Медији и информисанје

Програм Српског покрета Двери

ОПШТИ ОКВИР – СТАЊЕ

Слободни медији су један од најважнијих предуслова и гаранта за слободу и демократију једног друштва. Право сваког грађанина је да буде истинито, потпуно и благовремено информисан о питањима од јавног значаја, чиме се постиже и утицај медија на демократију. Улога државе је да кроз институције створи правну регулативу и обезбеди њену примену, као и да има пресудну улогу у обезбеђивању функционисања правног система у циљу јачања демократичности друштва. Демократичност друштва (чл.1 Устава РС) се огледа и у размени мишљења, јавним расправама о горућим питањима за друштво, а да би до тога дошло грађани треба да имају подједнако право, али и приступ медијским услугама.

Данас када су угрожена права грађана Србије на слободно, независно и непристрасно информисање, од изузетне је важности да медији постану јавни форуми на којима би се расправљало о најважнијим политичким и другим темама.

Иако постоји читав сет закона, пре свих Закон о јавном информисању и медијима, као и Закон о електронским медијима из 2014. године који обавезује медије да пружају истините, објективне, потпуне и правовремене информације, затим Закон о јавним медијским сервисима из 2014. године, као и нова Стратегија развоја система јавног информисања (2020–2025. године), са чијем доношењем се каснило три године и у којој је изнет скуп неостварених петогодишњих циљева из претходне Стратегија развоја система јавног информисања 2011-2016.године, који су у новој Стратегији поновљени, они су неоствариви са оваквим схватањем и односом власти према медијима и информисању. Сви поменути закони и Стратегија развоја система јавног информисања, требало би да омогуће медијски плурализам и слободу медија, ипак стање у медијима, како то показују бројна истраживања, никада није било горе.

Годинама су најављиване броје реформе медијског система, али ниједна није доследно спроведена, нити је омогућила потпуну аутономију медија чији би рад био у јавном интересу . Стратегијом развоја система јавног информисања (2011-2016. године) било је предвиђено оснивање шест регионалних јавних медијских сервиса, што није реализовано.Медијски систем превише зависи од власти и политичке воље и само делимично служи демократизацији друштва у целини. Власт доживљава медије као средство којим може да врши утицај на јавност како би тиме обезбедила што већу подршку грађана за своје политике.

Према подацима Агенције за привредне регистре данас у Србији званично постоји 2.599 медија. Највише је штампаних медија 937, затим интернет портала којих је 751. У АПР-у су регистроване и 224 телевизије и 333 радио станице. У априлу 2013. године званично је било регистровано 1196 медија, а тај број се повећао за више од дупло за седам година, а да прави власници великог броја медија нису познати. Сви показатељи медијских слобода бележе сталан пад од 2015. године. Ово истичу и међународне политичке и друге институције (Општи индекс Слобода у свету – Freedom in the World, Савет Европе, Европски парламент, Европска комисија) које редовно прате и рангирају развој медијских слобода у свету. На листи међународне организације Репортери без граница (Reporters without Borders), Србија је имала највећи пад у 2018. години у слободи медија и то за чак 14 места.
Општи је став да у медијима нема јавне критике, различити ставови могу ограничено да се чују, јер неколико приватних медијских кућа не представљају ефикасну противтежу због ограничене покривености, а медији који нису под утицајем власти, често се третирају као политички противници. Овакво стање омогућавају недовољно активне државне институције (РЕМ, Агенција за борбу против корупције, Министарство културе и информисања, Одбор за културу и информисање Народне скупштине Републике Србије, руководство РТС и РТВ, Повереник за равноправност) које не раде у складу са својим овлашћењима, а у циљу промене оваквог медијског амбијента. Оваквим стањем у медијима спречава се слободно формирање јавног мњења и без обзира на доношење великог броја медијских закона који промовишу и гарантују медијске слободе, медији никада нису били мање слободни.

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА

1.Положај и рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

Једна од најважнијих улога Регулаторног тела јесте заштита јавног интереса у области јавног информисања. Бројни су показатељи да је РЕМ изневерио управо ову, своју најважнију улогу. Необављањем послова из своје надлежности, од спровођења контроле рада медијских сервиса до неизрицања мера за програмске садржаје који штете јавном интересу, РЕМ је директно одговоран за креирање оваквог стања у медијима.
Регулатор према пружаоцима медијских услуга може изрицати одређене казнене мере сходно члановима од 28 до 32 Закона о електронским медијима. Тако сходно члану 28 овог Закона, Регулатор може да изрекне опомену, упозорење, привремену забрану емитовања програма и одузимање дозволе за емитовање. РЕМ није или је врло ретко, користио мере за кажњавање које су му на располгању и изрицао санкције за медијске прекршаје и злоупотребе, а и када су изирицане ови прекршаји се након тога нису смањивали.
Независност Савета РЕМ-а од кључног је значаја за независност јавних медијских сервиса и она је формално успостављена, али није примењена. Приметна је и могућност политичког утицаја приликом избора чланова Савета РЕМ-а, услед недовољно прецизираних критеријума за избор чланова, где би један од њих морао бити јавно залагање за поштовање и заштиту слободе изражавања.
Влада је донела нову Стратегију развоја система јавног информисања за период 2020 – 2025. године и направила осврт на исту Стратегију за период 2011-2016. годину и за циљеве за које је било могуће дати оцену напретка закључила „да у великој мери нису остварени или су делимично остварени“. У истом документу наводи се и да „Чланове управних одбора јавних медијских сервиса бира и разрешава РЕМ (Савет РЕМ-а), чију независност један део јавности сматра дискутабилном, а постојање недовољног поверења једног дела јавности у независност РЕМ-а посредно утиче и на поверење у независност чланова УО, а онда и на поверење у избор директора кога бира УО“. Медијским реформама и стратегијама није омогућена суштинска аутономија медија и нису створени медији који раде у јавном интересу.

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

У Србији, по Закону о јавним медијским сервисима, постоје два јавна медијска сервиса – републички (Радио телевизија Србије – РТС) и покрајински (Радио телевизија Војводине – РТВ).
Сам Закон о јавним медијским сервисима, у члану 2, став 1, јасно каже: „Јавни медијски сервис је независан и самосталан правни субјект који, обављањем своје основне делатности, омогућава остваривање јавног интереса у области јавног информисања“. Даље, у истом закону, у члану 3, став 1 и 2, пише: „Основна делатност јавног медијског сервиса у функцији је остваривања јавног интереса дефинисаног овим законом, а подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других који су од јавног интереса за грађане, а који за циљ имају остваривање људских права и слобода, размену идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања, као и очување националног идентитета српског народа и националних мањина, као и пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга и објављивање електронских издања као услуга од јавног интереса. Поред делатности из става 1 овог члана јавни медијски сервис може обављати и комерцијалну делатност, којом се не сме угрозити обављање основне делатности“.
Већ по овим, уводним члановима закона видљиво је да се јавни медијски сервиси, а поготово РТС, не придржавају закона и да у њиховим програмским садржајима нема, или готово минимално има, остваривања јавног интереса у области јавног информисања, размене идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања…
Непридржавање закона је нарочито видљиво кроз члан 7. Закона о јавним медијским сервисима чији први део гласи: „Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, је: 1) истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе“. Насупрот томе, очигледна је присутност, пре свега у информативним емисијама, представника власти и њихов готово монополски статус у односу на представнике опозиције. На тај начин, онемогућено је слободно формирање мишљења грађана Србије.
Како су РТС и РТВ носиоци не само националне фреквенције као јавног добра, већ су и јавни медијски сервиси у Србији, то је њихова улога у објективној информисаности грађана највећа. У прилог тој тези говори чињеница да свако домаћинство у Србији, без разлике, плаћа ТВ претплату за РТС.

