Да ли ових или наредних дана, можемо упрети прстом у шефа, директора, власника фирме и рећи – ти си крив:

– за мање посла,

– за не продужени уговор,

– за пре расподелу радника на друга радна места,

– за колективне годишње одморе,

– за отказане смене,

– за отказе?

Овога пута – не.

Да упрем прстом у режим, систем, власт?

Ово бих с’ мераком учинила, да дефинишем суштину проблема. Они су, тек пијуни у великој светској партији шаха. Корона је  глобални пројекат сатанократије, у коме је режим тек лутка на концу у представи наслова – наш (да), наш живот. Ако схватимо да конце помера неко ко је на самом врху моћи, колика треба да је наша снага, да у овој режији не будемо пуки статисти страдалници?

Много година у назад требало је чувати и неговати, унапређивати плодну српску земљу. Уредити да ГМО (и други модификовани људи – нељуди, секције – секте) не пређу границу. Да будемо оно што нам је Бог омогућио – хранитељи Европе негујући и развијајући домаћу производњу. У место тога, режим је дозволио да се на плодној црници пакује и препакује, склапа и  расклапа из васцелог света, за васцели свет. Срби то раде по количини – преко количине. По квалитету – врло квалитетно. У року – пре рока. Као што су вазда и радили.

И таман смо се опустили, задужили за: стан, грејање, ауто, столарију, викендицу, годишњи одмор…сигурни у посао и жељу да предано радимо..Ђаволи (из сенке) се заиграли.

Вратише нас у познату муку неизвесности. Прва помисао – неће трајати дуго. 

Друга – реорганизоваћемо се.

Уверена, да нам и за то не треба дана (а и много пута смо), научићемо још један посао. Открити још један таланат и опстати.

Зато, без страха!

Не, нисмо побеђени.

Не, нисмо поражени.

Можда збуњени, али устројићемо се поново.

Колеге, неимари, ствараоци, градитељи, радници и вечни ратници – вредне ваше руке опстаће на овом или оном радном месту. У овој или другој фирми. У пољу, на њиви. У руднику, или за било којој другој машини..

Пре стотину година А.Шантић написа: „Ми знамо судбу…“, па нека тако и буде.

Са вером,

Без предајe. Бојкот за наш живот и живот Србије.

 

Оливера Марковић, Женска снага Двери