Развој спорта

Професионални спорт је специфична област спорта у којој ћемо прецизније и детаљније уредити правила регистрације и пословања. Није одрживо да постојећи професионални клубови имају управљачку структуру као удружења грађана, а да у својој делатности имају упориште у Закону о раду, обавезе из области пореске политике, књиговодства, ревизије и сл.

Због тога ћемо предвидети да регистрација спортских организација, које у својим редовима имају претежно професионалне спортисте, по свом садржају буде готово идентична регистрацији привредних друштава са ограниченом одговорношћу или акционарских друштава.

Аматерски спорт у ужем значењу представља заједнички појам за све оне видове спорта у којима такмичари нису професионални спортисти, односно особе којима је спорт једино или основно занимање.
У стварности, ситуација је другачија. Сведоци смо да су ови видови спорта често примери остварења врхунских спортских резултата, многих медаља на олимпијадама, светским и европским првенствима. Најуспешнији такмичари у овим гранама, у циљу припрема за остварење оваквих резултата, свакако се тешко могу бавити неким другим занимањем, а од професионалних спортиста дели их само чињеница да њихов спорт није довољно комерцијалан или привлачан потенцијалним спонзорима.

Због тога ћемо у новој стратегији развоја спорта предвидети посебне мере, које ће стимулисати младе да у бављењу овим видовима спорта нађу не само спортске мотиве, већ и конкретне бенефите, како после завршетка спортске каријере не би остали социјално угрожене особе, као што је то често данас случај са многим бившим спортистима.

Нећемо дозволити да велики спортски успеси, као што је пласман међу десет најбољих на Олимпијади или светском првенству, буду заборављени већ после неколико месеци, а они који су такве успехе остварили буду изопштени из спорта после завршетка каријере.

У ширем значењу, аматерски спорт представља појам бављења спортом за све категорије становништва, па га можемо поделити у четири категорије: „спорт за све”, школски спорт, универзитетски спорт и спорт за лица са инвалидитетом.

„Спорт за све” представља најширу област аматерског спорта. Ова област тренутно је институционално организована кроз истоимену асоцијацију на републичком и покрајинском нивоу, али ћемо кроз израду стратегије о спорту предвидети њену знатно другачију улогу, организацију и финансирање.

Посебно битну улогу ова асоцијација мора остварити кроз пројекте којима се финансирају спортски центри, савези и удружења да остварују могућност бесплатног бављења спортом за социјално угрожене категорије становништва, а посебно за незапослене особе и чланове њихових породица.

Социјални статус не сме бити препрека за бављење спортом. Сматрамо да расподела средстава, која се тренутно одвајају за ову категорију спорта, мора бити праведнија у односу на социјално угрожене категорије, што је свакако значајније од кратких, маркетиншки и медијски праћених, али често прескупих акција, од којих најшири слојеви друштва немају готово никакву корист.

„Спорт за све” посебно је значајан за категорије младих људи који су, услед животних околности (повреда, породичне обавезе, студије, запослење) престале са активним бављењем спортом. Такве особе драгоцене су не само као такмичари, већ и као промотери, инструктори и тренери за оне категорије социјално угроженог становништва, којима се омогућава бесплатно бављење спортом.

Посебну пажњу посветићемо успостављању јасних правила, када је у питању спорт за запослене, односно компанијски или раднички спорт. Стиче се утисак да су тзв „радничке спортске игре” много више прилика за дружење и туризам, него за бављење спортом.

У том смислу, предузећемо следеће важне мере: стимулисање лигашких такмичења за запослене, које трају по више месеци, чиме се значајно продужава број дана у години у којима се запослени баве спортом, а као другу меру предвиђамо пореске олакшице за привредна друштва која опредељују средства за бављење спортом запослених. Оваква средства имала би сличан третман као и средства опредељена за спонзорства, уз посебне мере за избегавање свих могућих злоупотреба.

Школски спорт представља стратешки најважнију област, када је очување здравља нације у питању. У овој области спровешћемо тесну сарадњу са министарством просвете, како би се спорт у предшколским установама, основним и средњим школама, кроз јасан законски оквир, значајно омасовио и унапредио.

