НОВА ТЕХНОЛОГИЈА ГЕНЕТСКОГ МОДИФИКОВАЊА

CRISPR-Cas 9 је технологија која се однедавно користи у генетском модификовању за брзо, лако и јефтино сечење генома на тачно одређеним локацијама.

CRISPR је скраћеница од „clustered regularly interspaced short palindromic repeats“ или, у слободном преводу, „груписана кратка палиндромска понављања на једнаким растојањима“ и односи се на места у геному где се ДНК секвенца понавља. Поред ових секвенци налазе се гени који кодирају синтезу ензима. Cas 9 је ензим нуклеаза који сече нуклеинске (ДНК / РНК) киселине. CRISPR- Cas 9 је заправо систем који користе бактерије у одбрани од вируса.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Када вирус нападне бактерију он убацује свој генетски материјал с циљем да искористи бактерију за сопствену репликацију. Као одговор на то бактерија производи Cas ензиме који секу убачену вирусну нуклеинску киселину и делове инкорпорише у свој геном, управо на CRISPR местима . Следећи пут када иста врста вируса нападне бактерију, CRISPR места се заједно са инкорпорираном вирусном нуклеинском киселином преписују у РНК молекуле. Резултат тога је комплекс Cas 9 ензима и РНК молекула, РНК молекул методом поклапања секвенци идентификују вирус, а Cas 9 ензим сече препознату вирусну нуклеинску киселину на тачно одређеном месту.

ОТКРИЋЕ И ПРИМЕНА

2012. године Jennifer Doudna (Беркли Универзитет) и Emmanuelle Charpentier (Умеа Универзитет) су уз мање модификације поставиле темељ за употребу овог система у генетском инжењерингу. Убацивањем Cas 9 ензима са тзв. РНК водичем у ћелију, може се исећи било који део генома. Ћелија ће потом покушати да изврши репарацију оштећеног. Обзиром да је процес репарације склон грешкама може бити вођен и споља, убацивањем „Тројанског коња”, тј. секвенци ДНК, исправних или тотално другачијих од првобитних. За убацивање Cas 9 ензима са РНК водичем у ћелију најчешће се користе вируси. Метода се може користити у биомедицинским истраживањима, од проучавања функције гена, мутација, у развоју и унапређивању лекова, дијагностичких метода, развоју нове платформе вакцина, куративно, па све до жељеног уређивања генома ембриона …

Јако важно је нагласити да се ова метода може користити како у in vitro тако и у in vivo условима; и како на соматским тако и на герминативним ћелијама (промене на герминативним ћелијама – сперматозоидима и јајним ћелијама би самим тим постале и наследне !). Фантастично! А у чему је проблем?

У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ?

Проблем је што у свету жедном сензационалистичких научних открића недостају усаглашене етичке норме и законске регулативе. На пример, у Канади и Европи званично није дозвољено експериментисање на хуманим ембрионима, САД то имплицитно не забрањује, док Кина има либералније регулативе. (1) Такође, незамисливо је да се метода примењује in vivo на људима без претходне добре провере ефикасности и дугорочне безбедности. Како и сама ауторка методе наглашава – ова метода сама по себи није тешка, али је тешко њоме извршти генетско модификовање добро и безбедно. Јер, генетика је врло крхка равнотежа! (2)

ПРИМЕНА У КИНИ И НА ИНТЕРНЕТУ

Убрзо након открића технологије, и пре него што је научно доказано да је ефикасна и безбедна за примену код сисара, група кинеских истраживача примењује CRISPR- Cas 9 методу на неимплантираним хуманим ембрионима, носиоцима гена за бета таласемију, добијених in vitro фертилизацијом. Техника се у овом случају испоставила прилично несигурном, обзиром да је ДНК секвенца релативно успешно измењена код мање од четвртине ембриона. (3) И док озбиљни научници упозоравају, Амазон већ доставља опрему за уређивање бактеријског генома на кућну адресу, веома повољно. (4)

ГЕНЕТСКА РЕВОЛУЦИЈА

Појављују се заговорници који у овој методи виде нову, генетску револуцију, од могућности „безболесног“ и дуговечног живљења, до могућности креирања потомства по жељи. Ново доба – камено, бронзано, гвоздено, па све до генетског доба. У једној научној сесији посвећеној CRISPR-Cas 9, Jamie Matzl (биографија импозантна – од биотехнолошког експерта, геополитичара, оснивач One Shared World организације, писца футуристичких романа – „Хаковани Дарвин“, члана Клинтон –Бајден тима… (2, 5, 6, 7)) изјављује, цитирам : „у будућности, све више и више породица ће потомство добијати методом IVF (in vitro фертилизацијом – вештачком оплодњом), све више и више ће се радити генетски скрининг пре имплантације ембриона, и ми, као врста, ћемо бити ти који уређују гене својих ембриона, то ће бити за 10, 20 година, али свакако је незамисливо да ћемо за 100 година правити бебе на начин на који их сад правимо.“ На реторичко питање да ли ће то довести до нове поларизације између богатих и сиромашних, неуробиолог и биоетичар професор William Hurlbut констатује: на жалост то ће бити деца сиромашнијих, јер то су родитељи који желе да експериментишу.

СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ЈУРИШ НА НАШЕ ГЕНЕ

Изјаве Jamie Matzlа можда и не би биле толико забрињавајуће да дотични није и у Управном одбору за развој глобалних стандарда за управљање и надзор људског генома при Светској здравственој организацији (СЗО). Тај исти одбор ових дана (објављен позив за допринос до 19. августа 2020.) доноси препоруке на основу којих ће СЗО прописати регулативе за управљање хуманим генетским модификовањем, и на глобалном и на локалном нивоу. (8) У самом уводу последњег доступног предлошка (од 03.07.2020.) назначено је да је током рада овог одбора свет суочен са SARS-CoV2 пандемијом, а како се показало да генетско модификовање има важну улогу у решавању ове кризе, од разумевања болести, преко развоја дијагностичких метода, па све до развоја вакцина, постоји ургентна потреба за уређењем овог простора. (9)

ИДЕОЛОГ ГЕНЕТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Да бисмо ближе приказали како западни свет гледа на ову проблематику преносимо још нека размишљања Jamie Matzlа ( ако нисте гледали серију „Кула од карата“ можда ће вам бити тешко да схватите улогу и значај лобиста, што дотични свакако јесте, обзиром да не постоји научна сесија и конгрес на дату тему без његовог присуства ): „SARS епидемија 2003.год., птичији грип 2009.год., MERS 2012.год. и SARS-CoV2 2019.год., ово би требало да нам пружа довољно доказа да је још опаснија глобална пандемија на помолу… Научници већ истражују могућност генетског модификовања, било постојеће људске популације, било преимплантираних ембриона, да би повећали отпорност како од овог, тако и од других вируса… Ако вирус расте и мутира у сиромашним земљама у којима је лош здравствени систем, и људи у богатијим земљама ће касније трпети последице; наше здравље и благостање зависи и од других у нашем екосистему, па помажући другима заправо улажемо у себе…“ (10,11)

Дотични јасно каже: потребна нам је генетска модификација да бисмо избегли будуће пандемије.

КАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА СА ОБАВЕЗНОМ ВАКЦИНАЦИЈОМ

Осврнимо се на садашњу пандемију и горућу тему – обавезну вакцину. За дугорочно гледано безбедну вакцину потребне су године истраживања и тестирања пре примене, али и повратне информације након много година употребе. Изазов је направити баланс ефектна / безбедна вакцина . Постоји толико инфективних агенаса и толико, до у најмањи детаљ познатих последичних инфективних обољења, за која после више деценија интензивног истраживања не успевамо да направимо адекватну вакцину. Сада имамо пандемију, вирус који брзо мутира /не мутира, оставља имунитет/не оставља имунитет, од асимптоматских до ширег дијапазона симптома, први талас/ први пик у првом таласу – и неколико вакцина у завршним фазама тестирања, после само седам месеци од идентификовања секвенци вируса. Према званичним подацима СЗО тренутно је преко 160 кандидата у трци за потенцијалну вакцину, и било би пожељно да вакцина после једне, евентуално две дозе, постигне заштиту која ће трајати најмање 6 месеци.

Први део текста:

Примаријус др Милан Рогановић и др Марта Ковачевић: Имунолошки систем човека и нове вакцине – 1. део

 

Извор: Стање ствари