗМА уз интервенцију државе и пореску стимулацију;
ПОВРАТАК ДРЖАВНОГ ВЛАСНИШТВА И ВЛАСНИШТВА ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА НАД СТРАТЕШКИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ИЛИ ОСНИВАЊЕ НОВИХ СТРАТЕШКИХ ПРЕДУЗЕЋА – цементаре, пољопривредни комбинати, управљање водотоковима, рудници уз заједничко улагање и конзорцијуме државе и привредника, и могућност откупа једног од партнера након прописаног броја година;
ЗАБРАНА ПРОДАЈЕ И ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТРАТЕШКИХ ИНФРАСТРУКТУРНИХ ГРАНА – енергија, обрадиво земљиште, вода и телекомуникације ;
ЈАВНА УПРАВА ТРАНСПАРЕНТНА СА СНАЖНОМ ОДГОВОРНОШЋУ управе и доносиоца одлука од јавног интереса – максимално укључивање представника привреде и струке у доношење одлука о привреди и предузетништву;
ПОБОЉШАЊЕ Е-УПРАВЕ И СИСТЕМА ONE STOP SHOP као стално отвореног електронског шалтера за инвеститоре – домаће и стране;
МЕНАЏМЕНТ У ЈАВНОЈ УПРАВИ И У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА БИРА СЕ НА ЈАВНОМ КОНКУРСУ, БЕЗ ИЗУЗЕТКА, СА ЈАСНИМ ЗАХТЕВИМА ЗНАЊА И ИСКУСТВА, менаџер склапа уговор на 3-5-година са Владом Србије, има одрешене руке у стварању тимова, без икаквих уплива политике на систем пословања, уз приложену банкарску гаранцију законитог пословања и уз годишњи бонус од 5% добити за успешно пословање;
НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА И КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕПОТИЗАМ И КОРУПЦИЈУ И ПАРТИЈСКО ЗАПОШЉАВАЊЕ У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И У ЈАВНОЈ УПРАВИ;
АКТИВНА УЛОГА ДРЖАВЕ У СМАЊЕЊУ ОГРОМНИХ РЕГИОНАЛНИХ РАЗЛИКА У СРБИЈИ, пре свега између Београда и сиромашних региона, опустелих делова Србије а посебно граничних подручја југа Србије и административне границе са КиМ;
АКТИВНА УЛОГА ДРЖАВЕ У ОЧУВАЊУ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА И У БЕСКОМПРОМИСНОЈ ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ И УПОТРЕБИ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ (забрана изградње мини-хидроелектрана у заштићеним подручјима, коришћење енергије ветра, сунца и биомасе);
ПОДСТИЦАЈИ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ НА ЈАЧАЊЕ ИЗВОЗНИХ АКТИВНОСТИ, на заједнички наступ, јачање додате вредности у постојећим ланцима снабдевања;
УКИДАЊЕ ОБАВЕЗНИХ ЧЛАНАРИНА ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ ;
ДРЖАВНА ПОДРШКА ИСТРАЖИВАЊУ, РАЗВОЈУ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ И ПОДРШКА СТРАТЕШКИМ АЛИЈАНСАМА – франшизинг, конзорцијуми и заједничка улагања ;
ПОДСТИЦАЈИ ЗА НАСЕЉАВАЊЕ МЛАДИХ БРАЧНИХ ПАРОВА У ГРАНИЧНИМ ДЕЛОВИМА И НАПУШТЕНИМ СЕЛИМА ЈУЖНЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ, КАО И НА АДМИНИСТРАТИВНОЈ ГРАНИЦИ СА КИМ (изграђена кућа и пољопривредно земљиште на поклон и 10.000 евра за свако дете рођено на селу);
ДРЖАВНИ ПРОЈЕКТИ „ПОРОДИЧНА ОАЗА“ ИЗГРАДЊЕ ПОТПУНО НОВИХ МОДЕРНИХ, УРБАНИХ НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, ИЗВАН ЦЕНТРА УРБАНИХ НАСЕЉА, ИСКЉУЧИВО ЗА МЛАДЕ ЉУДЕ И МЛАДЕ БРАЧНЕ ПАРОВЕ ДО 27 ГОДИНА, по најповољнијој цени и условима кредитирања;
ОЖИВЉАВАЊЕ НАПУШТЕНИХ СЕЛА – путем пројеката експропријације, потом увођења у катастар, препарцелације, изградње инфрастуктуре, а потом продаје путем јавног конкурса заинтересованим грађанима (критеријуми имовно стање, незапосленост, број чланова домаћинства) док био преостали део земљишта био продат или дат у дугорочни закуп путем јавне лицитације;
ПОМОЋ ГРАЂАНИМА КОЈИ ЖЕЛЕ ДА НАСТАВЕ ЖИВОТ НА СЕЛУ И СТВАРАЊЕ САМООДРЖИВИХ ДОМАЋИНСТАВА У НАПУШТЕНИМ СЕЛИМА, као и помоћ пројектима урбаних башти за узгој поврћа и воћа у градовима.

Рок за примену: 6 месеци до 1 године

5.5.ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ - ПОДРШКА ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ - ПРИВИЛЕГОВАН (ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ) СТАТУС ДОМАЋИХ ПРИВРЕДНИКА И ПРЕДУЗЕТНИКА ДО СТВАРАЊА УСЛОВА ЗА ЛОЈАЛНУ КОНКУРЕНЦИЈУ И ОСЛОБАЂАЊА ТРЖИШТА ОД МОНОПОЛА

Ми верујемо да домаћа привреда и предузетништво морају постати прва брига промењеног система. Двери се залажу за економски патриотизам и привилегован статус домаће привреде али и бољи положај запослених и њихову већу укљученост у процесе рада, управљања и примене знања, уз много више економске демократичности. Да би се у процесима рада добило више, у запослене треба и улагати чиме се повећава њихово знање, мотивација, припадност, лојалност фирми и задовољство радом. Све економске политике последњих двадесет година заснивале су се на дискриминаторском односу према домаћој привреди и предузетницима, али и према запосленима, према грађанима Србије и према сиромашнима, насупрот којима су привилегован статус имале стране компаније, банке и инвеститори и узак слој новообогаћене елите, политичара и њихових блиских пословних партнера.

Док партијски заробљене институције не буду ослобођене, док примена закона не буде једнака за све а слободна и фер тржишна утакмица не буде постала правило, а поготово у условима пандемије, домаћа привреда и домаћа привредна друштва и предузетници, поготово она окренута извозу морају постати ПРИОРИТЕТ.

Уговорне обавезе Владе преузете према страним улагачима се морају поштовати. Међутим домаћа привредна друштва и предузетници и њихово оснаживање мора постати приоритет. У условима партијских монопола и повреде правила о лојалној конкуренцији подршка домаћим привредницима и предузетницима неће представљати повреду међународних и домаћих правила о слободном тржишту већ, напротив, њихово стављање у повољнији положај и давање предности производњи домаће робе и услуга за мала и средња предузећа и предузетнике треба да њихов положај оснажи и омогући им равноправно учешће у тржишној утакмици на тржишту које тек треба да се ослободи од партијских монопола.

