У овом тренутку, Светска здравствена организација је објавила пандемију грипа коју изазива тзв. корона вирус. Грип је једна од најозбиљнијих инфективних болести које се преносе капљичним путем а као што медицинска наука зна и сведочи, сваки вирус мутира, па се то очекује и од овог.
Вирус грипа ниједне сезоне није исти и увек се припрема нова вакцина, управо по епидемиолошким показатељима, за дату сезону. Иако је корона вирус опасан, чињеница је да и тзв. „класични“ грип, од кога је у свету само у фебруару ове године оболело преко 90 хиљада људи, има веома тешке последице по здравље, пре свега оних са ослабљеним имунитетом, попут мале деце, хроничних болесника и старијих.
Што се тиче преношења, најчешће је капљично преношење: кијањем или кашљањем се тзв. Флигеовим капљицама, које носе вирус, исти шири у околину и до 2,5 – 3 метра. Обичне хируршке маске не заустављају вирусе јер су порозне, а вирус је микроскопске величине. Зато постоје специјалне антивирусне маске са филтером, које је наша држава требало одавно да набави и дистрибуира групама које су најподложније ризику. Било је довољно времена да се ова опрема набави – ако ништа друго, бар да се учи на искуству оних који су се, пре нас, нашли на удару пандемије… Тако је Русија, захваљујући озбиљној превентиви, до сада себе понајбоље заштитила од последица ширења корона вируса.
Иако се према свакој пандемији треба односити са истинском озбиљношћу, важно је да се не пада у панику, и да се укаже на чињеницу да је грип звани „шпанска грозница“, који је погодио Европу пре сто година и однео милионске жртве, био ипак другачији од савременог „корона грипа“, јер се тада, по неким савременим истраживачима историје медицине, број инфицираних повећавао, а нарочито са респираторним компликацијама које су доводиле до смртног исхода, из разлога први пут примењеног и недовољно клинички испитаног аспирина (немачка фирма Бајер), коришћеног за спуштање температуре, који је, још увек неусавршен, по свему судећи деловао на непосредно смањивање имунитета.
Подсетимо: највећа опасност у овим околностима је паника. Нормална процедура код сваке веће заразе било којим микробом јесте дезинфекција, као што је чињеница да сваки природан (не вештачки конструисан!) вирус што дуже траје или се преноси са особе на особу – слаби (атенуира – на том принципу су засноване вакцине, оне носе ослабљен вирус који подстиче организам на производњу антитела), па би свака пандемија постепено требало да се стишава, што се у овом тренутку види управо у Кини, одакле је све почело.
Зато је у овом тренутку неопходно методичним и озбиљним превентивним деловањем показати да постоји уређен државни систем (који ће, ради избегавања сваке евентуалности, предузети затварање школа, вртића, факултета, уз отказивање јавних скупова, итд.), као и добро организован здравствени систем. У том смислу, мора да се зна ко шта ради и ко даје информације. Потребна је едукација, просвећивање становништва преко свих врста медија, а не затупљивање. Не сме се јефтино политичарити јер се тиме само додатно шири паника. Шта, рецимо, у овом тренутку значи 4000 динара помоћи за пензионере и сасвим непотребне приче о девизним резервама и стабилности српске привреде? Не може председник државе, који нема ни стручност, ни овлашћења у тој области, да води конференције за медије о актуелној епидемиолошкој ситуацији. Да се у нашој земљи не би подлегло психози страха неопходна је, поред физичке, и ментална хигијена становништва…
Зашто би, као у неким иступима званичника, било речено да је државна тајна број респиратора којим српско здравство располаже? Увек треба рећи истину, јер истинито извештавање смањује панику.
Неопходно је добро снабдевање здравствених установа и апотека средствима за дезинфекцију, рукавицама, маскама… Здравствене раднике треба опремити адекватним средствима заштите, али и све оне који су директно у контакту са већим бројем људи. Заводи за јавно здравље на локалним нивоима редовно и истинито да извештавају о стању на терену и да нуде предлоге мера заштите.
На жалост, баш се у оваквим тренуцима виде све слабости нашег система здравствене заштите, јер се у овој земљи умире и од болести од којих се у другим земљама не умире, или у много мањем проценту (карцином дојке, карцином грлића материце, кардиоваскуларна обољења).
На крају, постављамо питање везано за болницу у Чачку. Да ли је истина да у болници до сада није одржан ниједан састанак по питању корона вируса? Да ли је истина да је један пацијент транспортован за Београд у пратњи медицинске сестре која је сутрадан радила са редовним пацијентима? Да ли се овде и сада јасно види да су вишегодишња упозорења да је српско здравство на издисају, што због лоше опремљености установа, што због недостатка кадрова, који морају до изнемоглости да обављају више послова у исти мах? Да ли се то питање може решити повећањем плата за 10% или је у питању још једно бацање прашине у очи овом јадном и напаћеном народу?
Неопходна нам је, понављамо, и физичка и ментална хигијена, не само да бисмо се борили против пандемије грипа, него и да бисмо друштво обновили на здравим основама.
Примаријус др Милан Рогановић, члан управе и одборник Двери у Чачку