Правосуђе

Програм Српског покрета Двери

Наш циљ је изградња правне државе, која штити све грађане једнако и враћа поверење у правосудни систем и правду. Савремен правосудни систем прилагођен потребама демократског друштва представља темељ владавине права, правне сигурности и заштите људских права и слобода.

Реформске активности морају бити усмерене на јачање независности, непристрасности и одговорности правосуђа, јачање ефикасности правосуђа, јачање доступности, транспарентности и јавног поверења у правосуђе, развој међународне и регионалне правосудне сарадње, развој институционалне сарадње на међународном и регионалном плану и развој правосудних институција и других институција у функцији правосуђа.

Сматрајући да се постојеће стање недовољног остварења прокламованих права човека на правду и правну државу, не може решити ниједном тренутном одлуком, већ само трајним друштвеним процесом у коме ће метаправни друштвени чиниоци бити у стању да одређену државну и недржавну заједницу доведу до већег степена опште културе и легитимне правде,

Напомињући да је троделна подела власти на законодавну, извршну и судску, један од неопходних атрибута правне државе, а нарочито принцип судијске независности по коме је судија у изрицању правде независан од било које власти, осим власти легитимног закона,

Истичући појаву неморалне превласти политичког империјума у односу на све остале детерминанте права (морал, филозофија, економија, традиција, обичај, религија, наука), што доводи до грубог нарушавања хармоничног односа који треба да постоји између различитих чинилаца права,

Потврђујући поново своју дубоку веру у идеју права које потиче од правде и које служи правди ерга омнес,

Полазаћи од тренутног стања у српском правосуђу и постојеће кризе читавог правног система и питања како у том погледу достићи потребан степен правне и друштвене толеранције и сигурности,

Свесни да одговор не може указивати на пут “кратког даха”, већ је у питању друштвени процес који се простире на неодређено време,

Указујемо на следеће проблеме српског правосуђа:

1. Правосуђе није ефикасно

Србија је међу првих десет земаља по броју процеса који су у току пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Подаци показују да је држава Србија протеклих године плаћала близу пола милиона евра сваке године због изгубљених процеса у Стразбуру. Када ниједна нова представка не би била поднета, Суду у Стразбуру би требало око седам година да реши све спорове који су покренути против Србије. У решеним предметима пред судом у Стразбуру, кршење људских права на правично и непристрасно суђење у разумном року утврђено је у 43% случајева свих повреда,чиме се доказује висок степен неефикасности правосуђа у Србији. Европски суд за људска права у Стразбуру судске поступке који су трајали преко три године, по правилу сматра повредом права на правично суђење.

2. Правосуђе није правично

Правичност суђења је, од настанка државе, идеал праведног друштва. Друштво у коме је распрострањен макар утисак да су судови неправични не може рачунати на напредак ни друштвени мир. Један од елемената правичног суђења је право грађана на приступ суду. Постојећа мрежа судова и тужилаштва не одговара потребама грађана. Највећи део терета носе првостепени судови опште надлежности. Никада није објашњено како је дошло до тога да се број од 138 општинских судова смањи на данас 66 постојећа основна суда. Наиме, суд у малим градовима није само орган судске власти, већ је и један посебан, локални друштвени феномен. Укидањем судова у малим срединама имало је за последицу одлазак судија и тужилаца из тих средина, што додатно појачава утисак људи у појединим деловима Србије да су „остављени од Београда“ и препуштени сами себи, какво стање централизује ионако већ централизован систем.

3. Правосуђе је финансијски терет за грађане и буџет

Рад судија и тужилаца кошта, (што је сасвим уобичајено /очекивано/ природно), али је чињеница да још више коштају њихове грешке. Свакодневно долази до ослобађања великог броја окривљених који су претходно значајан део поступка провели у притвору, тако да ће потраживана средства на име накнаде штете за време које су ослобођени провели у притвору, као и трошкови одбране , бити огромна. Средства опорезованих грађана на овај начин преливају се у руке тајкуна и њихових бранилаца. Сви случајеви који су последњих година громогласно најављивани, завршавани су ослобађајућим пресудама. У Србији никада није установљена професионална одговорност за проћердана средства која настају услед непотребних одлагања током поступка, застарелости поступка или неоснованог држања у притвору. Никада није поднесен извештај о финансијским аспектима судских одлука које доприносе значајном увећању буџетских трошкова.