Ми верујемо да сви облици државне помоћи – субвенције, кредити под повољним условима, издавање гаранција под повољним условима , ослобођење од пореза и од доприноса, продаја и куповина од стране државе по ценама повољнијим од тржишних, као и докапитализација уз приносе ниже од тржишних – треба да буду искоришћени како би се помогло домаћим привредним субјектима, а пре свега онима окренутим извозу.

Ми се залажемо за посебну стимулацију микро и малих предузећа и предузетника који се морају помоћи у свом будућем економском расту. Привредници и предузетници се морају боље повезивати, и задатак државе је да им створи нове могућности и ослободи их препрека. Продор на страна тржишта домаћих привредника и предузетника треба да постане први задатак активне државе. Њена посебна улога је и развој предузетничке културе код грађана Србије и свест да се боље може живети само од свог рада, а не од запослења у јавном сектору, па је предузетничко образовање младих за нас од посебног значаја.

Ми се залажемо за посебну заштиту у првим годинама пословања предузетника, жена предузетника, младих предузетника и предузетничких домаћинстава. Поред заштите домаћег привредника облици државне помоћи треба да буду посебно усмерени у субвенције у неразвијене регионе и пограничне области југа Србије и административне границе са КиМ, а извоз треба да буде субвенционисан свим облицима државне помоћи.
Посебно се залажемо за подршку домаћој привреди заснованој на иновацијама, новим технологијама и ИТ сектору и извозно оријентисаним домаћим франшизним системима.

МЕРЕ
СРБИЈА „ПОРЕСКИ РАЈ ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ“ – ослобађање предузетника од пореза и доприноса у првој години од оснивања ;
ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА И ПОДСТИЦАЈИ ЗА МЛАДЕ ПРЕДУЗЕТНИКЕ, ЖЕНЕ ПРЕДУЗЕТНИЦЕ И ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДОМАЋИНСТВА ;
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПОРЕЗА СВИХ МЛАДИХ ПРЕДУЗЕТНИКА ДО 25 ГОДИНЕ ЖИВОТА;
УКЛАЊАЊЕ БИРОКРАТСКИХ ПРЕПРЕКА ЗА МИКРО, МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА, КАО И ПРЕПРЕКА ЗА РАЗВОЈ ИНОВАТИВНИХ НОВООСНОВАНИХ ПРЕДУЗЕЋА;
ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ И СМАЊЕЊЕ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА НА ЗАРАДЕ КАО ПОДРШКА МАЛОМ БИЗНИСУ ЗА ДОМАЋЕ ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ- пореска ослобођења, субвенције за примену нових технологија и извозних пројеката;;
УКИДАЊЕ ПОРЕЗА НА НАЈМАЊЕ ЗАРАДЕ-МИНИМАЛЦЕ И СМАЊЕЊЕ ДОПРИНОСА НА СВЕ ЗАРАДЕ – растерећење минималних зарада од пореза – а) Повећање неопорезивог цензуса до висине минималне зараде (што ће смањити сиву зону у запошљавању и омогућити повећање потрошње) и б) Смањење пореза и доприноса на зараде са садашњих 67% на 50% бруто зараде до 2030.год., уз драстично смањење сиве економије и избегавање плаћања пореза;
ПОРЕСКА ОСЛОБОЂЕЊА У ПРВИХ ПЕТ ГОДИНА ПОСЛОВАЊА ЗА СВЕ ДОМАЋЕ ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ, КОЈИ НЕМАЈУ ПОВЕЗАНА ПРЕДУЗЕЋА и који запошљавају више од 10 радника;
СРБИЈА „ПОРЕСКИ РАЈ“ ЗА ИНФОРМАТИЧКО И ФРАНШИЗНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО КАО И ЗА РАДНИКЕ НА ИНТЕРНЕТУ (ФРИЛЕНСЕРЕ) – порези и доприноси за рад на интернету (фриленсери) треба да буду смањени и прилагођени њиховом објективном статусу (нема доприноса за незапосленост, ниска пореска стопа од 5% или 10% и висок неопорезовани део) ;
ПОШТОВАЊЕ СВИХ УГОВОРА О СТРАНИМ ДИРЕКТНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА , А ДАЉЕ ПРИВЛАЧЕЊЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИЦИЈА САМО АКО ИСПУЊАВАЈУ УСЛОВЕ – нето девизни прилив који остаје трајно у земљи, ако се ради о технолошко и еколошко квалитетним улагањима и ако у тој области нема домаће компаније;
УЛАГАЊЕ У ИЗГРАДЊУ И РАЗВОЈ ДОМАЋИХ ФРАНШИЗНИХ ПРЕДУЗЕЋА И ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПОРЕЗА ЗА РАЗВОЈ ФРАНШИЗНЕ МРЕЖЕ у земљи и иностранству током прве три године пословања;
ПОРЕСКА СТИМУЛАЦИЈА ИЗВОЗА – већи порез на добит за увозничке компаније, а мањи за извозничке;
ПОДСТИЦАЈИ ЗА ОБНОВУ СТАРИХ ЗАНАТА ПО ФРАНШИЗНОМ МОДЕЛУ- израда ћилима, традиционалних производа, ручно рађених производа, традиционалне прераде здраве хране и др. ;
КАМПАЊА „КУПУЈМО ДОМАЋЕ“ КРОЗ ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ И МЕДИЈЕ, и нови домаћи трговачки бренд „Добро из Србије“;
УВЕСТИ ПРЕДУЗЕТНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ У НАСТАВНЕ ПРОГРАМЕ СВИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА;
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ ТАКСИ ДОМАЋИХ ИНВЕСТИТОРА ИЗ НЕРАЗВИЈЕНИХ И ПОГРАНИЧНИХ ПОДРУЧЈА а производно и извозно оријентисане привреднике и предузетнике из неразвијених и граничних подручја ослободити ПДВ-а за извоз пољопривредних производа, производа од дрвета, производа са географском ознаком порекла, као и производа који су заштићени домаћим правима интелектуалне својине;
ПРОМОВИСАТИ И УЧИНИТИ ШТО ДОСТУПНИЈИМ ДОМАЋИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СВЕ ОБЛИКЕ РЕГИОНАЛНЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ЗА НЕРАЗВИЈЕНЕ ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ – за пословање у неразвијеним деловима, посебно за инвестиције и запошљавање за домаће привредне субјекте;
ПЛАЋАЊЕ ПДВ-А НА ИЗДАТЕ И НАПЛАЋЕНЕ ФАКТУРЕ а не на прокњижене фактуре, док траје криза изазвана пандемијом ;
УКИНУТИ ОДРЕДБУ ИЗ ЧЛ. 4 УРЕДБЕ О КОНТРОЛИ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ КОЈА ЗАБРАЊУЈЕ ДРЖАВНУ ПОМОЋ ЗА ИЗВОЗ за мала и средња предузећа и предузетнике;
ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О ПРЕДУЗЕТНИЦИМА РАДИ ЊИХОВОГ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНОГ ПОЛОЖАЈА И ПОСЕБАН START UP ПАКЕТ СА ПОРЕСКИМ и свим другим олакшицама за новооснована предузећа и предузетнике;
ОСНИВАЊЕ ГАРАНЦИЈСКОГ ФОНДА КОЈИ ЋЕ ПУТЕМ ИЗДАВАЊА ГАРАНЦИЈА КАО КОЛАТЕРАЛА ПОКРИВАТИ РИЗИКЕ КОД ПОСЛОВНИХ БАНАКА ЗА КРЕДИТЕ МИКРО, МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА, а посебно омогућити добијање кредита младим научницима и истраживачима који сарађују са привредом;
ПОВЕЋАЊЕ БРЗИНЕ РЕШАВАЊА ПРИВРЕДНИХ СПОРОВА, и убрзање поступка извршења судских одлука и ефикасан рад државне управе за помоћ и услуге привреди, потпуна Е-управа у свим службама – поступак за привредне субјекте може трајати највише 15 дана;
ПОРЕСКИ СТИМУЛАНСИ НА ИНВЕСТИЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊЕ,ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И ИНОВАЦИЈЕ;
ДРЖАВНУ ПОМОЋ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ УСМЕРИТИ САМО НА ДОМАЋА ПРЕДУЗЕЋА, повећати износ државне помоћи са 1,9% на 3% БДП а контролу државне помоћи учинити потпуно независном и транспарентном, уз учешће ДРИ, специјалног тужилаштва и финансијских инспекција са најширим овлашћењима;
СУБВЕНЦИЈЕ, ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ, ИЗВОЗНЕ ГАРАНЦИЈЕ И СВЕ ДРУГЕ СНАГЕ ДРЖАВЕ У ФУНКЦИЈИ ПОДРШКЕ ЗА ДОМАЋЕГ ПРИВРЕДНИКА И ПОЉОПРИВРЕДНИКА;
СВИ ОБЛИЦИ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ (РЕГИОНАЛНЕ, ХОРИЗОНТАЛНЕ , СЕКТОРСКЕ И ДРЖАВНУ ПОМОЋ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ) ТРЕБА ДА БУДУ ДОСТУПНИ И ТРАНСПАРЕНТНИ ЗА НОВООСНОВАНА МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ И ПОСЕБНО ЗА ПРИВРЕДНЕ СУБЈЕКТЕ КОЈИ СЕ БАВЕ ИНОВАЦИЈАМА;
ПРОМОВИСАТИ И УЧИНИТИ ТРАНСПАРЕНТНИМ ОБЛИКЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ЗА мала и средња предузећа и предузетнике, за истраживање , развој и иновације и за образовање кадрова.
СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБА И КОРУПЦИЈЕ У ЈАВНОЈ ПОТРОШЊИ И БЕСКОМПРОМИСНО ИСКОРЕНИТИ ПАРТИЈСКЕ МОНОПОЛЕ – изменама Закона о јавним набавкама, Закона о контроли државне помоћи и Закона о јавно-приватним партнерствима и концесијама обезбедити ригорозну контролу и максималну транспарентност јавних набавки, јавно-приватних партнерстава, концесија и међудржавних уговора, током читавог поступка спровођења до окончања;
УКИДАЊЕ ПАРТИЈСКИХ МОНОПОЛА, ДРАКОНСКА КАЗНЕНА ПОЛИТИКА ЗА КОРУПЦИЈУ У ЈАВНОЈ ПОТРОШЊИ – ослободити тржиште јавне потрошње (тендере, ЈПП и концесије) за равноправно учешће свих домаћих предузећа и предузетника;
ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА, ПРОФЕСИОНАЛНА УПРАВА И РЕВИЗИЈА ПРЕТХОДНОГ РАДА ФОНДА ЗА РАЗВОЈ, кривична одговорност за злоупотребе – преиспитати све сумњиве кредите и ненаплаћена потраживања;
ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О СТЕЧАЈУ КОЈИМА ТРЕБА ОСНАЖИТИ ПОЛОЖАЈ ПОВЕРИЛАЦА;
УВОЂЕЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ ПОРЕЗА ТОКОМ КРИЗЕ које треба да подстакну или утичу на привредни развој,
ПОСЕБАН ПОВОЉАН И ПРИВИЛЕГОВАН ПОРЕСКИ СТАТУС ИНВЕСТИТОРА ИЗ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ;

