О хрватским политичарима, хрватској политици и њиховом односу према Србима, тамо и овде, не вреди писати и причати. Време је сувише драгоцено да би се трошило на општа места.
Дечки само раде свој посао. И тако стотинак и више година у назад. И то врло успешно. Проблем смо ми. Српска политичка елита, уз ретке изузетке, полако се навикава на њихове неподопштине и налази разна оправдања за њих (избори су близу, кампања је у току или слично).
Јасно је да оваква хрватска политика има исто толико година стару подршку најмоћнијих земаља западне Европе и менторство извесних кругова католичке цркве који на све начине и упорно копају ров између две најсличније популације на свету. И што би било смешно да није трагично, од доброг или лошег расположења хрватске политичке елите зависиће дужина нашег пута у ЕУ, који за не поверовати и даље нема алтернативу.
Пре тачно четврт века уз општу подршку западних сила и нечињење из Београда и са Пала протерано је 200 000 људи и тако извршен финални акт свођења Срба у Хрватској на статистичку грешку. Наравно, ни то није било довољно. Следио је сет законодавних мера који је онемогућавао помисао на посету родног краја и обилазак имовине, а камоли повратак. Заузврат су од Србије добили извињења и преузимање доброг дела њене прехрамбене и грађевинске индустрије. Много је да би било случајно.
Четврт века понижавања, и што је најгоре активног или пасивног саучешћа Србије у њему, неминовно је водило ка ескалацији. Тако је пронађен српски политичар који је иронијом судбине и Борис и Милошевић у исто време, и који изгледа није имао другог излаза него да се поклони и да легитимитет етничком чишћењу властитог народа, вероватно у нади да ће притисак мало попустити. Сваки реципроцитет попут жалосног мењања назива улица у Београду (Далматинска, Поречка), био би срамотан за нашу државу у истој мери као и немо посматрање овог понижавања.
Оног тренутка када притисак на Србе у региону буде неисплатив и економски и политички, знаћемо да смо се ослободили погубних идеологија југословенства и лажног европејства и коначно вратили себи.
Др Синиша Јагодић
Члан Председништва Двери