Влада Републике Србије све време покушава да убеди грађане да су мере предузете на плану економије добре, успешне и да имају позитиван резултат и на животни стандард, на развој и раст економије. Да ли је то баш тако и да ли је оно што прича власт истина или обмана?
Она није рекла да просечан раст БДП-а у Србији у последњих 5 година износи 3,1% и да по том параметру Србија спада у економије са најспоријим растом у Европи. То практично значи да сваки пад, па макар и од 1% Србију враћа коју годину уназад. Поједини искусни економисти процењују да ће пад у 2020. години бити још већи.
Председник Републике Србије г-дин Вучић је отишао и корак даље, па је констатовао да је индустријски раст у јуну 2020. године већи за 2,6% у односу на индустријски раст у јуну 2019. године. Тврди да је то одличан показатељ с обзиром да економије у свету бележе пад укупне економске активности и до 14%?!
Председник дакле пореди пад укупне економије целог света у једном кварталу, са месечним растом само једног од параметара који се анализирају у Србији. Није неопходно да сте економиста по струци, па да уочите поређење неупоредивог. Г-дин Вучић са друге стране потпуно игнорише процене да ће пад српске економије до краја године бити и до 10%!
ММФ јавно признаје да је светска економија у расулу! Пад укупне економије ЕУ у другом кварталу 2020. године је око 12% и то је највећи пад економије ЕУ још од 1995. године. Пад укупне економске активности у САД, као највећег спољнотрговинског партнера ЕУ, у другом кварталу 2020. године износи 32% !!!
Флеш процена кретања српске економије у другом кварталу 2020. године говори да смо остварили пад од 6,5%. Фискални савет упозорава да овакав ниво пада српске економије није последица вођења добре економске политике од стране владе Републике Србије, већ структуре економије у којој преовладавају производи нижег степена прераде, сировине и полуфабрикати!
Стручњаци процењују дуг опоравак светске економије, посебно високо развијених земаља, односно оних земаља код којих у структури економије доминирају производи са високом стопом додате вредности.
Уважавајући ову чињеницу, Србија ће се неминовно суочити са последицама пада економске активности у ЕУ, где је до сада остваривала преко 60% спољнотрговинске размене. Смањивање економске активности Србије осетиће се и у размени са читавим светом, не само са земљама ЕУ, током ове и наредне године сигурно.
Није за очекивање брз и лак опоравак српске економије у другој половини 2020. године у тренутним околностима, јер и ММФ најављује опоравак светске економије тек од следеће године, али и то су тренутно само претпоставке. Системом спојених судова, у наредном периоду, криза ће се преливати на Европу и даље, па тако и на Србију, јер Србија неће имати коме да прода своје производе. Зависиће од покретања привреде у свету!
Властима и свим лицима одговорним за вођење економске политике у Србији годинама уназад, уместо незаслужених и изнуђених похвала треба упутити нека веома озбиљна питања попут:
– Зашто је структура српске економије лоша?
– Зашто у структури доминирају производи нижег степена прераде?
– Зашто смо на дну европске лествице земаља по степену развоја?
– Које мере планирате да предузмете како бисте решили све проблеме?
– У ком року очекујете ефекат планираних мера?
Питања се сама намећу и гомилају, а једини одговор који председник и влада имају јесте накарадно и погрешно поређење неупоредивог.
Председник Савета за економију, привреду и финансије Српског покрета Двери