Верска политика

Питање односа државе и цркве има посебан значај за Српски покрет Двери, као организацију која је формирана око идеје светосавског национализма, окупљајући на првим својим саборовањима у манастирским портама младе Србе којима је подједнако била туђа политика без национализма као и национализам без вере. Српски покрет Двери полази од дубоког уверења да је светосавље темељ српског националног идентитета, а да је Српска Православна Црква његова колевка у којој је рођено наше право, књижевност, писмо и уметност.

Не заборављајући на историјску улогу СПЦ, Српски покрет Двери се залаже за то да се однос између државе Србије и верских заједница уреди на уставном начелу секуларизма (световности), који подразумева да су цркве и верске заједнице одвојене од државе. Иако се начело секуларизма по правилу везује за либералну европску државу, религију („царство Божије“) је од државног туторства („царства ћесара) ослободио Христос, поручивши „Дајте цару царево, а Богу Божје“ (Јн 16,33). Залагаћемо се за то да држава апсолутно поштује аутономију цркава и верских заједница у ставрима њихове унутрашње организације, учења, богослужења и верске просвете, као и индивидуално право сваког верника да слободно испољава своје верско убеђење и слободно практикује обреде своје вере.

Српски покрет Двери је истовремено противник радикалног секуларизма, који с једне стране подразумева одсуство било какве сарадње између државе и цркава и верских заједница у извесним областима људског деловања, док с друге стране лишава државу било какве улоге у моралном формирању друштва. Радикални секуларизам је настао у западноевропским државама као реакција на вишевековни покушај папства да загосподари државом и целокупним световним животом, па је као такав стран српској држави и друштву који се никада нису суочавали са клерикалистичким и папоцезаристичким тежњама Српске Православне Цркве. Следствено, иако у складу са начелом секуларизма и слободом вероисповести држава Србија треба да буде верски неутрална, она истовремено не сме да буде морално и вредносно неутрална. За Српски покрет Двери брига за морално васпитањем народа треба да буде основни задатак државе, и у складу са тим задатком она мора да сарађује са цркавама и верским заједницама.

Српски покрет Двери се залаже за поштовање уставног принципа према коме ни једна религија не може добити статус државне религије. Против смо дискриминације било које вероисповести или верске организације, али се истовремено снажно залажемо за то да држава нарочито води рачуна о сарадњи са црквама и верским заједницама које су традиционалне у Републици Србији: СПЦ, Исламска заједница, Римокатоличка црква, Евангелистичка и Реформаторска протестантска црква и Јеврејска заједница. Имајући то у виду, Двери ће се сходно својим основним програмским ставовима одлучно залагати да држава Србија у породичном и брачном законодавству, као и у просвети, култури и медијима афирмише традиционалне вредности које деле хришћани, муслимани и Јевреји.

Полазећи од уставне формулације да је Република Србија држава српског народа, формирана на државној традици српског народа, Српски покрет Двери ће увек бранити став да је држава Србија, поштујући начело забране дискриминације, дужна да успостави најближу могућу садању са Српском Православном Црквом. Уверени смо да не може бити обнове личног и породичног морала, подизања националне свести, неговања патриотизма и духовно и телесно здравог живота код младих без блиске садање државе и СПЦ. Зато Република Србија мора материјално и на сваки други начин, а у складу са Уставом и законима, да помогне СПЦ да развије широку духовну и националну мисију, како у Србију, тако и у свим земљама у којима живе Срби. С друге стране, увек ћемо се залагати да СПЦ материјалну помоћ државе искористи тако што ће као у време Светог Саве појачати своју помоћ друштву, кроз оснивање православних гимназија, културних центара, здравствених и геронтолошких установа. Сарадња Српске цркве и матичне државе свих Срба је према нашем дубоком уверењу посебно значајна у свим питањима националног идентитета, већ због чињенице да је СПЦ данас једина преостала национална установа која окупља све Срба ма где они живели, у матичној држави, историјским српским земљама или расејању. У условима у којима је се држава Србија при извршењу уставне обавезе о заштити српског народа ван Србије суочава са бројним препрекама и искушењима, политику одбране националног идентитета треба спроводити у сарадњи са СПЦ, користећи њену организациону и кадровску структуру.

Свесни да се на челу српске државе, на жалост, не налази крунисани и миропомазани владар, Српски покрет Двери ће се увек борити против имитације средњовековне симфоније између модерне секуларне државе и СПЦ, која је претходних тридесет година служила властима као изговор за покушаје подређивања СПЦ. Само доследна одбрана начела секуларизма штити СПЦ од доминације државних власти, а државу од искушења да неког привилегује а другог дискриминише.