Рок за примену: 6 месеци до годину данa

5.6.ЗАШТИТА ДОМАЋЕГ ТРЖИШТА ОД НЕРАВНОТЕЖЕ И ШТЕТЕ КОЈУ СТВАРА ПРЕКОМЕРНИ УВОЗ, ДАМПИНГ И СУБВЕНЦИОНИСАНА РОБА ИЗ УВОЗА

МЕРЕ
СПОЉНОТРГОВИНСКЕ МЕРЕ ОГРАНИЧЕЊА УВОЗА ПРОИЗВОДА КОЈИ НАНОСЕ ШТЕТУ ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ И ПОЉОПРИВРЕДИ, посебно у условима пандемије који представљају промењене околности и „вишу силу“, а ради заштите становништва, производње и привреде, ускладу са чл. чл. XIX и чл. XX Општег споразума о царинама и трговини (ГАТТ), Споразумом о функционисању ЕУ (чл.107) и Споразум о стабилизацији и придруживању ЕЗ и Србије (чл.41.чл.42 и чл.45.)
УВОЂЕЊЕ ПРИВРЕМЕНИХ ЦАРИНА И НЕЦАРИНСКИХ МЕРА НА УВОЗ ПРОИЗВОДА КОЈИ ПРЕТЕ ДА ИЗАЗОВУ ПОРЕМЕЋАЈЕ У ПРОИЗВОДЊИ (на пр. меса чији ће увоз довеси до уништења домаћег сточног фонда и др), или поремећаје у платном билансу земље;
ЈАВНЕ НАБАВКЕ У УСЛОВИМА ПАНДЕМИЈЕ И ПОРЕМЕЋАЈА ПЛАТНОГ БИЛАНСА ЗЕМЉЕ ТРЕБА УРЕДИТИ ТАКО ДА СЕ ЊОМЕ ПРИМАТ ДАЈЕ ДОМАЋОЈ РОБИ И ДОМАЋИМ ПОНУЂАЧИМА;
ВАУЧЕРИ ЗА ДОМАЋУ РОБУ И ХРАНУ ЗА НАЈСИРОМАШНИЈЕ ГРАЂАНЕ – сиромашне породице, незапослене, пензионере са минималним пензијама, самохране родитеље са зарадама испод просечних;
СМАЊЕЊЕ ПДВ-а ЗА ПРИВРЕДНИКЕ И ПРЕДУЗЕТНИКЕ ЗА РОБУ НАМЕЊЕНУ ИЗВОЗУ;
СИСТЕМ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ УСМЕРИТИ НА РАЗВОЈ ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНИХ ИНДУСТРИЈСКИХ ГРАНА.