4. Правосуђе зависи од политике

Нема легитимности правосуђа без његове независности. Независност правосуђа је важна јер омогућава да судска власт контролише друге две гране власти. Политика и правосуђе су нашли идентичну формулу да бране властите позиције и профитирају од фразеологије. Политика критикује правосуђе,а не нуди решења. Правосудни систем се брани фразама о угрожавању независности,а не даје резултате.Нашим органима правосуђа није свеједно ко је носилац политичке воље, како је изражава и коме припада. На место уређених и унапред познатих правила процедуре и људских права везаних за правосуђе (правичност и одлучивање у разумном року, право на приступ суду, једнакост у заштити права) ступа селективна и унапред непозната политичка воља, производећи правну несигурност, уместо извесности.

5. Грађани немају поверења у правосуђе

Истраживања у Србији показују да правосуђе спада у институције којима се најмање верује. Неповерење је у најтешњој вези са незадовољством општим стањем у правосуђу и тиме како његови поједини делови функционишу. Судови у које грађани и припадници правничке професије немају поверења јесу судови који немају легитимитет,то јест, немају снагу, независност и способност да пресуђују противно вољи извршне власти,а то су, судови који не могу да обезбеде правду.Поверење грађана је предуслов за легитимитет и функционисање читавог поретка.Легитимност правосуђа проистиче из његове способности да доноси непристрасне одлуке-да суд пресуди у корист оних који немају друштвену моћ,или још важније, да осуди оне који је имају. Неповерење у правосуђе је најалармантније упозорење да је нешто труло у нашем систему који чува и дели правду.

6. Јавни бележници и јавни извршитељи

Намера да се унапреди ефикасност правосуђа увођењем нових правосудних професија – јавних бележника и јавних извршитеља и њихово увођење у правосудни систем није дало очекиване резултате. Успостављање ефикасног и квалитетног јавног бележништва и јавних извршитеља које ће бити у стању да смање оптерећење у судовима се није догодило.Јавни бележници и јавни извршитељи свакодневно у свом поступању излазе из оквира својих надлежности прописаних законом на штету грађана. И поред измена појединих одредби јавнобележничке тарифе којима су накнаде јавних бележника умањене, те накнаде су и даље знатно више у односу на период када су те послове грађани обављали пред судовима. Посебан проблем је тарифа за рад јавних извршитеља која мора бити измењена, јер јавним извршитељима омогућава енормне зараде тарифирањем радњи које су непотребне за спровођење извршења или које се непотребно мултиплицирају ради стицања права на награду.

7. Рад и значај тужилаштва

У Србији је установљен монократски систем уређења тужилаштва.У тужилаштву је једна особа носилац,поседник звања-јавни тужилац,док су сви остали особе које поступају у име тужиоца-замениици јавног тужиоца.Такав тип организације је нарочит проблем у тужилаштвима са великим бројем заменика који имају овлашћења да поступају у име тужиоца,али са друге стране, јавни тужилац једини одговара за рад тужилаштва,па самим тим и заменика.Јавни тужилац увек зна шта се од њега очекује,јер га бира Народна скупштина. Јавни тужилац је политички,партијски и чиновнички подобан орган.Ово решење датира из периода једнопартијског система. Сваких шест година врши се реизбор тужилаца, те није могуће направити „заштитни зид“ од претње утицаја политичких фактора. Мандати који су ограничени и имају могућност сталног обнављања, остављају тужиоца у положај сталног додворавања извршној и законодавној власти и чине га зависним од тренутних политичких прилика.

