Српски Покрет Двери - Лого
Search

Тешко је данас гледати куда Србија иде и бити миран и не чинити ништа. Када сам се ангажовао 90-тих година на промени власти оличене у Слободану Милошевићу мислио сам да ће се након тога Србија заувек уредити и нормализовати и да поучени тим искуством грађани Србије никад више неће дозволити да им државу присвоји било која партија или још горе појединац посредством партије. Нажалост то данас имамо и то у најдрастичнијем облику. Тада сам имао 40 година, а данас имам 66 и јако бих волео да има довољно снаге да се посао, који се мора обавити, обави без мене, али пошто нисам у то сигуран овде сам да помогнем.

       Свако од нас жели да му поправке у кући ради најбољи занатлија да му аутомобил поправља најбољи аутомеханичар, да га лечи најбољи лекар, да му децу учи најбољи учитељ и тако редом. Како онда можемо пристајати на систем који не обезбеђује да земљом управљају способни и карактерни већ гомила неспособних улизица и полтрона. Грађани, изложени стравичној пропаганди и навикнути на ненормалности су изгубили веру да у Србији може бити другачије и боље, а најгоре је што нису свесни колика је штета од узурпације власти и нефункционисања институција система. То отежава посао, али се он нужно мора обавити.

Морамо направити да у Србији грађани у условима слободе и добре информисаности без претњи, притисака, уцењивања и подмићивања директно и суштински бирају своје представнике који ће имати одговорност и обавезу према онима који су их бирали а не према партији и шефу партије. У таквој Србији ће скупштина народних посланика бити место толеранције и уважавања где се кроз аргументовану расправу одлучује у јавном интересу, контролише рад извршне власти и гарантује независност институција система. У таквој Србији политичари неће, непрекидном пропагандом, убеђивати грађане да добро живе, него ће они то сами осећати.

Онако како ми ово радили тако нам и Бог помогао.

 

Ђура Јакшић – СТАЗЕ

Две преда мном стазе стоје:
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје –
Идем трњу да се врнем.,

Ја уступам цвећа стазе
Којима је нога мека;
Нек’ по цвећу жене газе,
А трње је за човека!

 

 

Душан Митић

Председник Гласа народа

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: