Треба питати мученог а не ученог, каже српска народна изрека.

        Многи српски пчелари, у својој не малој муци, сањају о томе да не морају више да се муче са сеобама стотина кошница пчела са нектарске паше на нектарску пашу, већ да ће доћи дан да могу да пчеларе стационарно и сакупљају не само мед већ и пчелињи отров, прополис, пергу, млеч и остале пчеларске производе као профитабилније од пчеларења само на мед.

На жалост актуелни закони су нам оставили пчеларење на мед као једину опцију и пчеларски ћорсокак.

Годинама уназад се Министарство пољопривреде такође лажно мучи и „довија“ на који начин да повећа производњу пчеларства Србије, повећавајући непрестано субвенције и лијући крокодилске сузе над својим неуспехом кроз своје самохвалоспеве.

Да ли је то пут у опстанак или пут у нестанак ?

Иза свега стоји погрешна политичка идеја Министарства пољопривреде и читаве Владе. У складу са неолибералном доктрином повлачења и немешања државе у свој посао, ми данас у Србији немамо Стратегију развоја пчеларства нити и један једини Институт за пчеларство, а камоли Правилник о пчелињем отрову за који се не зна ни које је министарство надлежно – због ЕУ смутње.

Политичка идеја Српског покрета Двери је активно управљање, планирање, организовање, вођење и контрола министарстава и Владе над токовима у привреди, пољопривреди па и пчеларству, ма колико они били тешки, лоши и изазовни. То је наша супротна политичка идеја у односу на владајуће неолиберале.

Пчеларство Србије заостаје неколико пута за пчеларством Бугарске или Мађарске кажу подаци о извозним резултатима за 2020. годину која је била дупло успешнија од ове 2021. године по производњи меда.

У 2020. години, Мађарска је извезла 19.087 тона меда, Румунија 13.187 тона, Бугарска 12.831 тона, Србија 2.701 тона, Словенија 1.063 тона, а Хрватска само 330 тона.

Овај податак нећете наћи у непрестаним хвалоспевима власти о „никад већим и рекордним успесима српског пчеларства“. Бројни подаци о стварном стању у српском пчеларству се скривају.

Један од начина да се српско пчеларство препороди је законско регулисање производње пчелињег отрова које би реално могло и да дуплира вредност производње пчеларства Србије. Хит на светском тржишту је пчелињи отров који се деценијама уназад користи за производњу лекова и бројних фармацеутских производа. У свету се у фармацеутској индустрији од пчелињег отрова производе препарати за неуродегенеративна, аутоимуна и пре свега обољења костију.

Цена апитоксина у свету се креће од 60.000 до 120.000 евра по килограму, зависно од процента мелитина и укупне чистоће. Српски пчелињи отров има око или изнад 67% мелитина и сврстава се у класу вредности изнад 100 хиљада евра по килограму. Лиофилизовани апитоксин достиже суму од преко пола милиона евра за килограм. Уколико се принос апитоксина процени на два грама по пчелињем друштву тада је јасно да Србија може да произведе и тону пчелињег отрова годишње. Колика је то вредност у новцу ?

Има ли сврхе основати државни Институт за пчеларство који би лиофилизовао и чувао али и бавио се продајом апитоксина највећим светским фармацеутским компанијама ?

Ту је простор за напредовање српског пчеларства али уз активно учешће државе а не њено немешање у свој посао, какво понашање имамо од 5. октобра 2000-те па до дан данас.

 

Дејан Комненовић

Члан Српског покрета Двери, пчелар