Развој спорта

Програм Српског покрета Двери

Доносећи овај Програм, ослањајући се на Декларацију о спорту Српског покрета Двери, имали смо циљ да у кратким цртама дефинишемо постојеће стање у српском спорту и наведемо мере које ћемо предузети у циљу побољшања и отклањања уочених неправилности.

Правни оквир

Основни документи који чине правни оквир у области спорта су Закон о спорту и Стратегија развоја спорта.
Закон о спорту је основни докуменат у области спорта, којим се „уређују права и обавезе спортиста и осталих физичких лица у систему спорта, питања везана за правни положај, организацију и регистрацију предузетника и правних лица у систему спорта”.
Постојећи Закон о спорту донет је у фебруару 2016. године и његова досадашња примена показала је да су неопходне хитне и суштинске промене у овом документу, пре свега на основу уочених проблема са којима се сусрећу спортисти и спортске организације.

Стратегија развоја спорта у Републици Србији усвојена је за период од 2014 до 2018. године, а Влада Србије усвојила ју је у децембру 2014. године. Иако је 2019. година на прагу у тренутку доношења овог Програма, нема назнака када ће бити усвојен нови докуменат за наступајући период.

Сматрамо да је докуменат у области стратегије развоја спорта у Републици Србији подједнако важан као и сам Закон о спорту. Такав докуменат донећемо за дужи временски период и урадити га неупоредиво квалитетније него што је урађен постојећи. Ту пре свега мислимо на циљ Стратегије.

У постојећем документу наводи се да „наши грађани могу учестовати у спорту као непосредни учесници у спортским активностима, што јесте и најважнији циљ Стратегије развоја спорта у Републици Србији за период 2014–2018. године, или као пасивни пос4матрачи, тј. гледаоци и љубитељи спорта.”

Наши циљеви дефинисани су у Декларацији о спорту Српског покрета Двери и овом документу и сматрамо да је потребно да исте циљеве садржи и будући докуменат о стратегији развоја спорта у Србији.

Поред тога, неопходно је да израду стратегије прате и озбиљна истраживања у разним областима спорта, са циљем да дефинишу постојеће стање, али исто тако и да помогну у дефинисању циљева нове стратегије.

Стандарди израде квалитетне стратегије о развоју спорта неке државе не допуштају могућност да се у циљевима наводе изрази као што су „повећан број деце и младих” или „повећан број рекреативаца”, па ми намеравамо да у оквиру израде овог документа користимо мерљиве циљеве, како би јавност могла да стекне јасну слику о успешности нашег рада у овој области.

Посебну пажњу посветићемо дефинисању правног оквира који ће допринети успешнијем функционисању спортских организација, како оних највиших, као што су Спортски савез Србије и национални грански савези, тако и свих осталих спортских организација.

Спортски савез Србије ћемо реорганизовати, како би се пре свега бавио активностима у два смера: бригом о неолимпијским спортовима и координацијом градских и општинских спортских структура. Није потребно преклапање одређених делатности између Олимпијског комитета Србије и Спортског савеза Србије, које тренутно можемо срести у пракси.

У том смислу препознајемо веома важну будућу активност Спортског савеза Србије у праведној класификацији неолимпијских спортова, на основу јасно утврђених критеријума, али исто тако и препознавање ретких врста спорта, за које се може утврдити да њихово постојање и потенцијална масовност помаже испуњавању циљева стратегије развоја спорта.

Постојећи Закон о спорту дефинисао је правни оквир регистрације спортских организација, као и регистрацију промена у оквиру спортских организација. Пракса је показала да потојећим прописима није јасно дефинисано решавање спорова у оквиру ове области, па су супротстављене стране упућене на редован судски поступак, који често траје колико и мандат око кога је настао спор, а спортска организација трпи велику, некада и ненадокнадиву штету због недефинисаног стања у том периоду. Током рада на новом Закону посебну пажњу посветићемо решавању овог проблема.

Српски покрет Двери противи се свим видовима корупције у спорту и мешања политике у спорт. Како бисмо спречили ове појаве, променићемо изборни систем у националним, регионалним и градским спортским организацијама и са делегатског прећи на непосредни систем у који ће бити укључено што више непосредних учесника у систему спорта (спортиста, тренера, судија).

Наиме, сведоци смо да се у данашње време, у органе управљања најважнијих спортских институција, бирају функционери на основу договора унутар малог круга људи, најчешће вођених личним (или партијским) интересима свих врста. Законом о спорту дефинисаћемо и јасно утврдити општа правила непосредних избора у наведеним спортским организацијама, остављајући њима самима да у својим статутима детаљно дефинишу изборне процедуре.

