У припреми за штампу је нова књига Бошка Обрадовића – Криминални кругови: Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС. У наставцима доносимо изводе из ове књиге која ће први пут пописати и објавити све главне носиоце криминала и корупције у Србији. У првом наставку доносимо уводну реч из пера аутора и приређивача Бошка Обрадовића.

Серијал „Криминални кругови“ представља циклус конференција за медије на тему криминала и корупције у врху власти у Србији, које сам као народни посланик одржао у холу Народне скупштине сваког понедељка у новембру и децембру 2019. године. Изворно је у питању седам узастопних конференција које су чиниле овај серијал понедељком, којима је у овом избору придодато и још пет у међувремену одржаних на истом месту, које се садржински уклапају у овај серијал.

Претечу овог серијала представља објављивање документа који доказује да је министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије Небојша Стефановић учинио кривично дело фалсификовања јавне исправе, тако што поседује факултетску диплому непостојећег факултета. Ово откриће Антикорупцијског тима Српског покрета Двери објавио сам 22. јуна 2019. године на конференцији за медије у Чачку. Зато прво, уводно поглавље носи наслов: „Истина о купљеној дипломи министра полиције Небојше Стефановића“ и садржи седам текстова у вези са овом афером која се на све начине заташкава до данас. У свакој демократској земљи на свету због овакво крупне афере не само да би министар полиције морао аутоматски да поднесе оставку већ би пала читава Влада јер је у питању други човек владајућег режима.

У другом поглављу ове „Беле књиге о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС“, које носи назив „Ко чини Криминалне кругове у Србији“, нашло се поменутих 12 редовних конференција за медије из Народне скупштине. Прави увод у овај серијал је конференција за медије одржана 24. октобра у Чачку на којој сам први пут проговорио о мафијашкој пирамидалној политичкој организацији која влада Србијом. На крају овог поглавља пописана су сва моја посланичка питања из овог серијала која су остала без одговора (има их 40!), као и 12 великих нерасветљених афера актуелне власти СНС и СПС.

Треће поглавље под називом „Кривичне пријаве“ доноси кривичне пријаве које сам предао надлежним јавним тужилаштвима у последњих девет месеци, тражећи одговорност осумњичених за учињена кривична дела. У питању су кривичне пријаве против министра одбране Александра Вулина, председника Србије Александра Вучића, министра полиције Небојше Стефановића, његовог оца трговца оружјем Бранка Стефановића, директора Дирекције Полиције Владимира Ребића и републичког јавног тужиоца Загорке Доловац.

Завршно, четврто поглавље доноси разне прилоге: полемике и документе који су пратили поменуте конференције за медије у Народној скупштини, укључујући и шему „Криминалних кругова“ у Србији, у којој сам јавности представио кључне личности у овој мафијашкој политичкој пирамиди. То заправо и јесте циљ и смисао постојања „Беле књиге“ – да упозна јавност ко су кључни чиниоци и носиоци главних активности криминала и корупције у нашем друштву и тако олакша посао медијима,  Полицији, Тужилаштву и Судству у Србији.

То што ни после више од пола године од изношења свих ових сазнања о криминалним круговима у Србији нисам добио нити један позив за гостовање у медијима на ову тему довољно говори о медијском мраку у коме живимо. То што нисам позван нити од једне надлежне државне институције да им предам своја сазнања најбоље говори о заштити коју криминал и корупција у врху власти уживају у садашњем политичком систему. Републичко јавно тужилаштво је по свим овим наводима требало да реагује и по службеној дужности, али је то очекивано изостало, па сам био присиљен да поднесем кривичну пријаву и против републичког јавног тужиоца који очито не ради свој посао и директно штити учиниоце кривичних дела, чиме постаје саучесник у овим незаконитим радњама.

Лично сматрам да сам на овај начин најбоље испунио своју посланичку дужност на крају мандата. То је била моја обавеза према бирачима који су ме бирали и према свеукупној јавности која од народног посланика очекује не само речи него и дела. Политика Српског покрета Двери остаје одлучан обрачун са криминалом и корупцијом, посебно у врху Министарства унутрашњих послова, јер како ће Српска Полиција радити свој посао како треба ако је „избушена“ криминалцима и људима са купљеним диплома и плагираним докторатима у самом врху. У МУП-у Србије ради огроман број часних и врхунских професионалаца који не могу да дођу до изражаја услед негативне селекције која тамо влада. Ово је мој мали допринос да се одвоји жито од кукоља и да ослободимо Полицију да може да се бави својим послом. То се односи и на читаву државу којом владају купљене дипломе. Зато политичке промене за које се залажемо не смеју значити само замену оних који су на власти већ смену комплетног корумпираног политичког система који ствара и штити организовани криминал и корупцију.

То је моја политичка мисија. И од ње нећу одустати без обзира колико је противник јак и опасан, свестан да због свега овога може да „лети глава“. Међутим, ово је питање будућности Србије, спаса и опстанка нашег народа и државе, постојања независних и праведних институција без којих нам нема нормалног живота. Јер нам деца не беже из земље само због лошег животног стандарда већ и због осећања неправде. То је оно што прво мора да се промени јер „правда држи земљу и градове“.                          

 

Бошко Обрадовић

Народни посланик и председник Српског покрета Двери