Као и код „спорта за све”, нисмо задовољни што су код школског спорта углавном заступљене једнодневне акције и такмичења, као и што до краја није дефинисано на које се манифестације троше буџетска средства.
Због тога ћемо кроз израду стратегије о развоју спорта у Србији предвидети и детаљно разрадити следеће мере у циљу унапређења школског спорта: заступљеност свих видова спорта у школама, као и формирање система лига по градовима или окрузима, у континуитету током целе школске године са завршним републичким такмичењима, са веома јасно истакнутим бенефитима овим просветним радницима који своје време и знање улажу у развој школског спорта. У предшколском узрасту и у млађим разредима биће посебно стављен акценат на базичне спортове (атлетика, гимнастика и пливање).

Универзитетски спорт представља логичан наставак области школског спорта. У том смислу дефинисаћемо правила у две важне области, у којима смо констатовали озбиљне недостатке.

Универзитетски спортски савези, као носиоци спортских активности, морају испуњавати два важна критеријума: да представници у Скупштини буду бирани искључиво од стране матичних универзитета, као и да универзитети буду изједначени, без обзира на то да ли је оснивач држава или приватно лице.

Такође, у претходном периоду констатовали смо значајне проблеме у вези са правилима финансирања наступа на међународним студентским такмичењима, као и организације међународних универзитетских такмичења. Планирамо да успоставимо јасна правила у оним деловима који се тичу трошења буџетских средстава из области спорта, не залазећи при томе у питања која се тичу аутономије универзитета, а самим тим и универзитетског спорта.

Спорт за лица са инвалидитетом је област о којој је најлакше говорити и давати обећања, али у исто време и најосетљивија, када су видови конкретне помоћи у питању.

Приликом израде стратегије развоја спорта у Србији, посебно ћемо се консултовати са експертима из ове области, али и са спортским савезима и спортистима. Циљ је пронаћи најбоља дугорочна и одржива решења, којима ће се помоћи свим лицима са инвалидитетом, а која желе да се баве спортом.

Забрињава податак да су ови видови спорта посебно заступљени у Београду и Новом Саду (чак 80% делегата Параолимпијског комитета Србије је из ова два града), док у мањим срединама није такав случај. Залагаћемо се да свака јединица локалне самоуправе одваја средства за спорт за особе са инвалидитетом, а да се координација ових активности врши преко специјализованих градских и регионалних канцеларија, у којима ће бити ангажоване искључиво особе са инвалидитетом.

Медијска заступљеност спорта: Приликом израде стратегије развоја спорта треба водити рачуна и о промени медијске заступљености спорта. Тренутно сем кошарке и ватерпола, сви остали спортови и спортисти који константно од најмлађих категорија до сениора постижу успехе на међународним такмичањима су маргинализовани. Такође медији о спорту извештавају у много мањем обиму и много мање упечатљиво него што је то случај са ријалити програмом, црном хроником или политичким дешавањима. Медијско промовисање спорта као здравог начина живота и успешност свих спортова (укључујући спорт особа са инвалидитетом) утицаће на промену друштвене свести и деце и одраслих.

Савременији приступ рада у спорту: Србија све више заостаје у свету спорта за многим државама. Иако смо као народ талентовани за спорт, све мање успеха имамо. Томе су допринеле многе ствари. Двадесет и први век донео је и у спорту убрзану модернизацију и иновације. Спортско особље у стручном штабу једне екипе или појединачног спортисте сада поред тренера чине и стручњаци из других области (информатике, медицине, статистике… ) који су задужени за што квалитнији рад и напредовање спортиста. Многе државе су кроз спорт виделе шансу да се представе свету у лепшем светлу или повећају свој утицај (Турска, Кина, Кувајт, Холандија…). То су постигле изграђивањем система у великом броју спортова и инвестирањем у спорт и спортске раднике. Беспарица у Србији и борба за егзистенцију је довела до тога да многи спортисти или рано напусте Србију или да напусте спорт. Спортска инфраструктура у Србији је на јако лошем нивоу почев од најмасовнијих спортова до појединачних спортова.

Потребно је у будућем периоду изградити систем рада у свим спортовима који ће функционисати од најмлађих категорија до сениора, створити услове за тренинг и рад кроз сређивање и изградњу нове инфраструктуре. Децентрализација спорта – подизање спортских центара широм Србије (не концентрисати све спортове у неколико градова, већ их равномерно распоредити у свим деловима Србије). Улагање у знање, усавршавање и иновације спортских радника. Оснивање националне академије спорта (Српска спортска акдемија) која ће се бавити образовањем и спортским усавршавањем талената.