Као део стратегије развоја спорта у Србији разрадићемо мере, како бисмо имали што већу заступљеност представника Србије у међународним спортским организацијама. У оквиру Министарства спорта форимираћемо посебно тело (савет), који ће сачињавати представиници Србије у међународним спортским организацијама.

Ово тело бавиће се пре свега логистичком подршком свим представницима Србије приликом избора у међународне организације, али исто тако имаће и кључну улогу приликом доношења одлуке о кандидовању Србије за организацију појединих међународних спортских манифестација.

Наиме, неопходно је имати рационалан приступ питању организације међународних спортских манифестација у Србији, водећи пре свега рачуна о државном интересу у области промоције земље (односно неке дестинације), али у исто време паживо вреднујући омер утрошених финансијских средстава у односу на очекивани ефекат такмичења које организујемо.

Као главни задатак спортске дипломатије наметнућемо трајну борбу за спречавање даљег пријема тзв. „Косова” у међународне спортске организације и борбу за поништење таквих одлука тамо где су оне већ донете.
Приступајући овим активностима, користићемо искуство шаховске организације, која је једина од свих спортова успела да тзв. „Косово” у европску и светску федерацију буде примљено уз ознаку „звездице” (*) и напомену: „Помињање Косова, без обзира на територије, институције или становништво, ради се у пуној сагласности са Резолуцијом 1244 СБ УН, без прејудицирања државног статуса”.

Приликом израде новог Закона о спорту посебну пажњу посветићемо контроли примене овог закона, односно инпекцијском надзору. Разматрајући постојеће стање у овој области, констатовали смо да инспекција спорта институционално организована онако како је то данас, уз нејасне надлежности, некада и недостатак капацитета, није у стању да на озбиљан начин исправља уочене недостатке у области контроле и надзора примене прописа.

Радећи на новом Закону о спорту, водићемо рачуна о досадашњим искуствима у области медицине спорта, а у оквиру тога највећу пажњу посветити антидопинг контроли.
У области антидопинг контроле увешћемо примерну казнену политику за кориснике недозвољених средстава, али и за инспираторе таквих радњи. Допинг у спорту је највећа опасност и противник здравља спортиста и против њега се треба борити свим расположивим средствима, укључујући и оштру казнену политику.

Поред допинга, договарање и режирање резултата спортских такмичења такође представља озбиљну опасност и кочницу унапређења и омасовљења спорта. Посебним законским мерама и казненом политиком сузбићемо сваку повезаност учесника у спортским манифестацијама, са клађењем на исход спортских такмичења, како би се избегле ове појаве.

Финансирање спорта

Средства која се издвајају за спорт из буџета Републике Србије нису мала, али ћемо се залагати за два основна принципа: праведну расподелу и строгу контролу трошења средстава.

У оквиру та два принципа радићемо на јасном дефинисању правила распоределе средстава, како на нивоу републике, тако и на покрајинском, градском или општинском нивоу. Не сме се дозволити драстична разлика у проценту издвајања средстава за спорт између два града или две општине.

Посебну аномалију уочили смо у Београду, где град финснсира активности гранских спортских савеза и манифестација на нивоу града, као и неких међународних наступа на нивоу клубова, док су издвајања за спорт на нивоу градских општина готово безначајна. Тиме се многи успешни спортски клубови на територији Београда, са дугом традицијом, стављају у неравноправан положај у односу на сличне клубове у другим срединама.
Правилником о расподели средстава предвиђених за спорт предвидећемо значајан и обавезан проценат средстава опредељених за бесплатне школе за најшире слојеве, посебно за децу и омладину.

Највише новина планирамо да уведемо у оквиру контроле трошења буџетских и наменских средстава опредељених за спорт. У оквиру интернет презентације Министарства омладине и спорта биће направљена посебна он-лајн платформа, која ће садржавати све неопходне податке о одобравању и правдању финансијских средстава у оквиру спорта. На тај начин, контрола одобравања и утрошка средстава биће додатно побољшана учешћем јавности и медија, док ће могуће злоупотребе бити сведене на минимум.

У сарадњи са Министарством финансија радићемо на стварању амбијента у виду олакшица за привредна друштва која спонзоришу спортске клубове. Како би се избегле злоупотребе у овој области, процес контроле одобравања и трошења ових средстава био би идентичан као и код буџетских средстава.

Залагаћемо се да предузећа у већинском власништву државе не могу да буду спонзори спортских клубова, већ искључиво националних тимова или међународних манифестација организованих у Србији.

Развој спорта по областима

Професионални спорт је специфична област спорта у којој ћемо прецизније и детаљније уредити правила регистрације и пословања. Није одрживо да постојећи професионални клубови имају управљачку структуру као удружења грађана, а да у својој делатности имају упориште у Закону о раду, обавезе из области пореске политике, књиговодства, ревизије и сл.

Због тога ћемо предвидети да регистрација спортских организација, које у својим редовима имају претежно професионалне спортисте, по свом садржају буде готово идентична регистрацији привредних друштава са ограниченом одговорношћу или акционарских друштава.

Аматерски спорт у ужем значењу представља заједнички појам за све оне видове спорта у којима такмичари нису професионални спортисти, односно особе којима је спорт једино или основно занимање.
У стварности, ситуација је другачија. Сведоци смо да су ови видови спорта често примери остварења врхунских спортских резултата, многих медаља на олимпијадама, светским и европским првенствима. Најуспешнији такмичари у овим гранама, у циљу припрема за остварење оваквих резултата, свакако се тешко могу бавити неким другим занимањем, а од професионалних спортиста дели их само чињеница да њихов спорт није довољно комерцијалан или привлачан потенцијалним спонзорима.

Због тога ћемо у новој стратегији развоја спорта предвидети посебне мере, које ће стимулисати младе да у бављењу овим видовима спорта нађу не само спортске мотиве, већ и конкретне бенефите, како после завршетка спортске каријере не би остали социјално угрожене особе, као што је то често данас случај са многим бившим спортистима.

Нећемо дозволити да велики спортски успеси, као што је пласман међу десет најбољих на Олимпијади или светском првенству, буду заборављени већ после неколико месеци, а они који су такве успехе остварили буду изопштени из спорта после завршетка каријере.

У ширем значењу, аматерски спорт представља појам бављења спортом за све категорије становништва, па га можемо поделити у четири категорије: „спорт за све”, школски спорт, универзитетски спорт и спорт за лица са инвалидитетом.

„Спорт за све” представља најширу област аматерског спорта. Ова област тренутно је институционално организована кроз истоимену асоцијацију на републичком и покрајинском нивоу, али ћемо кроз израду стратегије о спорту предвидети њену знатно другачију улогу, организацију и финансирање.

Посебно битну улогу ова асоцијација мора остварити кроз пројекте којима се финансирају спортски центри, савези и удружења да остварују могућност бесплатног бављења спортом за социјално угрожене категорије становништва, а посебно за незапослене особе и чланове њихових породица.

Социјални статус не сме бити препрека за бављење спортом. Сматрамо да расподела средстава, која се тренутно одвајају за ову категорију спорта, мора бити праведнија у односу на социјално угрожене категорије, што је свакако значајније од кратких, маркетиншки и медијски праћених, али често прескупих акција, од којих најшири слојеви друштва немају готово никакву корист.

„Спорт за све” посебно је значајан за категорије младих људи који су, услед животних околности (повреда, породичне обавезе, студије, запослење) престале са активним бављењем спортом. Такве особе драгоцене су не само као такмичари, већ и као промотери, инструктори и тренери за оне категорије социјално угроженог становништва, којима се омогућава бесплатно бављење спортом.

Посебну пажњу посветићемо успостављању јасних правила, када је у питању спорт за запослене, односно компанијски или раднички спорт. Стиче се утисак да су тзв „радничке спортске игре” много више прилика за дружење и туризам, него за бављење спортом.

У том смислу, предузећемо следеће важне мере: стимулисање лигашких такмичења за запослене, које трају по више месеци, чиме се значајно продужава број дана у години у којима се запослени баве спортом, а као другу меру предвиђамо пореске олакшице за привредна друштва која опредељују средства за бављење спортом запослених. Оваква средства имала би сличан третман као и средства опредељена за спонзорства, уз посебне мере за избегавање свих могућих злоупотреба.

Школски спорт представља стратешки најважнију област, када је очување здравља нације у питању. У овој области спровешћемо тесну сарадњу са министарством просвете, како би се спорт у предшколским установама, основним и средњим школама, кроз јасан законски оквир, значајно омасовио и унапредио.

Као и код „спорта за све”, нисмо задовољни што су код школског спорта углавном заступљене једнодневне акције и такмичења, као и што до краја није дефинисано на које се манифестације троше буџетска средства.
Због тога ћемо кроз израду стратегије о развоју спорта у Србији предвидети и детаљно разрадити следеће мере у циљу унапређења школског спорта: заступљеност свих видова спорта у школама, као и формирање система лига по градовима или окрузима, у континуитету током целе школске године са завршним републичким такмичењима, са веома јасно истакнутим бенефитима овим просветним радницима који своје време и знање улажу у развој школског спорта. У предшколском узрасту и у млађим разредима биће посебно стављен акценат на базичне спортове (атлетика, гимнастика и пливање).

Универзитетски спорт представља логичан наставак области школског спорта. У том смислу дефинисаћемо правила у две важне области, у којима смо констатовали озбиљне недостатке.

Универзитетски спортски савези, као носиоци спортских активности, морају испуњавати два важна критеријума: да представници у Скупштини буду бирани искључиво од стране матичних универзитета, као и да универзитети буду изједначени, без обзира на то да ли је оснивач држава или приватно лице.

Такође, у претходном периоду констатовали смо значајне проблеме у вези са правилима финансирања наступа на међународним студентским такмичењима, као и организације међународних универзитетских такмичења. Планирамо да успоставимо јасна правила у оним деловима који се тичу трошења буџетских средстава из области спорта, не залазећи при томе у питања која се тичу аутономије универзитета, а самим тим и универзитетског спорта.

Спорт за лица са инвалидитетом је област о којој је најлакше говорити и давати обећања, али у исто време и најосетљивија, када су видови конкретне помоћи у питању.

Приликом израде стратегије развоја спорта у Србији, посебно ћемо се консултовати са експертима из ове области, али и са спортским савезима и спортистима. Циљ је пронаћи најбоља дугорочна и одржива решења, којима ће се помоћи свим лицима са инвалидитетом, а која желе да се баве спортом.

Забрињава податак да су ови видови спорта посебно заступљени у Београду и Новом Саду (чак 80% делегата Параолимпијског комитета Србије је из ова два града), док у мањим срединама није такав случај. Залагаћемо се да свака јединица локалне самоуправе одваја средства за спорт за особе са инвалидитетом, а да се координација ових активности врши преко специјализованих градских и регионалних канцеларија, у којима ће бити ангажоване искључиво особе са инвалидитетом.

Медијска заступљеност спорта: Приликом израде стратегије развоја спорта треба водити рачуна и о промени медијске заступљености спорта. Тренутно сем кошарке и ватерпола, сви остали спортови и спортисти који константно од најмлађих категорија до сениора постижу успехе на међународним такмичањима су маргинализовани. Такође медији о спорту извештавају у много мањем обиму и много мање упечатљиво него што је то случај са ријалити програмом, црном хроником или политичким дешавањима. Медијско промовисање спорта као здравог начина живота и успешност свих спортова (укључујући спорт особа са инвалидитетом) утицаће на промену друштвене свести и деце и одраслих.

Савременији приступ рада у спорту: Србија све више заостаје у свету спорта за многим државама. Иако смо као народ талентовани за спорт, све мање успеха имамо. Томе су допринеле многе ствари. Двадесет и први век донео је и у спорту убрзану модернизацију и иновације. Спортско особље у стручном штабу једне екипе или појединачног спортисте сада поред тренера чине и стручњаци из других области (информатике, медицине, статистике… ) који су задужени за што квалитнији рад и напредовање спортиста. Многе државе су кроз спорт виделе шансу да се представе свету у лепшем светлу или повећају свој утицај (Турска, Кина, Кувајт, Холандија…). То су постигле изграђивањем система у великом броју спортова и инвестирањем у спорт и спортске раднике. Беспарица у Србији и борба за егзистенцију је довела до тога да многи спортисти или рано напусте Србију или да напусте спорт. Спортска инфраструктура у Србији је на јако лошем нивоу почев од најмасовнијих спортова до појединачних спортова.

Потребно је у будућем периоду изградити систем рада у свим спортовима који ће функционисати од најмлађих категорија до сениора, створити услове за тренинг и рад кроз сређивање и изградњу нове инфраструктуре. Децентрализација спорта – подизање спортских центара широм Србије (не концентрисати све спортове у неколико градова, већ их равномерно распоредити у свим деловима Србије). Улагање у знање, усавршавање и иновације спортских радника. Оснивање националне академије спорта (Српска спортска акдемија) која ће се бавити образовањем и спортским усавршавањем талената.

Закључак

У свом програму, Српски покрет Двери у спорту види посебно значајну врсту родољубља и представљања нашег народа и државе у свету.

Програм развоја спорта у Србији Српског покрета Двери представља докуменат којим се јасно одређујемо према најважнијим питањима из ове области.

У изради стратегије развоја спорта у Србији, за период од најмање десет година, учествоваће највећи стручњаци из ове области, са доказаним научним и спортским резултатима, али и моралним вредностима.

Приступањем изради стратегије, као и Закона о спорту, у најкраћем року извршићемо додатну и детаљну анализу постојећег стања, која ће представљати нашу полазну тачку, а циљеве стратегије учинити лаким за праћење и проверу.

Да вратимо живот у своје руке!

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: