Програм Српског покрета Двери
Полазећи од државне традиције српског народа и његовог историјског права на АП Косово и Метохија као саставном делу територије Републике Србије,
Имајући у виду да је АП Косово и Метохија историјски, државотворни, духовни и културни стожер Републике Србије и њених грађана,
Будући да након нелегалне и нелегитимне агресије НАТО на СРЈ као правне претходнице Републике Србије и окупације дела њене државне територије, највиши национални и државни циљ Републике Србије представља физички повратак њених државних органа и институција на територију АП Косово и Метохија,
Нарочито увиђајући чињеницу да без физичког повратка државних органа Републике Србије на територију АП Косово и Метохија није могуће спровести уставну норму о јединственом правном поретку који важи на целокупној територији Републике Србије, укључујући и АП Косово и Метохија,
Ослањајући се на обавезујућу садржину међународних аката, и то Протокола о разграничењу између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије и Републике Албаније односно Краљевине Албаније од 1926. године, Конвенције о одржавању и обнављању граничних каменова, малих пирамида и кочева на граници од 1929. године, Повеље УН, Хелсиншког завршног акта, Резолуције 1244 СБ УН, као и Устава Републике Србије као највишег општег правног акта у унутрашњем правном поретку,
Нарочито следећи дух Устава Републике Србије, несумњиво дефинисан садржином преамбуле којом је констатовано да је АП Косово и Метохија саставни део Републике Србије, а да сви државни органи имају уставну обавезу да заступају и штите државне интересе Републике Србије на АП Косово и Метохија у свим унутрашњим и спољним политичким односима,
Уважавајући принципијелан и недвосмислен став Српске православне цркве да државна власт Србије не сме никада да да своју сагласност на отуђење АП Косово и Метохија, јер оно што се силом узме, то се и врати, али оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено,
Препознајући недвосмислену вољу грађана Републике Србије којом се одбацује једнострано и противправно отцепљење АП Косово и Метохија од Републике Србије,
На основу одредбе чл. 99. ст. 1. тач. 7. Устава и чл. 8. ст. 1. Закона о Народној скупштини,
Народна скупштина Републике Србије, на седници одржаној дана ……………… 2017. године, донела је
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
I УСТАВНИ ОСНОВ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ
Уставни основ за доношење ове резолуције садржан је у одредби чл. 99. ст. 1. тач.7. Устава Републике Србије, којим је прописано да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије, као и у чл. 8. ст. 1. Закона о Народној скупштини, којим је, између осталог, прописано да Народна скупштина доноси резолуције.
II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ
Полазећи од међународног јавног права и конкретних међународноправних аката садржаних у тексту предложене резолуције, те следом уставне обавезе из уставне преамбуле и уставних норми о целовитости и недељивости територије Републике Србије, укључујући и територију АП Косово и Метохија која је тренутно под мешовитом окупацијом НАТО, ЕУ и илегалних органа у Приштини, а имајући у виду и уставну норму о јединственом правном поретку, неопходно је да Народна скупштина Републике Србије коначно заузме суверенистички политички став о даљим корацима у борби за очување АП Косово и Метохија у саставу Републике Србије. Имајући у виду појмовно одређење и природу резолуције као акта који Народна скупштина може донети, а којим се заузима одређени став и саопштава важна политичка одлука, подносилац захтева да Народна скупштина предложеном резолуцијом као представничко тело интервенише и преузме активнију улогу у одбрани државне идеје о Косову и Метохији као историјском, државном и духовном срцу Републике Србије. До сада је Народна скупштина поступала као неми посматрач противправног поступања извршне власти у Бриселу, а усвајањем предложене резолуције има историјску прилику да ствари сагледа са искључиво српског становишта и у искључиво српском националном и државном интересу.
То подразумева апсолутни раскид са досадашњом велеиздајничком политиком постепеног признавања независности тзв. Косова, проглашене од стране илегалних органа у Приштини, а кроз дијалог и посредовање ЕУ у Бриселу, јер су имплементацијом ових споразума на груб начин угрожене територијална целовитост и уставни поредак Републике Србије. Наиме, низом писаних и усмених споразума закључених у Бриселу, а нарочито њиховом постепеном имплементацијом, важећи Устав Републике Србије је на неуставан начин измењен. Стога се питање АП Косово и Метохија мора вратити у одговарајуће међународне оквире – искључиво формат УН, као и у уставне оквире, имајући у виду да је писани устав претпоставка владавине права.
Почев од 2000. године, примећено је одсуство воље да се на легитимним и легалним основама сачува АП Косово и Метохија у саставу Републике Србије. Све власти су се декларативно залагале за Косово и Метохију у саставу Србије, али ниједна власт није до краја инсистирала на потпуном спровођењу Резолуције 1244 СБ УН. Томе су погодовале и европске интеграције и под притиском истих низ погрешних потеза свих који су вршили власт, будући да европске интеграције имају једну константу у случају Србије: што је Србија ближа ЕУ, то је АП Косово и Метохија све даље од Србије.
Предложеном резолуцијом и заузетим ставовима се поништавају ефекти и последице политике коју су поводом косметског проблема спроводиле све власти почев од 2000. године па све до данас. Примера ради, резолуцијом се на несумњив начин констатује окупација дела државне територије што искључује могућност легализације и легитимизације актуелног стања које почива на тероризму, сепаратизму и агресији. На неправу се не може засновати право, па је проглашење окупације најлегитимнији и најцелисходнији потез. Затим, захтева се потпуни прекид комуникације и разговора између наших државних органа и носилаца државне власти са представницима приштинских илегалних органа у Бриселу, уз поништај писаних и усмених споразума који су у тим приликама постизани. Пратећу последицу поништаја ових споразума представља и иступање свих српских организација и појединаца који на било који начин учествују у раду илегалних органа у Приштини. Предложено је да Влада предузме све мере и радње на физичком повратку српског особља на територију АП Косово и Метохија, све у складу са Резолуцијом 1244 Сб УН. Ово се нарочито односи на особље које ће одржавати непосредну везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством, обележавати/чистити минска поља, одржавати присуство на местима српске културне баштине и на главним граничним прелазима.Такође, посебна пажња се посвећује повратку расељених Срба и других грађана неалбанске националности, као и заштити имовинских интереса Републике Србије, будући да је узурпирана вредна државна имовина. Захтева се и активнија дипломатска и медијска акција ради упознавања међународне јавности о етничком чишћењу које се спроводи над Србима са Косова и Метохије у последњих 150 година.
Ова резолуција предвиђа оснивање Mинистарства за АП Косово и Метохија, а које министарство би требало да обавља послове државне управе који се односе на: функционисање институција Републике Србије на територији АП Косово и Метохија, образовање, здравство, социјалну политику, културу, инфраструктуру, систем локалне самоуправе и телекомуникације у српским подручјима на територији АП Косово и Метохија, избор и именовања органа управљања и руковођења у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе и инфраструктуре у установама, предузећима и другим правним лицима на територији АП Косово и Метохија у складу са законима који регулишу те области и уз прибављену сагласност надлежних министарстава, функционисање и рад Српске православне цркве, обнову и заштиту духовног и културног наслеђа на територији АП Косово и Метохија, финансијску, правну, техничку и кадровску помоћ у свим областима значајним за Србе и друге неалбанске заједнице на територији АП Косово и Метохија, сарадњу са Комесаријатом за избеглице и миграције у делу који се односи на интерно расељена лица са АП Косово и Метохија, спровођење државне политике заштите територијалног интегритета Републике Србије, сарадњу са цивилном и војном мисијом Уједињених нација на АП Косово и Метохија (УНМИК и КФОР) на основу Резолуције Савета безбедности број 1244.
Ова резолуција је први акт који се позива и на међународне уговоре о разграничењу између правних претходница Републике Србије са Албанијом, што је несумњив аргумент који иде у прилог тврдњи да је АП Косово и Метохија део Републике Србије која се граничи са Албанијом. Такође, ова резолуција је акт опредељења Народне скупштине Републике Србије да се борба за очување АП Косово и Метохија измести из формата бриселске бирократије која функционише на принципима условљавања тзв. европског пута Србије њеним повлачењем са територије АП Косово и Метохија.
© 2022. Српски покрет Двери