Рок за примену – 6 месеци

5.7.ЈАЧАЊЕ ПРАВА КОНКУРЕНЦИЈЕ НА ТРЖИШТУ, ЗАШТИТА КОНКУРЕНЦИЈЕ У ЈАВНОЈ ПОТРОШЊИ И ПРАВНА ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА

МЕРЕ
МАКСИМАЛНО ЈАЧАЊЕ ПОЛОЖАЈА И ОВЛАШЋЕЊА КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ КОНКУРЕНЦИЈЕ, обавезно и адекватно медијско извештавање о њеним одлукама, картелима и повредама права конкуренције и појачана казнена политика (кривичне и новчане санкције) за кршење Закона о заштити конкуренције;
ОСНИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИХ ОДЕЉЕЊА УПРАВНОГ СУДА која ће поступати у предметима који се односе на злоупотребу доминантног положаја, рестриктивне споразуме и државну помоћ;
ЧВРСТО И УНАКРСНО ПОВЕЗИВАЊЕ РАДА КОМИСИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ СА ДРИ, КОМИСИЈОМ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА У ЈАВНИМ НАБАВКАМА, КОМИСИЈОМ ЗА ЈПП, КОМИСИЈОМ ЗА КОНТРОЛУ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ И ТУЖИЛАШТВОМ;
НУЛТА ТОЛЕРАНЦИЈА И ДРАКОНСКА КАЗНЕНА ПОЛИТИКА ЗА ЗЛОУПОТРЕБЕ И КОРУПЦИЈУ У ЈАВНОЈ ПОТРОШЊИ – бескомпромисно искорењивање партијских монопола – ослободити тржиште јавне потрошње (тендере, ЈПП и концесије) за равноправно учешће свих домаћих предузећа и предузетника. Изменама Закона о јавним набавкама, Закона о контроли државне помоћи и Закона о јавно-приватним партнерствима и концесијама обезбедити ригорозну контролу и максималну транспарентност јавних набавки, јавно-приватних партнерстава, концесија и међудржавних уговора, током читавог поступка спровођења до окончања;
ИЗМЕНОМ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ПОТРОШАЧА, ДАТИ ВЕЋА ОВЛАШЋЕЊА УДРУЖЕЊИМА ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА, локалне самоуправе морају имати Центре за бесплатну правну помоћ потрошачима, омогућити подизање колективних потрошачких тужби, установити државну Комисију за заштиту потрошача и решавање повреда права потрошача уредити као хитне и јефтине судске судске поступке, ојачати медијацију као начин за решавање потрошачких спорова, пре свега у финансијској сфери;

Рок за примену – 6 месеци

5.8.ОБНОВА ДОМАЋЕ ИНДУСТРИЈЕ – РАЗВОЈ ВИСОКО ТЕХНОЛОШКЕ ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И ТУРИЗМА

Водећа грана материјалне производње, стварања националног богатства и националне привреде је индустрија.

Ми верујемо да је обнова индустрије у Србији неопходна и могућа, а да у томе активна држава мора да има примарну улогу. Обнова домаће индустрије з аоснову мора да има државну Стратегију о обнови и развоју индустрије , а обновљена индустрија мора да се заснива на савременим технологијима, на новим облицима заједничког улагања државе и приватног капитала, и на формама потпуно другачијим од досадашњег концепта државних субвенција код којих држава није стицала имовинска и управљачка права за дате субвенције.

Ми знамо да Србија има јасне могућности у индустрији, новим технологијама, енергетици, као и у услужним индустријама попут саобраћаја и транспорта, туризма као и у културним и креативним индустријама. Нова индустрија ће се створити планском акцијом државе и приватног капитала на тржишним основама заједничког улагања, државно-приватних конзорцијума, као и применом модела контратрговинских споразума – buy-back споразуми и офсет споразуми, који се темеље на економском искоришћавању куповне моћи и контрауслугама извозника у Србију. Развој слободних зона и форме индустријских зона (технолошких паркова) треба да створе индустријске центре изван градова. Нужни услов обнове и развоја индустрије је максимално поштовање заштите животне средине са максималном заштитом од штетних емисија, по узору на скандинавске земље.

Ми знамо да се досадашњи модел субвенционисања страних улагача који доносе у највећем делу инвестиције ниске технолошке вредности, уз огромне износе државних субвенција за свако новоотворено радно место, показао погрешним, Овај модел никада неће довести ни до развоја домаће индустрије а ни до преноса високе технологије у Србију. Као и свакој, и српској привреди су потребне стране инвестиције, али оне подразумевају сигуран правни и пословни амбијент, и другачију форму привлачења инвестиција. Субвенције за страна улагања се могу давати само ако то омогућава висок нето девизни прилив који трајно остаје у земљи, уколико је инвестиција високе технолошке вредности и има висок мултипликатор, и најважније уколико нема домаће компаније на истом тржишту.

Ми сматрамо да су неопходни нови модели изградње и развоја индустрије – реиндустријализације.

Полазимо од претпоставке да све мере државне помоћи за реиндустријализацију могу да се примењују искључиво под условом да пројекти не смеју бити штетни по животну средину. Такође потребно је улагати у домаћу индустрију високе технолошке вредности. Улагање у индустрију омогућиће држава кроз систем државних специјализованих банака (Развојна банка, Привредна и Извозна банка), стварањем модела сарадње са приватним домаћим улагачима (конзорцијуми, индустријски паркови и бај-бек (buy-back) и офсет (offset) ) аранжмaни, као облик финансирања домаћих постројења кроз контратрговинске аранжмане, као и добро одмерена примарна емисија НБС, али и стварање тзв. развојног дела буџета предвиђеног за инвестиције.


Сматрамо да партнерски однос активне државе и њених добро плаћених професионалних менаџера треба да се заснива на двостраном инвестиционом или конзорцијском уговору између државе или локалне самоуправе, са једне стране и домаћег власника капитала, са друге стране, у коме би сваки од партнера, након одређеног броја година, имао право на откуп удела другог партнера, уз максималну заштиту државног капитала и јавног интереса. Залажемо се за развој енергетике у правцу обновљивих извора енергије пре свега сунца, снаге ветра, као и искоришћавање биомасе, уз максималну енергетску ефикасност привреде и домаћинстава. Развој саобраћаја и транспорта уз поштовање мера заштите животне средине и развој туризма у новим условима постпандемије треба да, поред реиндустријализације, постану приоритет српске привреде.


Верујемо да је туризам од посебног значаја за пораст новостворене вредности у Србији, па је јачање конкурентности Србије као туристичке дестинације од највећег значаја. Према индексу туристичке конкурентности Светског економског форума, Србија се налази на зачељу у односу на земље у окружењу и поред Стратегије развоја туризма до 2025.год.

Дигитализација као нова индустријска револуција треба да постане основа за развој нових производа свих грана индустрије, као и за извозно оријентисане компаније које ће освајати нове моделе и нова српска дигитална решења.

МЕРЕ
ИЗРАДА ДРЖАВНЕ СТРАТЕГИЈЕ ОБНОВЕ И РАЗВОЈА ДОМАЋЕ ИНДУСТРИЈЕ – ОНА ТРЕБА ДА БУДЕ УСВОЈЕНА НАКОН ДЕТАЉНЕ И СВЕОБУХВАТНЕ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ И УПОЗНАВАЊА И КОНСЕНЗУСА ЈАВНОСТИ И СТРУЧНЕ ЈАВНОСТИ са детаљним планом, организационим формама, регионима, врстама индустрије, бројем радника, условима запошљавања, техничким и еколошким стандардима, обимом инвестиција државе и партнера и транспарентним условима и правним оквиром за инвестиције домаћих и страних улагача;
ПРЕМЕШТАЊЕ СЕДИШТА МИНИСТАРСТВА ЗА ПРИВРЕДУ (И ИНДУСТРИЈЕ) У НИШ ИЛИ КРАГУЈЕВАЦ;
ОБНОВА И РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ И ИНДУСТРИЈСКА ПОЛИТИКА УЗ УЧЕШЋЕ ДРЖАВЕ (фармацеутска, прехрамбена, машинска индустрија, производња енергије, транспорт и саобраћај, туризам) ;
СВЕ ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ, А ПОСЕБНО ИЗГРАДЊА ИНФРАСТРУКТУРЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ЗОНАМА И ПАРКОВИМА ПРИМАРНО ИЗВОДЕ СРПСКА ГРАЂЕВИНСКА ПРЕДУЗЕЋА;
ПОВЕЗИВАЊЕ РАЗВОЈНИХ, ОБРАЗОВНИХ И ИСТРАЖИВАЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА И ИНДУСТРИЈСКИХ КОМПАНИЈА;
СИСТЕМ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ И ПОРЕСКИХ ПОДСТИЦАЈА УСМЕРИТИ НА РАЗВОЈ ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНИХ ИНДУСТРИЈСКИХ ГРАНА;
ИНОСТРАНИ КРЕДИТИ МОГУ СЕ УЗИМАТИ САМО ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ, НЕ ЗА ПОТРОШЊУ
УЛАГАЊЕ ДРЖАВЕ (ДРЖАВА ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ И ПАРТНЕР ДОМАЋЕГ ПРИВРЕДНИКА) У КВАЛИТЕТНА И ПЕРСПЕКТИВНА ПРЕДУЗЕЋА ПО ПРИНЦИПУ ЗАЈЕДНИЧКИХ УЛАГАЊА (JOINT VENTURE) И ПО ПРИНЦИПУ КОНЗОРЦИЈУМА ;
ПОДСТИЦАТИ ТЗВ. БАЈ-БЕК (BUY-BACK) И ОФСЕТ (OFFSET) АРАНЖМАНЕ код којих се куповина постројења из иностранства финансира тако што инострани продавац индустријског постројења откупљује производе настале производњом у том постројењу, до отплате цене укупне инвестиције (предности су гарантован квалитет производа, обука стручњака, отварање нових раднох места, развијено и сигурно тржиште за извоз, без задуживања и трошења девиза за инвестиције);
РАВНОМЕРАН РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ УЗ ПОШТОВАЊЕ ВЕЛИКИХ РЕГИОНАЛНИХ РАЗЛИКА И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ДО ПОСТИЗАЊА ПУНОГ ЗАПОСЛЕЊА – план обнове индустријских постројења треба да се заснива на економским принципима и ресурсима али и да буде усмерен ка развоју неразвијених региона, уз настроже поштовање принципа заштите животне средине;
ПОСЕБНИ ПРОЈЕКТИ И ПОДРШКЕ ЗА НЕРАЗВИЈЕНЕ РЕГИОНЕ И ДЕОМОГРАФСКИ ИСПРАЖЊЕНА ПОДРУЧЈА;
УЛАГАЊЕ У НЕРАЗВИЈЕНА, УНИШТЕНА И ИСПРАЖЊЕНА ПОДРУЧЈА И РЕГИОНЕ СУ ПРИОРИТЕТ у Стратегији обнове и развоја домаће индустрије путем државних подстицаја;
РЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА ТРЕБА ДА СЕ СПРОВОДИ УПОРЕДО СА ПОЛИТИКОМ РАВНОМЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА и треба да смањи огроман јаз између региона у Србији, а посебно између Београда и остатка Србије, а посебно сиромашног Југа Србије и граничних подручја;
ДОМАЋЕ ИНВЕСТИТОРЕ У НЕРАЗВИЈЕНА И ПОГРАНИЧНА ПОДРУЧЈА, КАО И НА АНДМИНИСТРАТИВНОЈ ГРАНИЦИ СА КИМ ОСЛОБОДИТИ КОМУНАЛНИХ ТАКСИ, А ПРОИЗВОДНЕ ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНЕ ИНДУСТРИЈЕ ОСЛОБОДИТИ ПЛАЋАЊА ПДВ-А за извезене пољопривредне прерађевине, производе од дрвета, производе са географским ознакама порекла, као и за производе заштићене домаћим правима интелектуалне својине и са ознакама „Добро Србије“.
ОСНИВАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ЗОНА И ИЗГРАДЊА ИНДУСТРИЈСКИХ ПАРКОВА са прецизним обавезама државе и приватних инвеститора – у изградњи инфраструктуре, приступних путева и др.
ИНДУСТРИЈСКЕ ЗОНЕ И ПАРКОВИ СЕ ОПРЕМАЈУ ИНФРАСТРУКТУРОМ – то треба да буду хумане индустријске средине , попут градова које чине фабрике, уз поштовање високих еколошких принципа и стандарда;
ОСНОВАТИ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНД ЗА РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈСКИХ ЗОНА – почетна средства обезбеђује држава или локална самоуправа и приватни партнери;
ОБНОВА ДЕВАСТИРАНИХ И ЗАПУШТЕНИХ ФАБРИКА И ПОГОНА У ДРЖАВНОМ ВЛАСНИШТВУ У СВРХУ ОБАВЉАЊА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ, уз посебне мере и олакшице за домаће привреднике и предузетнике (лизинг, заједничко улагање, бај-бек и др.) а око њих ће се развијати индустријске зоне и паркови, пре свега око главних саобраћајних чворишта;
ФИНАНСИРАЊЕ ИНДУСТРИЈСКИХ ЗОНА ВРШИ СЕ ПРЕКО КОНЗОРЦИЈУМА У КОМЕ БИ УЧЕСТВОВАЛИ ДРЖАВА, ЛОКАЛНА САМОУПРАВА, КОМУНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ПРИВАТНИ ДОМАЋИ УЛАГАЧИ;
УПРАВЉАЊЕ ИНДУСТРИЈСКОМ ЗОНОМ БИ СЕ ВРШИЛО ПАРТНЕРСКИ ИЗМЕЂУ ДРЖАВЕ И УЛАГАЧА, а профит би се делио на основу уговора о конзорцијуму , са правом сваког од улагача (државе или приватнох улагача) да након одређеног броја година успешног пословања може да откупи свој удео;
УСЛОВ ЗА СВАКУ ОД ИНДУСТРИЈСКИХ ЗОНА И ПАРКОВА ЈЕ ВИСОКА ТЕХНОЛОГИЈА, И МАКСИМАЛНА ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОБУКА И ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДНИКА уз стимулативне зараде;
ФОРМИРАЊЕ НОВИХ СЛОБОДНИХ ЗОНА, на раскршћима путева, уз посебан систем пореских олакшица за домаћу индустрију намењену извозу;
ПОДСТИЦАЈИ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ЗА ИЗГРАДЊУ СЛОБОДНИХ ЦАРИНСКИХ ЗОНА посебно у неразвијеним регионима Србије;
ФОРМИРАТИ ТИМОВЕ ИЗ ДИЈАСПОРЕ КОЈИ ЋЕ ЛОБИРАТИ И ПРИВЛАЧИТИ СТРАНЕ УЛАГАЧЕ СА САВРЕМЕНИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА КАО ПАРТНЕРЕ У ДРЖАВНОМ КОНЗОРЦИЈУМУ, уз транспарентно награђивање за довођење инвеститора у проценту од улагања и квалитета инвестиције, која би се исплаћивала тек након изградње индустријског постројења;