3.Финансирање медија

Проблеми финансирања и утицаја на медије су вишеструки. Оно што је најуочљивије је да власт контролише медије од републичког до локалног нивоа на различите начине: од субвенционисања оних медија за које сматрају да су подобни и то кроз различите пројекте који најчешће служе само као параван, до рекламирања јавних предузећа на медијима које власт сматра подобним. Све то отвара простор за притиске у смеру медијског извештавања, као и на сам садржај одређених програма на медијима, али и утицаја на саме новинаре.
Државно финансирање медија има различите моделе и они су, у највећем броју случајева, веома добро скривени и нису везани за директно давање новца из буџета, већ кроз разне конкурсне медијске пројекте, оглашавање јавних предузећа, рекламирање државних пројеката… Оваквим видом државног финансирања медија веома лако се долази до ситуација да медији који се финансирају на овакав начин, буду под директним или индиректним притиском од стране политичара на власти или владајуће странке, у смислу креирања позитивног имиџа и слике у јавности истих. Ово води у аутоцензуру, јер до финансијских средстава се долази далеко лакше преко, за државу, „корисних информација”.
Са друге стране, медији који су критички настројени према власти немају овакве привилигеје, што аутоматски значи и да су у финансијски неравноправном положају у односу на медије које држава финансира.
Анализа претходне Стратегија система јавног информисања (2011-2016. године) јасно је показала да извештаји о различитим елементима пројектног суфинансирања указују на проблемe у: 1) нетранспарентности конкурса, 2) прописивању дискриминаторних услова, 3) неадекватном систему надзора, 4) недостатку евалуације квалитета суфинансираних садржаја. Иако данас постоји Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који је допуњиван неколико пута и даље су актуелни бројни горе поменути проблеми. Још један од њих је и жалбени поступак који у суштини, према поменутом Правилнику не постоји.
Сви наведени проблеми су последице досадашњег суфинансирања медијских пројеката који су требали бити у општедруштвеном и јавном интересу. Уместо тога, а услед политичких утицаја на комисије које додељују ова средства, новац намењен за пројектно суфинансирање у највећем броју случајева, одлази медијима под контролом владајућих странака. Производ такве расподеле је био медијски садржај у функцији интереса странака или појединаца на власти, а не у општедруштвеном и јавном интересу.
ЛОКАЛНИ МЕДИЈИ
Од 2016. године када је завршен поступак приватизације локалних медија који су били у власништву државе, финансирање истих се највећим делом одвија преко јавних конкурсних суфинансирања пројеката, а све услед опште лошег финансијског стања у држави који им онемогућава другачије приливе новца кроз рекламе. Како је поменутом приватизацијом већина ових медија завршила у власништву појединаца блиских властима, целокупан или највећи део буџетског новца намењеног пројектном финансирању, одлази у руке ових медија. На тај начин, локални медији све више постају пропагандна машинерија локалних власти, а све мање објективни извор информисања грађана. И овде је анализа претходне Стратегије система јавног информисања (2011-2016. године) недвосмислено указала на проблемe пројектног суфинансирања, а то су: 1) начин расписивања конкурса и одбијање локалних самоуправа да распишу конкурсе, као и 2) начин избора и састав комисија за доделу средстава. Дакле, поред сумњивих конкурса, на још лошије стање у објективности локалних медија утиче и директно давање новца из буџета локалне самоуправе без икаквих конкурса. У таквим ситуацијама економски утицај власти у локалним самоуправама пресудно утиче на уређивачку политику локалних медија. Самим тим, локални медији постају сервис власти, уместо сервис грађана.
Још један у низу финансијских проблема са којима се медији суочавају, поред зависности од државних субвенција и суфинансирања конкурсима, јесте рекламни простор, односно зависе од реклама које себи могу приуштити само велике компаније, а таквих у Србији нема много, као и од рекламних агенција од којих зависи колико ће рекламног простора закупити на одређеном медију. И овде су у огромном проблему локални медији, јер је рекламно оглашавање у највећем броју случајева, резервисано у медијима који су национални емитери, односно који покривају целу територију Републике Србије. Ипак, и поред тешке економске ситуације, скоро сви медији опстају, па чак и они који годинама уназад дугују за порезе и послују са губицима. Разлози за то су вишеструки: ниске плате радника, помоћ државе и приватних фирми, јефтина, нискобуџетна продукција и непостајање адеквактних казни за разне врсте дуговања или непоштовање етичких новинарских кодекса.
Како је приватизација најгоре утицала на локалне медије, поставило се питање у самим тим медијима, али и локалним срединама, ко ће даље вршити функцију јавног информисања грађана у локалним срединама о локалним темама које грађане највише и интересују обзиром да директно утичу на њихове животе. (Стратегија система јавног информисања 2020-2025.).

4.Положај новинара

Неповољан социо-економски и професионални положај новинара, безбедност новинара и медијских радника, као и одсуство законске и институционалне заштите, професионалне аутономије новинара и уредника у односу на притиске власника, неки су од кључних проблема статуса новинара. Истраживања показују да је петина новинара у статусу „фриленсера” (изван радног односа), половина ради на несигурним пословима, док стабилан радни однос у највећој мери имају старији медијски радници (између 50 и 60 година). Само 27% младих новинара има радни однос на неодређено време. У најтежој позицији су новинари у онлајн медијима, где је мање од трећине стално запослено (Стратегија система јавног информисања 2020-2025.). Просечна плата новинара је нижа од просечне плате у земљи. Све ово отежава квалитетно и независно новинарство.
Новинари су често изложени претњама и нападима, а и поред права на доступност информација, често наилазе на затворена врата институција.

5.Програмски садржаји/ријалити програми

Програмски садржаји на телевизијама са националном фреквенцијом све више су забавног карактера, а на комерцијалним телевизијама скоро па искључиво се емитују забавне емисије. На радио и телевизијском програму забавни садржаји све више потискају културно-уметнички, научни или дечји програм. Иако се медијским законима указује на потребу суштинског плурализма у медијима који би се видео и у програмским садржајима, а актуелна Стратегија система јавног информисања посебно подстиче подизање квалитета и разноврсности медијских садржаја и истраживачког новинарства, све ово остају само прокламовани циљеви, а уместо разноврсности информација и мишљења често имамо исту централизовану информативну производњу. У таквој ситуацији поставља се питање оправданости постојећег броја пружалаца медијских услуга.
Медијски закони су увели праћење медијског плурализма кроз слушаност, гледаност и продати тираж медија (у зависности од врсте медија), међутим, ово се није показало као довољан модел/метод за постизање суштинског, садржинског медијског плурализма, посебно у информативном програму. (Стратегија система јавног информисања 2020-2025.).
Готово све комерцијалне телевизије крше законске обавезе и програмске планове на основу којих су добиле дозволе за емитовање. Ту чињеницу и сам Регулатор констатује у својим извештајима о надзору рада емитера. У Извештају за 2018. годину Служба за надзор и анализу програма емитера Регулатора написала је „Као доминантни трендови у програмском смислу током посматраног периода могу се идентификовати висока заступљеност ријалити и информативних програмских садржаја и потпуно одсуство дечјег, научно – образовног, културно уметничког и документарног програма.“
Ријалити програми били су најзаступљенији у укупно емитованом времену Хепи ТВ (46,94%) и РТВ Пинка (36,17%). Други по заступљености у укупном емисионом времену Хепи ТВ и РТВ Пинк били су информативни програмски садржаји. Културно – уметнички програм није емитовао ниједан од комерцијалних пружаоца медијских услуга. Хепи ТВ и РТВ Пинк током посматраног периода уопште нису емитовали дечји и научно – образовни програм, док су ови садржаји на ТВ Прва остварили минимално учешће. Из програмске шеме ТВ Хепи изостао је и документарни програм, док је на РТВ Пинку емитован у занемарљивом проценту (0,01%). Сличне оцене наводе се и у осталим годишњим извештајима, међутим Регулатор само констатује стање и не предузима мере како би се кршење обавеза, закона и правилника санкционисало и даље спречило.
Неемитовање наведених програма културно-уметничког, научно-образовног, документарног садржаја од стране телевизија са националном фреквенцијом у супротности је са чланом 11 Правилника о минималним условима за пружање медијске услуге и критеријумима за одлучивање у поступку издавања дозволе за пружање медијске услуге на основу спроведеног јавног конкурса.
Ријалити програми заузимају велику минутажу на електронским медијима, а насловне стране штампаних медија обилују сензационалистичким насловима и неетичним фотографијама управо из ових програма. У њима је често приметна и медијска промоција осуђених лица, промовисање проблематичних животних стилова, итд.

