Beograd sija novogodišnjom rasvetom, još od oktobra. Kao na vašaru sendviče, pljeskavice i perece dele aktivisti SNS na štandovima.
Celokupnu sliku lepog života upotpunjavaju najavljeni „besplatni“ koncerti. Kako da se ne osećamo lepo? Zar je važno što su nas pokrali? Zar je bitno što sve veći broj sugrađana odlazi iz Srbije? Zašto bismo tražili odgovore na teška pitanja, kada nam je data prilika da sve zaboravimo?
Još u starom Rimu ovaj metod manipulacije je razrađen do detalja: „dajte narodu hleba i igara, pa sa njim radite šta želite“. Na taj način je vlast, zadovoljavajući trenutne, nevažne potrebe stanovništva, skretala pažnju od istinskih. Kako tada, tako i sada. Ozbiljna društvena, ekonomska i politička pitanja godinama ostaju nerešena. Umesto borbe gladijatora nude nam tzv. rijalitije. Sve više podsećamo na 90-e, samo što su razni magovi i gatare ostali zaboravljeni. Njih je, gotovo maestralno, zamenila mantra jednog čoveka: „Znam da je teško. Biće bolje za dve, tri godine“.
A vreme prolazi. Sa njim i naša prilika da uspravimo povijenu kičmu, da se izborimo za sopstvene živote. Prilika da ne živimo život na rate. Da ovi odu, a da se oni ne vrate! Imaćemo još jednu 4. marta. Hoćete li je iskoristiti?
Danijela Perišić,
OO Dveri Mladenovac