Без Побуне нема Промена
И ова књига Бошка Обрадовића „Промена система“ указује на кључни проблем српског друштва. Деценијама се мењају различити ликови на политичкој сцени Србије, али оно што је кључно да би ова земља напредовала – систем, остаје дубоко зацементиран. У нашим навикама, начину опхођења, свести… Борба за промену система увек је била и остала само декларативна. Суштински ништа се не мења као да је југословенска и српска Удба за сва времена осмислила перпетум мобиле који ову државу, огрезлу у корупцији и неправди, држи заковану у блату и недаћама, без права на промену.
Да би се систем истински променио потребна је Побуна. Да би се дошло до Побуне потребни су људи спремни да се жртвују. Нема Промена без жртви. Ова прича о променама предуго траје. Људи су преморени силним обећаним променама. А пре свега уплашени. И није ни чудо што се на листи страхова Срби највише плаше промена и промаје. Дуго је рађено на томе. Генерације су дале свој допринос. Огромна средства су уложена у то, да истина нестане, а заблуде овладају. И зато се стално налазимо пред истим зидом, са истим проблемом и истим питањем.
Тим питањем се бави и Бошко Обрадовић у својим текстовима сакупљеним у овој књизи. Да ли је његова спремност као политичара да се избори за промену система довољна? Наравно да није. То и он зна. Али, шта урадити да до тих промена дође и ко ће бити њихови носиоци, важно је питање које превазилази странице ове књиге и саму тему.
Обрадовић зна да није Достојевски, али му то не смета да пише директно и мисли конкретно. Није ни Ибзен, али то не умањује његову искреност у ономе што пише, говори или ради. Сада, кад је димер постала реч која се убедљиво највише користи у српском језику, лакше га је утврдити у Обрадовићевим текстовима и иступима, него у суманутим обраћањима представника Кризног штаба.
Бошко Обрадовић је пре свега васпитан, писмен и породичан човек. У јавности је представљен као насилник, фашиста, лопов… Особа коју никако не би требало следити. Власт је учинила све да га толико опањка, да су Недић и Љотић заједно, боље прошли у комунистичкој пропаганди. Лажни левичари и такозвани грађанисти су се својски потрудили да га истисну из опозиције и баце на маргину политичког деловања. Наводно им је кварио слику пред демократским светом који нескривено већ девет година подржава бруталну Вучићеву диктатуру. Шта би о њему и једни и други тек рекли да је само један дан био на власти тешко је и замислити.
Ту смо где смо. И Бошко Обрадовић са својом књигом „Промена система“ и сви ми. Можда је време да Бошко коначно раскрили Двери и широм отвори врата свима онима који су спремни да се жртвују борећи се за промену система. Нека ова књига буде почетак.