Немили догађаји на Цетињу су показали да „ђаво никад не спава“ и да је некоме веома стало да жила куцавица српског народа буде прекинута.

        Православље је увек било гоњено, још од цара Нерона до дана данашњег. Без обзира на ту чињеницу опстало је и опстаће и данас. Покушај да се један величанствен и достојанствен чин устоличења митрополита Јоаникија претвори у хаос у ком би одређене интересне групе профитирале је спречен прибраношћу патријарха српског Прфирија, митрополита Јоаникија и одговорним поступањем председника Владе Црне Горе. Догађај који је имаo за циљ да сведочи лепоту вере, заједништва и радости, поједини су покушали да претворе у пуко отимање манастира који вековима припада Српској православној цркви. У овом веома тешком тренутку патријарх српски Порфирије је показао изузетану храброст и одлучност. Храброст – да и по цену сопственог живота брани наше светиње у братској Црног Гори. Одлучност – да митрополит црногорско – приморски Јоаникије, понос Српске православне цркве, буде устоличен на месту на којем се вековима уназад традиционално устоличавају митрополити СПЦ. Доказао је на делу да је заиста ДОСТОЈАН. Показао је одговорност према свом народу и да је истински наследник својих претходника који су сачували овај народ у најтежим временима турске окупације и комунизма. Свесно је прихватио да као и претходници плаћа највишу цену мученичку. Дао је пример народу како веру треба исповедати делима, а не само речима. Без дела, вера је мртва, као што је љубав без пожртвовања празна. Наша читава земља је посејана црквма и манастирима и то је благо које су наши преци оставили. То су наша сведочанства постојања наше историје и културе. Не смемо да их изгубимо претераним попуштањем.

У данашњем тешком тренутку обавеза свих нас је да бринемо о духовности, врлинама и како је говорио блаженопочивши патријарх Павле да будемо људи. Одговорни, достојанствени и да бринемо о себи и својим ближњима. Не чинећи ништа због чега би увече на починак отишли тешких мисли и немирног срца. Ми из Двери ту одговорност схватамо озбиљно. Веома често смо и сами изложени сатанизацији личности због хришћанских вредности које заступамо, а понајвише, баш као и патријарх, први међу једнакима господин Бошко Обрадовић. Деградирање Бошкове личности је започело онога тренутка када је из скупштинске говорнице проговорио о последицама које ће увођење ЛГБТ идеологија имати по наше друштво. На време је упозорио шта се заправо крије иза геј парада, а све под маском заштите људских права. Није имао ко да га чује и данас се суочавамо са доношењем закона о истополним заједницама и родној равноправности. Двери и поред свих притисака нису одустале и наша борба и даље траје. Стоички издржавамо, јер знамо да ћемо најпре сви саборно, кад дође време, стајати пред Христом. Када су породица, вера и биолошки опстанак нашег народа у питању компромиса нема. Опстанак је могућ, али не по цену себе, душе, правде, слободе и истине. Стварањем нормалног друштва уз уважавање другачијег мишљења, али не по цену угрожавања националног интереса.

С тога дајем личну подршку и подршку у име Савета жена Двери нашем Патријарху да истраје на путу оданости, храбрости и истине.

 

Драгана Милићевић

Председник Савета жена

Члан Председништва Двери

Фото: СПЦ