ПОВЕЋАТИ МОТИВИСАНОСТ ЗА ИЗВОЗ ГОТОВИХ ПРОИЗВОДА ПУТЕМ ПОРЕСКИХ ПОДСТИЦАЈА у односу на извоз сировина из Србије;
ДРЖАВА НЕ МОЖЕ ДА УЛАЖЕ, НИ ДА СУБВЕНЦИОНИШЕ СТРАНА УЛАГАЊА КАО НИ ДА БУДЕ У КОНЗОРЦИЈУМУ ЗА ИНДУСТРИЈУ КОЈИ БИ БИО КОНКУРЕНТАН ВЕЋ ПОСТОЈЕЋОЈ ДОМАЋОЈ ИНДУСТРИЈИ;
ОБЛИЦИ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ЗА РЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈУ биће помоћ за истраживање, развој и за иновације, подстицаји за стицање права индустријске својине, подстицаји за образовање радне снаге за потребе будуће индустријске производње за унајмљивање висококвалификованог особља;
ЕНЕРГЕТИКА – коришћењем обновљивих извора енергије сунца, ветра и биомасе уз субвенције за подизање енергетске ефикасности домаћинстава и привредних постројења;
СВИ НОВОИЗГРАЂЕНИ ЕНЕРГЕТСКИ ОБЈЕКТИ МОРАЈУ ДА БУДУ У СКЛАДУ СА ПРИНЦИПИМА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ;
ИЗГРАДЊА НОВИХ ЕНЕРГЕТСКИХ ПОСТРОЈЕЊА МОРА ДА УКЉУЧИ ОДЛУЧИВАЊЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ ГРУПА И СТАНОВНИШТВА НА ОДРЕЂЕНОМ ПОДРУЧЈУ;
СУБВЕНЦИЈЕ СВАКОМ ГРАЂАНИНУ ЗА ГАСИФИКАЦИЈУ И ТОПЛОТНУ ИЗОЛАЦИЈУ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ У СРБИЈИ – свако породично домаћинство има право на ваучер од 5.000 евра који ће потрошити код домаће компаније у ову сврху;
ПРЕИСПИТАТИ СВЕ ДАТЕ КОНЦЕСИЈЕ НА РУДНИКЕ И ИНДУСТРИЈСКА ПОСТРОЈЕЊА, ПОСЕБНО ОНЕ КОЈЕ ДЕВАСТИРАЈУ ЖИВОТНУ ОКОЛИНУ И СВЕ НЕЗАКОНИТЕ ПРЕНОСЕ И СУМЊИВЕ ТРАНСАКЦИЈЕ ПОВРАТИТИ У ДРЖАВНО ВЛАСНИШТВО (на пример рудник Леце у Медвеђи, рудник ониксау Сијаринској бањи и др..)
ТУРИЗАМ – СРБИЈА МОРА ПОСТАТИ ВИДЉИВА И ПРЕПОЗНАТЉИВА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА а туризам треба да постане државни приоритет и неодвојив од заштите животне средине;
ИЗГРАДЊА ТУРИСТИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – објеката, путева и локалних путева до дестинација, бициклистичких стаза, музеја, уређење плажа, уређење атракција (нпр. тематски паркови, адреналин садржаји и сл) и квалитетне услуге како би туризам као грана најпогођенија пандемијом опстао и пружао иновативне, квалитетне и атрактивне услуге са циљем да домаћи туризам расте, а да се Србија припреми да након кризе постане најатрактивнија за стране туристе;
УЛАГАЊЕ У ТУРИСТИЧКИ МАРКЕТИНГ – природна богатства, авантуре, спорт, култура и наслеђе како би се Србија припремила да након пандемије буде зелена, активна и здрава дестинација за врхунска искуства за која ће туристи платити највишу цену;
ПОДРШКА ТУРИСТИЧКИМ АГЕНЦИЈАМА У ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ ЗА ПРИХВАТ ТУРИСТА,и развој online резервационих система;
НАЦИОНАЛНО БРЕНДИРАЊЕ СРБИЈЕ – стварање националног туристичког логотипа у који ће бити уграђен национални симбол, специфичан и препознатљив ;
СМАЊЕЊЕ СТОПЕ ПДВ-А (СА ПОСТОЈЕЋИХ 20% НА ПРЕДЛОЖЕНИХ 10%) НА ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО У ЦЕЛИНИ;
ЗАМЕНИТИ СИСТЕМ ВАУЧЕРА СИСТЕМОМ ПЛАТНИХ КАРТИЦА ЗА ПОТРОШЊУ У ДОМАЋИМ УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА смештаја, исхране и пића како би се подстакао домаћи туризам;
СТВАРАЊЕ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА ОД ПРОДАЈЕ, ЗАКУПА ИЛИ КОНЦЕСИЈА У СКЛАДУ СА ЈАВНИМ ИНТЕРЕСОМ, НЕУПОТРЕБЉЕНИХ ОБЈЕКАТА У ДРЖАВНОМ ВЛАСНИШТВУ – хотела, луксузних вила, туристичких објеката јавних предузећа, скијалишта и др, док средства од закупа и концесија бања треба да иду у Пензиони фонд;
ИЗГРАДИТИ И ОМОГУЋИТИ ИСКОРИШЋАВАЊЕ КУЛТУРНИХ И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА ЗА РАЗВОЈ РАЗЛИЧИТИХ ОБЛИКА ТУРИЗМА – пре свега туризма градова, кутлурног и спортског туризма, верског туризма, планинског туризма; здравственог туризма, бањски туризам spa&wellness у бањама, сеоски туризам; туризам културно наслеђа, авантуристички туризам и др. ;
СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА ПРИЛАГОДИТИ ТУРИЗМУ И УГОСТИТЕЉСТВУ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ СТАНДАРДИМА и покрити равномерно Србију системом средњих школа за туризам и хотелијерство;
ИСКЉУЧИВО ОДРЖИВА ГРАДЊА ТУРИСТИЧКИХ ОБЈЕКАТА У ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈИМА ПРИРОДЕ У СКЛАДУ СА ПРИРОДНИМ ОКРУЖЕЊЕМ И ТРАДИЦИЈОМ- у заштићеним природним подручјима, националним парковима и парковима природе (Тара, Голија, Мокра гора, Фрушка гора, Стара планина и др.) најстроже кривично санкционисати сваку дивљу градњу, а градњу објеката дозволити искључиво у традиционалом стилу, по унапред познатим архитектонским решењима, туристички објекти уклопљени у околину и у складу са заштитом природе, туристичке комплексе градити као заокружена туристичка насеља уклопљена у амбијент и у традицију подручја;
ЗАБРАНИТИ ПРЕТЕРАНУ ГРАДЊУ И БЕТОНИЗАЦИЈУ ПОЗНАТИХ ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈа- пример девастираних туристичких одредишта Копаоника и Златибора не сме се поновити ;
ПРОМОЦИЈА И ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА СТАРИХ ГРАДОВА, АНТИЧКИХ НАСЕЉА КАО И ПРАИСТОРИЈСКИХ НАСЕЉА И МАНАСТИРСКИХ КОНАКА (Рајачке пимнице, манастири Овчар бање, напуштена села Старе и Суве планине и др);
ИЗГРАДЊА ПУТНЕ И КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ КАКО БИ ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА ТРАЈАЛА ЧИТАВЕ ГОДИНЕ;
ДРЖАВНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ОБНОВУ ФАСАДА СТАРИХ ГРАЂЕВИНА У ЦЕНТРУ ГРАДОВА БЕЗ ОБЗИРА НА ВЛАСНИШТВО;
ЂАЧКЕ ЕКСУРЗИЈЕ МОРАЈУ БИТИ СИСТЕМСКИ, КВАЛИТЕТНО И НАЈЈЕФТИНИЈЕ РЕШЕНЕ РАДИ ОБИЛАСКА НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ДОМАЋИХ ПРИРОДНИХ КУЛТУРНИХ И ВЕРСКИХ ДЕСТИНАЦИЈА, како би се код деце и омладине развила патриотска свест и осећања националног достојанства.

