Срби у расејању и региону

Држава Србија и њене институције су у складу са чланом 13. Устава Републике Србије дужне да штите права и интересе својих држављана у иностранству и да унапређује односе матице са Србима који живе ван Србије. Такође, матица је у обавези да инсистира на заштити личних и колективних права наших сународника, у складу са међународним правним актима.

Последњу деценију, државне институције које се баве питањем расејања и региона се константно деградирају.

Године 2012. је укинуто Министарство за дијаспору, недуго затим и Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Влади Републике Србије, а на крају је целокупна координација са расејањем и регионом сведена на ниво једне Управе у оквиру Министарства спољних послова.

Институција Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која је законом дефинисана као најважније организационо и извршно тело Срба ван Србије и која је у надлежности Владе Србије, од 2014. године не функционише добро и не врши функцију, коју би морао да врши државни орган – Министарство за Србе изван Србије.

Све то са правом ствара код наших сународника, осећај да су од стране матичне државе запостављени и маргинализовани, што врло често и истичу на својим окупљањима.

Председник и Влада Републике Србије треба да искористе све законске могућности да развијају постојеће и формирају нове државне институције које би се бавиле положајем Срба у расејању и региону.

Зато је неопходно што пре формирати Министраство за Србе у расејању и региону и дати му све надлежности за сарадњу са нашим сународницима ван Србије.

Надлежне институције Републике Србије треба посебну државотворну пажњу да посвете Србима у региону, којима се од распада СФРЈ и формирања нових држава на Балкану не омогућава очување верског, националног и културног идентитета, што није случај са националним мањинама у Србији.

Државне институције треба по убрзаном поступку да крену у решавање проблема држављанства, бирачког права, реституције, отварања архива и тајних досијеа, проблема избеглих, прогнаних и расељених Срба, као и свих других конкретних проблема наших сународника из расејања и региона.

Дипломатско-конзуларна представништва Министарства спољних послова као најважнији ресурс државе Србије у иностранству, треба да буду у отворенијој комуникацији са српском дијаспором и да се активније укључују у успостављање боље медијске, културне, образовне и привредне повезаности и заједничке делатности матице и расејања.

Треба подстицати дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије у свету, да раде на помирењу и интегрисању свих српских организација, као и на проналажењу начина за отварање редовних и нових допунских школа за учење српског језика у свим земљама где имамо дипломатска представништва

Укључити Српску православну цркву као институцију од највећег поверења за Србе ван Србије и једног њеног представника у најуже државно тело за комуникацију са расејањем и регионом.

Подстицати Српску православну цркву, Српску академију наука и уметности, Матицу српску и друге важне институције да пруже стручну подршку, ради очувања српског идентитета у свету и да за то да добију сву неопходну помоћ од надлежних државних институција.

Научним пројектима упознати домаћу и светску јавност са геноцидом који је српски народ преживео у 20. веку и тиме вршити превенцију геноцида, како српски народ у будућности опет не би био изложен страдањима на просторима југоисточне Европе.

Направити дугорочну државну стратегију по питању културног и просветног интегрисања Срба на Балкану и формирати српске културно-информативне центре у свим главним градовима држава региона као и у великим европским и светским центрима где живе Срби.