Српски покрет Двери и Савез за Србију су одлуку о бојкоту избора на свим нивоима донели зато што су закључили да у Србији под владом СНС и њених коалиционих партнера нема услова за организовање фер и слободних избора. Међутим, погрешно би било везивати овај закључак само за озбиљне мане самог изборног процеса. Притом морамо бити поштени па рећи да је питање колико су сви избори у Србији, почев од првих вишестраначких избора из 1990. године, били слободна и равноправна утакмица владајућих странака и опозиције.

     Када је донета одлука о бојкоту избора имала се у виду вишегодишња, отворена, прљава кампања понижавања и дискредитовања опозиције коју, користећи све државне ресурсе, спроводи СНС и њени политички сателити. Да ли се може говорити о равноправној политичкој утакмици партија власти и опозиције само из угла предизборних 30 или 5 минута на телевизијама са националном фреквенцијом, које јемчи закон? Да ли треба заборавити да су, примера ради, Двери и њихов председник Бошко Обрадовић свих ових година бесомучно блаћени на скоро сасвим „великим“ телевизијама и у штампаним медијима, а да притом Дверима није дата никаква могућност да демантују такве клевете, иако је то обавеза медија по Закону о информисању? Може ли се говорити о слободној политичкој и изборној утакмици у земљи у којој на медијима већ годинама не постоји озбиљно сучељавање мишљења различитих политичких актера. Може ли се говорити о слободним изборима под владом која користи паре пореских обвезника за формирање партијске машинерије од лица запослених на одређено време или на привременим и повременим пословима, који ових дана не ради ништа друго него из топлих фотеља јавних предузећа, а „о народном круху и руху,“ прикупљају тзв. сигурне гласове СНС. Свима је јасно да се под влашћу Александра Вучића и СНС-а људи масовно дискриминишу због своје партијске припадности или чак само због политичког уверења, јер је право на рад у државним органима и јавним предузећима скоро потпуно ускраћено свима који нису чланови владајућих странака. Онај ко то отворено каже жигосан је као непријатељ државе, због чега већина ћути, а ту ћутљиву већину СНС представља као своју сигурну прћију. Многи су исто мислили, па су се грдно преварили, а најсвежији и најупечатљивији је пример Слободана Милошевића

Зар су Двери, које председник Вучић, као уставни гарант „државног и националног јединства“, свакодневно јавно жигоше као „фашисте,“ требале да уђу у такву „равноправну“ изборну утакмицу чији се резултат унапред зна? На таквим изборима би Двери и Савез за Србију личили на боксера у рингу коме су везане обе руке. Једном речју, избори заказани за 26. април биће слободни и равноправни колико и Брозови избори за Уставотворну скупштину из 1945. године. Ако је од комуниста војно окупирана моравска Србија, са дугом традицијом парламентаризма, смогла снаге да бојкотује Брозове лажне изборе са „ћоравом кутијом“ јер у појединим срезовима моравске Србије тада није изашло ни 50% бирача, верујем да ће и данашња Србија скупити куражи да бојкотује лажне Вучићеве изборе.

Притом Двери и Савез за Србију не лицитирају бројевима када је у питању бојкот, јер бојкот је већ успео пошто сви добро знају да ће после 26. априла ванпарламентарна опозиција бити неупоредиво политички јача и бројнија од минорних странака које ће чинити парламентарну опозицију. Такав парламент са измајсторисаном опозицијом биће нелегитиман независно од броја бирача који ће изаћи на изборе, па ће врло брзо морати да се исправи аномалија са нерепрезентативношћу опозиције у српском парламенту.

За Српски покрет Двери основни мотив који нас покреће на жестоку кампању бојкота избора је одузимање легитимитета будућем сазиву Народне скупштине, коме су западни центри моћи у договору са А. Вучићем већ одредили најважнију тачку дневног реда. Наиме, нови сазив Скупштине је добио задатак да у првој години мандата нове владе одлучује о тзв. правно обавезујућем споразуму између Србије и тзв. Републике Косово. Бојкотом избора одузимамо легитимитет таквој издајничкој одлуци, јер тиме шаљемо јасну поруку Западу да ће нове власти поништити одлуку коју је донео једностраначки парламент са измајсторисаном опозицијом. Имајући то у виду, посебно упозоравамо оне бираче који су противници Вучићеве политике ампутације КиМ, да је Вучићу и Западу нарочито стало до тога да се у скупштинским клупама нађе што већ број противника Вучићеве политике тзв. разграничења, јер тиме одлука о признању тзв. Републике Косово у условима вишестраначке демократије добија на својој легитимности. Укључивање у надстраначки свенационални фронт за бојкот лажних избора, сви се укључујемо у фронт који ће током лета и јесени свим политичким средствима спречити коначну предају Косова и Метохије.

 

Др Драган Весовић

Народни посланик Двери