****************

Дужност је наша и индивидуална и општа, да учествујемо у процесу приближавања легитимитета према легалитету правног система, те смо
Oдлучили да своје поруке уобличимо у један општи акт, којим Српски покрет Двери усваја и проглашава

Решења за оздрављење српског правосуђа

  1. Потребно је ограничити институционални утицај законодавне власти (Народне скупштине) на композицију судског и тужилачког кадра, посебно у процесу избора чланова ВСС (Високи савет судства) и ДВТ (Државно веће тужилаца).
  2. Већину у ВСС и ДВТ требало би да имају представници судијске и тужилачке професије који су изабрани од својих колега.
  3. Сви остали чланови ових тела треба да буду представници својих професија, а не само „истакнути правници“ које бира Народна скупштина по мери носилаца политичке власти.
  4. Систем одабира, предлагања, избора, премештаја и престанка функције судија, председника судова и јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, треба да буде независан од политичког утицаја.
  5. Улазак у правосудни систем треба да буде заснован на објективним критеријумима вредновања, правичним процедурама одабира, отворен за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентан из угла опште јавности.
  6. Главни тужилац(Републички јавни тужилац) треба да буде именован за стално,или на адекватно дуг период без могућности добијања новог мандата-чиме би био независтан од било које политичке промене.
  7. Органи законодавне или извршне власти не треба да имају овлашћење да контролишу или надгледају рад правосуђа.
  8. Потребно је установити правичан и транспарентан систем напредовања судија и јавних тужилаца укључујући периодично професионално оцењивање учинка рада судија и јавних тужилаца.
  9. Ојачати одговорност судија и јавних тужилаца кроз строгу примену свих законских и дисциплинских средстава.
  10. Обезбедити делотворну верификацију имовинских карата судија и јавних тужилаца и унакрсну проверу са релевантним информацијама ,као и делотворно пратити поштовање етичког кодекса судија и јавних тужилаца.
  11. Установити јасну процедуру јавног реаговања за Високи савет судства и Државно веће тужилаца у случајевима политичког утицаја на рад судства и јавног тужилаштва.
  12. Обезбедити пуно поштовање судских одлука укључујући и подизање свести да критиковање судских одлука мора бити утемељено на јасним и недвосмисленим чињеницама, а не на паушалним и сензационалистичким оптуживањима.
  13. Извршити темељну анализу уз вођење рачуна о трошковима, ефикасности, као и о приступу правосуђу. Потребно је успоставити и снажан систем за мерење оптерећености судова и обезбедити једнаку дистрибуцију предмета међу судијама и тужиоцима.
  14. Установити другачију мрежу судова која ће одговарати стварним потребама грађана, уједно, имати у виду равномерну оптерећеност носилаца правосудних функција.
  15. Установити функционално професионално тело које надзире и контролише рад јавних бележника и јавних извршитеља, установљава професионалне стандарде и спроводи дисциплинске поступке када је то потребно.
  16. Сачинити свеобухватну анализа како броја предмета, броја јавних бележника и јавних извршитеља, њихове стручне оспособљености и очекивани утицај на ефикасност правосуђа са становишта грађана.
  17. Успоставити инспекцију за контролу рада у судовима и тужилаштвима, која би била у надлежности независних правосудних тела, извештавање ове инспекције да буде јавно, на сајту како би грађани вршили увид несметано.
  18. Инспекцији дати потребна овлашћења како би могла да делује по службеној дужности ,на захтев грађана или институција када је интегритет правосудних функционера доведен у питање или када је дошло до професионалних пропуста судија и тужилаца.
  19. Потребно је надградити е-сервис за грађане којим се проширује дијапазон доступних информација о судском поступку и ефикасности правосуђа које омогућавају бољи приступ правди.
  20. Омогућити адвокатима (браниоцима/ пуномоћницима) праћење тока предмета, увид у списе или подношење поднесака електронским путем, као и приступ базама података које могу бити од значаја за пружање правне помоћи грађанима.

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: