Када говорим о издаји као моделу Вучићеве власти у последњих осам година не мислим само на потписивање антиуставног Бриселског споразума из 2013. године и предају Косова и Метохије која је потом уследила.

     Ово је само почетак приче и разлог зашто је доведен на власт 2012. Сада је истекло време и од њега се очекује да своје обећање западним менторима који су га довели на власт испуни до краја – да потпише „свеобухватни споразум о нормализацији односа са Приштином“, који би заправо значио признање лажне државе Косово од стране Београда и њен улазак у УН. Међутим, овај модел власти је примењен и на свим другим државним нивоима.

Примера ради, издаја домаћих економских интереса је вероватно најупечатљивија и најштетнија за будућност овога народа и државе. За време Вучићеве власти почела је распродаја Србије односно преосталих природних и привредних богатстава која су уопште остала у нашим рукама. Продати су Аеродром Београд, РТБ Бор, ПКБ и Комерцијална банка. Вучић се чак јавно горко кајао зашто је подлегао притиску јавности и није продао и Телеком Србија, пошто је и то било планирано. Започет је и процес реструктурирања Електропривреде Србије, који такође води ка приватизацији ове стратешке државне фирме. Створили су законски основ и за приватизацију домаће наменске индустрије, која се у међувремену директно уништава од стране приватних фирми које добијају послове трговине оружјем уместо државних компанија које су се до сада тиме бавиле.

Сам коруптивни начин добијања ових послова, у оквиру кога се приватним фирмама блиским СНС оружје продаје по знатно нижим ценама од реалних, прелази у сферу крупног и организованог криминала у врху власти.  Нека врста еколошке издаје врши се у области заштите животне средине изградњом деривационих мини-хидроцентрала које наносе несагледиву штету по природу и животну средину зарад остваривања екстрапрофита инвеститора блиских владајућој СНС. На сличан начин изданим се могу осећати и Срби у окружењу и дијаспори за које матична држава Србија не хаје још од доласка Вучића на власт и укидања Министарства за односе са Србима у региону и расејању.

Довољно је навести пример да за осам година власти Вучић никада није посетио Црну Гору и да је подржао доношење скандалозног закона о слободи вероисповести којим је тамошњи владајући режим директно ударио на Српску православну цркву и њену имовину у Црној Гори.Како другачије него као издају окарактерисати његово лично пријатељство и сарадњу са осведоченим ратним злочинцима и виновницима многих зала по српски народ и државу, од НАТО бомбардовања Србије до погрома над Србима на КиМ: Билом Клинтоном, Тонијем Блером, Герхардом Шредером, Хашимом Тачијем…

Свакако не смемо прихватити издају као модел власти и образац понашања. Посебно што је у Србији данас у току највећа борба – за здравље становништва, за очување људи и живота. Надамо се да актуелна власт ту неће издати свој народ као што је то изгледало на почетку епидемије. Данас смо сви, без разлике, неопходни свима који су угрожени и којима је потребна помоћ у овим ванредним околностима. А када ово прође, онда ће властодршци морати да одговарају за све почињене издаје до сада.

 

Извор: Директно