Рок за примену – 3 године

5.9.ПОМОЋ ДОМАЋИМ ИЗВОЗНИЦИМА И АКТИВНА ИЗВОЗНА ПОЛИТИКА

МЕРЕ
Извоз мора бити повећан како би се смањио спољни дефицит и отплаћивао јавни дуг.
Ми верујемо да извоз мора бити повећан путем пореске стимулације извозника, путем мера државне помоћи , а забрана државне помоћи намењене извозу се мора укинути, путем контратрговинске политике и промоцијом развоја домаћег и увоза страних квалитетних и проверених франшизних система.
МЕРАМА ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ПРОМОВИСАТИ ИЗВОЗ РОБЕ И УСЛУГА ИЗ ЗЕМЉЕ – смањити ПДВ за извоз, краткорочно осигурање извозних кредита, гаранције за извоз, ослобођење од доприноса за извознике и друге мере , куповина извозних производа вишег степена обраде од стране државе ради извоза;
ОТВАРАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ ЦЕНТАРА (ЈАВНА ДРЖАВНА СКЛАДИШТА) ЗА ОРГАНИЗОВАН ОТКУП И СКЛАДИШТЕЊЕ ВОЋА, ПОВРЋА, ШУМСКИХ ПЛОДОВА, ЛЕКОВИТОГ БИЉА и др.) као и погона за прераду воћа и поврћа, у државном власништву или по задружним принципима;
ВЕЗИВАЊЕ УВОЗА ЗА ИЗВОЗ КРОЗ КОНТРАТРГОВИНСКЕ АРАНЖМАНЕ – countertrade, buy-back, offset контратрговински аранжмани којима се износ девиза из земље повезује са уносом девиза кроз обавезну контракуповину српске робе од стране извозника у Србију. Примена контратрговинске политике којом се увоз робе у земљу повезује са обавезним извозом производа из Србије, са листе производа Министарства (тзв. контракуповински аранжмани) као и обавезом страног носиоца извоза у Србију да одређени проценат вредности робе извезене у Србију мора да врати – да уложи у инфраструктурне објекте у земљи (офсет аранжмани – на пр. улагање у одређеном проценту од плаћене вредности увоза у путеве, комуналну инфраструктуру, изградња фабрика у Србији, улагање у бање, у туристичка насеља, у заштиту животне средине, у управљање отпадом и др). Кина је захваљујући контратрговинским аранжманима са извозницима у Кину, поготову у систему јавних набавки, и уговорним преузимањем интелектуалне својине и технологије својих страних инвеститора успела да обезбеди свој привредни раст и огроман ниво технолошког развоја и конкурентности.
РАЗВОЈ И ПРОМОЦИЈА ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНИХ ФРАНШИЗНИХ СИСТЕМА, где домаће предузеће прави франшизну мрежу идентичних а правно независних пословних јединица које користе његов успешан модел и концепт пословања под истим брендом, пословним именом и пословним идентитетомпод визуелним идентитетом;
ДЕСТИМУЛАЦИЈА УВОЗА КРОЗ ДОДАТНЕ ЦАРИНЕ, НЕЦАРИНСКЕ БАРИЈЕРЕ И КОНТРАТРГОВИНСКЕ АРАНЖМАНЕ, посебно уколико се иста роба производи у земљи (пољопривредни и индустријски производи).

Рок за примену – 6 месеци

5.10.РАВНОМЕРАН РЕГИОНАЛНИ ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ЗАБРАНА ДАЉЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СТРАТЕШКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА – ПРИРОДНИХ МОНОПОЛА-енергетике, телекомуникација, пољопривредног земљишта и воде

МЕРЕ
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПОРЕЗА НА ДОБИТ ТОКОМ ПРВИХ ПЕТ ГОДИНА КАО И ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ ТАКСИ ЗА УЛАГАЊА ДОМАЋИХ ПРИВРЕДНИКА И ПРЕУЗЕТНИКА У НЕРАЗВИЈЕНА ПОДРУЧЈА;
ПРОМОВИСАТИ И УЧИНИТИ ШТО ДОСТУПНИЈИМ ДОМАЋИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СВЕ ОБЛИКЕ РЕГИОНАЛНЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ЗА НЕРАЗВИЈЕНЕ ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ – за пословање у неразвијеним деловима, посебно за инвестиције и запошљавање за домаће привредне субјекте;
ЗАБРАЊУЈЕ СЕ ПРИВАТИЗАЦИЈА СТРАТЕШКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА КОЈИ ПРЕДСТАВАЈУ ПРИРОДНЕ МОНОПОЛЕ – у области енергетике – Електропривреда Србије и Електромреже Србије, телекомуникације – ТЕЛЕКОМ; поновна забрана продаје пољопривредног земљишта, и забрана продаје извора воде и водопривредних предузећа уз обавезно професионално управљање овим ресурсима.
ПРИВАТИЗАЦИЈА, ЈАВНО-ПРИВАТНА ПАРТНЕРСТВА И КОНЦЕСИЈЕ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ И АВИО-САОБРАЋАЈУ – продаја ЕР Србија и давање железнице у концесију , а свим запосленима исплаћивати пуне плате до одласка у пензију – то би за пореске обвезнике било јефтиније а истовремено би се тиме ослободило стотине милиона евра државне помоћи који се сваке године дају Железници и ЕР Србији.
УВОЂЕЊЕ ТАКСЕ ОД 10 ЕВРА ЗА СВАКИ АВИОНСКИ ЛЕТ КОЈА БИ ИШЛА У ФОНД ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ;
У НЕРАЗВИЈЕНИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ ОМОГУЋИТИ НАШИМ ПОВРАТНИЦИМА ИЗ ДИЈАСПОРЕ ИЛИ СРБИМА ИЗ РЕГИОНА ДА МОГУ ДА УЛАЖУ У ИЗГРАДЊУ ИНДУСТРИЈСКИХ ПОСТРОЈЕЊА И ИЗГРАДЊУ ПОРОДИЧНИХ КУЋА БЕЗ ПЛАЋАЊА ПОРЕЗА на пренос власништва , као и да грађевински материјал за постројење и стамбену кућу могу куповати без ПДВ-а, с тим да се индустријско постројење и породична кућа не могу отуђити наредних 10 година;
У НАПУШТЕНИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ И ПОГОТОВУ У ПОГРАНИЧНИМ ПОДРУЧЈИМА ЈУГА СРБИЈЕ И НА АДМИНИСТРАТИВНОЈ ГРАНИЦИ СА КИМ СВЕ ДОМАЋЕ УЛАГАЧЕ У ИНДУСТРИЈСКА ПОСТРОЈЕЊА И ПОВРАТНИКЕ ОСЛОБОДИТИ ОД ПОРЕЗА на пренос власништва земљишта, од плаћања комуналних и других трошкова и плаћања ПДВ на грађевински материјал и на намештај , с тим да се изграђени објекти не могу отуђити у периоду од 10 година.

Рок за примену – 6 месеци до 1 године

5.11.ПРОМОЦИЈА ЗНАЊА, ОБРАЗОВАЊА И ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ И УЛАГАЊЕ У ЉУДЕ, ИСТРАЖИВАЊА, РАЗВОЈ И ИНОВАЦИЈЕ

МЕРЕ
ОБРАЗОВАЊЕ И КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА ТРЕБА ДА ПОСТАНЕ ДРЖАВНИ ПРИОРИТЕТ – елиминација неписмености, функционалне неписмености и информатичке неписмености;
УЛАГАЊЕ У ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ ТРЕБА ДА ДОСТИГНЕ 2% БДП (САДА ИЗНОСИ 0,89%) А ДО 2030. ГОД.СРБИЈА МОРА ДА УЛАЖЕ И 3% БДП У ИНОВАЦИЈЕ, ИСТРАЖИВАЊЕ И РАЗВОЈ;
УЛАГАЋЕМО У ЉУДЕ И ЊИХОВО ОБРАЗОВАЊЕ – повећаћемо број младих истраживача, увешћемо једноставне поступке за укључивање младих српских научника школованих у иностранству на универзитете и научне институте;
СТИМУЛАЦИЈЕ ЗА ПОВРАТАК СТРУЧЊАКА ИЗ ИНОСТРАНСТВА ;
ПОВЕЗАЋАМО ИСТРАЖИВАЧКЕ И УНИВЕРЗИТЕТЕ ЦЕНТРЕ СА ПРИВРЕДНИЦИМА, ПРЕДУЗЕТНИЦИМА И СТРАНИМ ИНВЕСТИТОРИМА;
ОБРАЗОВАЊЕ КАДРОВА ЗА РАД У ПРИВРЕДИ И СВИМ ВРСТАМА ИНДУСТРИЈЕ, ПРЕДУЗЕТНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ У СВИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА И ОБНОВА СТАРИХ И ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА КРОЗ ОБУКУ МЛАДИХ КАДРОВА;
СТИМУЛИСАЋЕМО ПРОНАЛАЗАШТВО И УВЕСТИ БЕСПЛАТНУ ЗАШТИТУ ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ И ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ У ПРВИХ ДЕСЕТ ГОДИНА;
ДАВАЋЕМО ПОДСТИЦАЈЕ ЗА ПРИМЕНУ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА, нових и еколошких производа;
ДАВАЋЕМО ПОДСТИЦАЈЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ, ИЗВОЗ, И ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ;
ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ УСМЕРАВАЋЕМО НА ОБЛАСТИ У КОЈИМА СЕ ЗАПОШЉАВАЈУ ДОМАЋИ РЕСУРСИ, посебно знање и стимулисати реинвестирање и примену најновијих технологија;
РАЗВИЋЕМО ПОЉОПРИВРЕДУ И ПРЕХРАМБЕНУ ИНДУСТРИЈУ;
УЛАГАЋЕМО У ПРОИЗВОДЕ СА ГЕОГРАФСКОМ ОЗНАКОМ ПОРЕКЛА И У ДОМАЋЕ ИЗВОЗНЕ ФРАНШИЗНЕ СИСТЕМЕ;
РАЗВИЋЕМО ТРЖИШТЕ ДИГИТАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ И УСЛУГА;
ИЗГРАДИЋЕМО ПОВРАТНИЧКО СЕЛО ЗА НАШЕ ДРЖАВЉАНЕ ИЗ ДИЈАСПОРЕ, и олакшаћемо могућност за самоодржив живот на селу оном делу урбаног становништва које жели да на селу живи и ради.

Рок за примену – 6 месеци до 1 године

 


ПРОМЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ ЕКОНОМСКОГ СИСТЕМА У СИСТЕМ ПАМЕТНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ЈЕ НАЈВИШИ ОБЛИК ЕКОНОМСКОГ ПАТРИОТИЗМА.
ЦИЉ ЕКОНОМСКОГ ПАТРИОТИЗМА ЈЕ БЛАГОСТАЊЕ ГРАЂАНА СРБИЈЕ.

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: