Подељени смо у друштву чак и више него што би прижељкивао сам режим. Најновија подела која се појавила на друштвеним мрежама је полемика за и против шамара.
Није нормално да се најсиромашнији слој друштва издржава уличном продајом. Ко се одлучи да ризикује и да крши закон, свесно ризикује и да буде кажњен.
Aлармантно je што грађани, и то они најбогатији, не плаћају порез, што се поткрада држава на сваком кораку, без икаквих последица.
Није нормално да се комунална полиција понаша кабадахијски.
Није нормално да једни трговци региструју своје радње и плаћају обавезе док други несметано раде на црно.
Није нормално да људи затварају радње, јер не могу да издрже глобу: од пореза до доприноса, преко такси…
Није нормално да седиш код куће и не покушаш да прехраниш породицу.
Није нормално да подржим шамарање службеног лица, али ни да одобрим да се криминал у врху државе прећуткује а кажњава напаћен мали човек.
Најненормалније од свега је што се ми делимо непрекидно. Као нуклеарна фисија, из простог разлога јер је неизбежна последица да постанемо озрачени.
Није нормално да свесно пристајемо на то кобно расипање енергије.
Фисија на коју сами пристајемо кида нам језгро, суштину српског бића: Борба за слободу и правду. Цепање, подељеност и уништавање енергије је највећа режимска подвала, то је изазивање чисте анархије.
Хоћу другу реакцију, за свој народ желим ону праву, која је свима на корист.
Хоћу уређен систем, у којем се кажњавају починиоци, где нисмо принуђени да узимамо правду у своје руке.
Хоћу државу у којој лекар, наставник, полицајац ради свој посао без страха од било кога.
Хоћу да буду награђени правичност, професионалност, одговорност и емпатија према својој околини.
На нама је да одаберемо очување идентитета, онога што је српски ген, да се изборимо за прави систем вредности.
Поновићу: Без страха ОД БИЛО КОГА.
Данијела Перишић, Члан Савета Женске снаге Двери