6.Штампани медији

У Регистру медија Агенције за привредне регистре регистровано је 937 штампаних медија. Према подацима агенције ИПСОС, осам дневних листова и шест недељника заузимају највећи удео у читаности штампаних медија. Најпопуларнији су таблоиди, који се налазе и међу најјефтинијим дневним новинама, а на чијим страницама се најчешће налазе напади и увреде на рачун политичких противника власти, као и свих нестомишљеника владајућих странака.
У новије време Србија је европски рекордер по дужини гледања телевизије, а на зачељу листе европских земаља по броју читалаца новина. Тираж дневне штампе у Србији 1989. године износио је 1.800.000 примерака, да би се 1991. смањио на 1.400.000, 1992. године на 800.000, а 1993. на 600.000 примерака. У јеку унутрашњих политичких сукоба 1996-97. године, када се појавили неколико нових листова, тираж се повећао на око 1.200.000, да би касније опадао и стигао до око 600.000 примерака 2011. године. (извор БИРН). По истраживањима из 2014. године укупни продати дневни тираж свих дневних новина се проценио на 500 хиљада.Разлоге за овакво стање треба тражити и у томе што скоро сви штампани медији имају и своје дигиталне облике (портале) који су доступнији, а самим тим и читанији од штампаног издања.
Један од проблема је и непостојање званичног стручног тела које би имало надлежности за изрицање опомена штампаним медијима.

7.Интернет портали

Коришћење нових комуникационих технологија условљено је бројним чиниоцима, као што су економски и технолошки развој земље, ниво информатичко-медијске писмености становништва, врстом политичког система и политичком културом.
Иако се у медије, у смислу закона не убрајају: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформе преко којих је могућа слободна размена информација, као ни блогови, веб-презентације и сличне електронске презентације, осим ако нису регистроване у Регистру медија, појам медија данас је проширен и комплекснији него пре. Употребом интернета флуиднија је граница између произвођача информација и крајњих корисника. Ослабила је улога новинара и уредника и више не постоји један центар из кога се пласирају информације. Проширио се круг учесника и опсег јавне расправе, интернет је у једном тренутку преузео улогу слободних медија, а на порталима и друштвеним мрежама, односно, социјалним медијима, до информација се могло доћи брже и поузданије.
Изазови за будући развој интернета су заштита ауторских права, заштита података личности, приватности и безбедности, нарочито деце. Један од изазова интернет портала и друштвених мрежа јесте и сузбијање дезинформација и препознавање истинитих од лажних вести, па иако је Фејсбук (Facebook), као најраспрострањенија друштвена мрежа увео алате којима се може проверити да ли су информације лажне, ширење дезинформација је једна од последица овакве врсте умрежавања. Један од највећих изазова данащњег друштва је борба за истиниту информацију.

ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

1.Улога и значај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

Ослобађање Управљачког тела РЕМ-а од партијских кадрова странака на власти и оних блиских њима.
Јасније прецизирати критеријуме за избор чланова Савета РЕМ-а. Осим стручних квалификација и радног искуства у области медија, чланови треба да су угледни и истакнути појединци који су препознати као борци за медијски плурализам и слободу изражавања, за поштовање људских права и слобода.
Финансијска и организациона независност Регулаторног тела што би омогућило његов непристрасан и транспарентан рад.
Надгледање рада приватних емитера и захтевање да стриктно поштују Закон о електронским медијима и обавезе које су преузели добијањем дозволе за емитовање, сходно члану 24 Закона о електронским медијима.
Поштовање обавезе да грађане морају објективно, истинито, благовремено и потпно информисати. У случају непоштовања Закона, РЕМ треба да изрекне мере међу којима би била и мера одузимања дозволе за емитовање.
РЕМ треба да спречава појаве дезинформација, лажних вести, говора мржње у медијима и повреде личних права уопште.
Да спречава урушавање стандарда објективности и промовише одговорно понашање медија и медијски плурализам.

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

Како би јавни медијски сервиси оправдали своју улогу и звање, неопходна је другачија регулатива када је у питању уређивачка политика, односно јасно се мора направити разлика када су питању са једне стране – уредници, а са друге стране – директор и Управни одбор, тачније одвојити уређивачку од управљачке улоге.
Унети кључне измене информативног програма Радио-телевизије Срибије (РТС) и Радио-телевизије Војводине (РТВ) које би обезбедиле да се поштују високи стандарди политичког плурализма, обезбеђује једнак приступ различитим становиштима о важним друштвеним проблемима и суштински медијски плурализам.
Финансијска независност јавних медијских сервиса од државног буџета, односно успостављања модела финансирања који би био одржив. Такав модел би подразумевао да се јавни сервиси финансирају из тв претплата и од маркетиншких прихода, док би новац из буџета био намењен само за пројекте од важности за интерес државе.

3.Финансирање медија

Превасходно је потребно формирати независно тело или комисију која ће се бавити надгледањем расподеле финансија према медијима. У том смилу, неопходно је формирати јединствени финансијски фонд за помоћ медијима, у који ће се уплаћивати сва државна средства намењена за побољшање рада медија, а који ће надгледати управо поменуто независно тело/комисија. Тако намењена државна средства морају бити усмерена искључиво на финансирање оних пројеката за које је одређени медиј конкурисао, са посебним освртом на суфинансирање медијских садржаја који су информативног карактера. У овом делу, од пресудне важности јесте да уговори потписани са медијима имају посебну тачку која ће јасно поставити забрану на то да било који ниво власти може утицати на уређивачку политику медија.
Како би се предупредила било каква злоупотреба финансирања медија, потребно је изменити и Закон о оглашавању по коме би јасно било дефинисано кажњавање функционера и државних органа који злоупотребљавају финансијски фонд намењен медијима, а за промоцију личних или интереса политичких странака на власти.
Увести санкције предвиђене Законом о јавном информисању и медијима за државне органе уколико не распишу јавни конкурс за пројектно суфинансирање јер су то у обавези да учине.
ЛОКАЛНИ МЕДИЈИ
Формирање независне локалне комисије за доделу средстава јавног информисања локалним медијима, која ће и надгледати оправданост добијених средстава у смислу упоређивања конкурсне документације и реализације урађеног.
Резултати рада ове комисије били би транспарентно представљени јавности.
Потребно је увести финансијску проверу у смислу упоређивања добијених средстава и трошкова пројекта за која су средства добијена.
Забранити директно давање новца из буџета ван конкурса за пројектно суфинансирање и тиме спречити директан утицај власти на програмски садржај локалних медија.

4.Положај новинара

Заштитити етичке стандарде новинарства и успоставити нивое новинарске и професионалне етике у медијима – зауставити таблоидизацију свих врста медија, умањити и коначно искоренити говор мржње у медијима, подизати медијску писменост друштва, умањити сензанционалистичко новинарство и унапређивати медијски и новинарски професионализам.
Стварати погодно окружења за развој слободе изражавања и отворености институционалних извора информација.
Иако су новинари представници професије од јавног значаја и имају строжу заштиту према Кривичном законику, ипак имајући у виду велики број претњи, застрашивања и напада на новинаре, потребно је заштити новинаре и друге медијске раднике од притисака власти и напада било које врсте и новинарима дати статус службеног лица.

5.Програмски садржаји/ријалити програми

Приватни емитери би у складу са Законом о електронским медијима, морали да доприносе подизању општег културног и образовног нивоа грађана.
Надлежне институције контролишу и санкционишу све емитере у чијим програмима доминирају програмски садржаја који штете медијском плурализму и интересу јавности.
Прецизно дефинисати обавезу да пружаоци опште медијске услуге свакодневно обезбеђују дечји, културно-уметнички и научни програм и то у јутарњим и вечерњим терминима.
Доследно спроводити усвојене правилнике, одредити процентуалу заступљеност врсте програма у општем програму, посебно имајући у виду да је чланом 11 Правилника о минималним условима за пружање медијске услуге и критеријумима за одлучивање у поступку издавања дозволе за пружање медијске услуге на основу спроведеног јавног конкурса, јасно предвиђено да пружалаца опште медијске услуге мора имати у свом програму следеће врсте програма: 1) информативни програм 2) научно-образовни програм 3) културно-уметнички програм 4) документарни програм 5) дечји програм и програм за малолетнике.
Ограничавање емитовања ријалити програма од 23 до 06 часова и то искључиво на телевизијама без националне фреквенције. Ове програме јасно означити уз обавезно поштовање медијских закона по питању садржаја, а за непоштовање ове мере РЕМ би применио неку од мера које му стоје на располагању.

6.Штампани медији

Успостављање Савета за штампу као званичног стручног тела које би имало надлежности за изрицање опомена штампаним медијима.
Заштита ауторског и сродних права и сузбијање пиратерије.
Неопходно је допунити медијске прописе одредбама којима се уређују медији на новим дигиталним платформама.

7.Интернет портали

Унапредити технолошку основу за даљи развој интернет медија.
Дигитализација тонског и видео материјала и израда платформи на интернету којима би се обезбедила доступност тонског и видео материјала.
Развијање алата којима се може проверити да ли су информације лажне у циљу спречавања ширења дезинформација и неговања слободе говора.

8.Регистар медија

У Регистар медија уписивати податке који би пружили информације потребне за остварење циља због кога је овај Регистар формиран. Податке треба редовно ажурирати, омогућити лаку доступност и увид у Регистар, као и умреженост са другим регистрима у којима се воде подаци из ове области. По јасним критеријумима вршити брисање медија из Регистра.

9.Информисање дијаспоре

Утврдити потребе за медијским садржајима свих српских грађана који живе ван Србије, као и Срба у региону, као и да активности дијаспоре буду представљене грађанима у Србији.
Информисање иностране јавности на страним језицима када је то од интереса за Републику Србију.

10.Информисање националних и других мањинских група

Очување културног идентитета српског народа и националних мањина које живе на територији Републике Србије.
Информисање особа са инвалидитетом и других мањинских група.

Медији и информисанје

ОПШТИ ОКВИР – СТАЊЕ

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА

1.Положај и рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

3.Финансирање медија

4.Положај новинара

5.Програмски садржаји/ријалити програми

6.Штампани медији

7.Интернет портали

ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

1.Улога и значај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

3.Финансирање медија

4.Положај новинара

5.Програмски садржаји/ријалити програми

6.Штампани медији

7.Интернет портали

8.Регистар медија

9.Информисање дијаспоре

10.Информисање националних и других мањинских група

Покрени се Србине

За живот Србије!

централа:

телефон:

viber:

факс:

Заступник Српског покрета Двери:

О Покрету

Новости

Будите у току!

Медији и информисанје

ОПШТИ ОКВИР – СТАЊЕ

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА 1.Положај и рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

3.Финансирање медија

4.Положај новинара

5.Програмски садржаји/ријалити програми

6.Штампани медији

7.Интернет портали

ЦИЉЕВИ И МЕРЕ 1.Улога и значај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

2.Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине (РТС и РТВ)

3.Финансирање медија

4.Положај новинара

5.Програмски садржаји/ријалити програми

6.Штампани медији

7.Интернет портали

8.Регистар медија

9.Информисање дијаспоре

10.Информисање националних и других мањинских група

Покрени се Србине

За живот Србије!

централа:

телефон:

viber:

факс:

Заступник Српског покрета Двери:

О Покрету

Новости

Будите у току!

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА

1.Положај и рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)

ЦИЉЕВИ И МЕРЕ

1.Улога и значај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ)